Među srpskim slikarima, ime Paje Jovanovića zauzima posebno mesto. Njegove raskošne istorijske kompozicije i majstorski portreti osvojili su evropske galerije i dvorove, a njegovo ime postalo sinonim za spoj umetnosti, preciznosti i kosmopolitskog duha.
Od Vršca do Bečke akademije
Pavle – Paja Jovanović rođen je 1859. godine u Vršcu, u porodici fotografa. Njegov dar za crtanje primećen je još u detinjstvu, kada je skicirao lica sugrađana i scene iz svakodnevnog života. Presudni trenutak dogodio se kada je crkveni slikar Nikola Aleksić video njegove radove i preporučio ga za umetničko školovanje.
Sa samo 16 godina primljen je na Bečku akademiju umetnosti, gde je bio jedan od najboljih studenata i ubrzo stekao nadimak „srpski princ slikarstva“.
Možda vas zanima:
„Nikad nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole…“ – Tajna ljubavi u rečima Mome Kapora
Momo Kapor bio je jedan od onih stvaralaca koji su umeli da običan život pretvore u umetnost. Pisac, slikar, novinar i boem, ostavio je iza sebe desetine knjiga, stotine crteža i bezbroj rečenica koje su obeležile epohu. Njegove priče su tople, ironične i duhovite, a u njima se prepoznaje duh Beograda, ali i nostalgija za vremenom koje je nestalo.
MISTERIJA SLIKE SRPSKOG SLIKARA Đorđe Krstić je ovim delom ušao u istoriju umetnosti EVO ŠTA ZAPRAVO SIMBOLIZUJE TAJANSTVENA ŽENA!
19. aprila 1851. godine rođen je veliki srpski slikar Đorđe Krstić
Možda vas zanima:
„Nikad nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole…“ – Tajna ljubavi u rečima Mome Kapora
Momo Kapor bio je jedan od onih stvaralaca koji su umeli da običan život pretvore u umetnost. Pisac, slikar, novinar i boem, ostavio je iza sebe desetine knjiga, stotine crteža i bezbroj rečenica koje su obeležile epohu. Njegove priče su tople, ironične i duhovite, a u njima se prepoznaje duh Beograda, ali i nostalgija za vremenom koje je nestalo.
MISTERIJA SLIKE SRPSKOG SLIKARA Đorđe Krstić je ovim delom ušao u istoriju umetnosti EVO ŠTA ZAPRAVO SIMBOLIZUJE TAJANSTVENA ŽENA!
19. aprila 1851. godine rođen je veliki srpski slikar Đorđe Krstić
Možda vas zanima:
„Nikad nemamo dovoljno vremena za one koji nas vole…“ – Tajna ljubavi u rečima Mome Kapora
Momo Kapor bio je jedan od onih stvaralaca koji su umeli da običan život pretvore u umetnost. Pisac, slikar, novinar i boem, ostavio je iza sebe desetine knjiga, stotine crteža i bezbroj rečenica koje su obeležile epohu. Njegove priče su tople, ironične i duhovite, a u njima se prepoznaje duh Beograda, ali i nostalgija za vremenom koje je nestalo.
MISTERIJA SLIKE SRPSKOG SLIKARA Đorđe Krstić je ovim delom ušao u istoriju umetnosti EVO ŠTA ZAPRAVO SIMBOLIZUJE TAJANSTVENA ŽENA!
19. aprila 1851. godine rođen je veliki srpski slikar Đorđe Krstić
Istorijske slike i putovanja za autentičnost
Paja je postao poznat po grandioznim istorijskim kompozicijama poput Seobe Srba, Takovskog ustanka i Krunisanja cara Dušana. Njegova posvećenost autentičnosti bila je legendarna – za pripremu jedne slike putovao je po Balkanu, skicirao narodne nošnje, proučavao oružje i arhitekturu.
Jedna anegdota kaže da je, dok je radio na Seobi Srba, nosio beležnicu i olovku čak i u kočiji, da bi zapisao svaki detalj nošnje koji je primetio kod putnika ili prolaznika. Smatrao je da „ni jedan nabor odore ne sme biti slučajan“.
Portretista elite i dolazak u Beograd
Njegov talenat brzo je prepoznala evropska aristokratija. Paja je slikao careve, vojskovođe, ministre i bogate mecene. Portret cara Franje Josifa I bio je među njegovim najcenjenijim radovima, a čuveni su i portreti kralja Aleksandra Obrenovića i kraljice Drage.
Prvi zabeleženi dolazak Paje Jovanovića u Beograd dogodio se oko 1910. godine, kada je na poziv kralja Petra I posetio glavni grad u vreme značajnih kulturnih događaja. Iako je živeo u Beču, ovaj boravak učvrstio je njegovu vezu sa domovinom i otvorio put ka saradnji sa srpskom kulturnom i političkom elitom.
Anegdote i lični život
Paja Jovanović bio je poznat po eleganciji i pedantnosti – atelje mu je bio uređen poput salona, sa pažljivo raspoređenim predmetima, jer je verovao da red podstiče stvaralaštvo. Tokom boravka u Beču, često je organizovao mala okupljanja za umetnike, diplomate i glumce, gde su se vodile duge rasprave o umetnosti i politici.
Zabeležena je i priča da je jednom, tokom rada na portretu, odbio da nastavi slikanje dok mu model nije doneo autentični komad nakita iz porodične kolekcije, jer „sve što je na slici mora biti stvarno“.
U kasnijim godinama oženio se bečkom glumicom Herminom Muni Dauber, sa kojom je delio ljubav prema umetnosti i putovanjima.
Nasleđe i poslednje delo
Iako je živeo u Beču, Parizu i Londonu, Beograd je smatrao svojim domom. Svoj legat – zbirku slika, nameštaja i ličnih predmeta – ostavio je Muzeju grada Beograda. Danas se deo te ostavštine može videti u Legatu Paje Jovanovića u samom centru Beograda, koji čuva sećanje na čoveka koji je istoriju i ljude pretvarao u umetnost.
Paja Jovanović je umro 30. novembra 1957. godine u Beču.
Njegovo poslednje delo, Buket crvenih ruža, nastalo je neposredno pred kraj života. Za razliku od grandioznih istorijskih scena po kojima je bio poznat, ova intimna slika nosi jednostavnost i tišinu oproštaja – kao da je veliki slikar svoj poslednji potez kistom posvetio miru, a ne dramama prošlih vekova.
Bila je oličenje lepote bivše Jugoslavije, stigla do Holivuda, pa zbog muža odustala i promenila veru i ime: Jedva umakla nacistima, a umrla je u mukama
Jedna od najuspešnijih glumica bivše Jugoslavije preminula je tragično. Njen san je bio da ode u Holivud, ali je zbog ljubavi odustala. Ovo je priča o Iti Rini.
Svoju sudbinu predvideo je rečima "po meni se ništa neće zvati": A kada je umro na nebu se desilo pravo čudo
U Beograd je stigao poslednjim Lastinim autobusom iz Sarajeva, a u džepu je imao samo ključ od stana koji je bio zapaljen
ZAŠTO SE LJUDI NA SRĐEVDAN KRIJU OD VUKOVA I KAKO SE PRORIČE ZIMA: Najstarija srpska verovanja 20. oktobra!
Srđevdan, praznik Svetih mučenika Sergija i Vakha, je važna jesenja slava, a u narodu se veruje da je to poslednji dan jesenjeg sunca. Otkrivamo zašto se sveci smatraju zaštitnicima od vukova i po kakvim se znakovima iz prirode gata kakva nas zima čeka.
GDE SE KRILA RIZNICA CARA DUŠANA I ZAŠTO NIKO NE SME DA UĐE U PEĆINU VLAŠKOG MAGA: Zlatno blago Srbije!
Legende o zakopanom blagu kruže vekovima. Ovo su najneverovatnije priče o skrivenim trezorima srpskih vladara, a jedna pećina u Istočnoj Srbiji navodno krije neprocenjivo bogatstvo koje čuva magija.
ZAŠTO SU SRBI PALILI KUĆE POSLE POBEDE I KAKO SU U KRAGUJEVCU PREVARILI NEMCE: Nepoznata priča o 21. oktobru!
Kragujevačka tragedija 21. oktobra je simbol stradanja, ali iza nje se krije manje poznata priča o srpskom inatu i sabotaži. Ovo je istina o tome kako su se civili svetili Nemačkim okupatorima u danima užasa.
Komentari(0)