Zaboravljena amajlija za majke – šta znači crvena nit na zglobu i zašto je važna baš tih 40 dana
“Veži joj crveni konac, da je ne povuče onaj svet.” Ova rečenica se još može čuti od starijih žena u pojedinim selima u Šumadiji i istočnoj Srbiji. Odnosi se na praksu vezivanja crvenog konca oko leve ruke žene koja je tek rodila – običaj duboko ukorenjen u narodnoj religiji, s korenima u arhetipskom strahu od smrti, rascepa između svetova i potrebe da se majka simbolično „veže“ za život. Veselin Čajkanović ovaj čin vidi kao ritualnu zaštitu žene koja se, kroz porođaj, našla „na granici svetova“.
Porodilja kao “prelazno biće”
U narodnoj svesti, porođaj nije samo fizički čin – to je prolaz kroz svet mrtvih i povratak u život. Zato se žena tih dana smatra “nedovršenom”, duhovno otvorenom i ranjivom. Prvih 40 dana posle porođaja, ona se naziva “baba-nova” ili “još-ne-čista”, i podložna je uticajima iz “onog sveta”.
Možda vas zanima:
Tajna crvenog konca: Narodno verovanje koje vekovima štiti od uroka i nesreće
Crveni konac – običan, ali moćan simbol zaštite, duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji. Generacije ga nose oko ruke verujući da odbija negativnu energiju, štiti od uroka i donosi sreću. Ali kako je nastalo ovo verovanje? Ko sme, a ko ne sme da veže crveni konac? I da li postoji pravi način da ga nosimo?
STARO VEROVANJE Zašto se bebama stavlja crveni konac oko ruke?
Još od malih nogu učeni smo da poštujemo različite običaje, a jedan od njih je i nošenje crvenog konca oko ruke, koji datira još iz antičkog doba.
Vezivanjem crvenog konca oko ruke – najčešće leve, jer se ona smatra „prijemčivom stranom tela“ – simbolično se zatvara duhovni krug.
Zašto baš crveni konac?
Crvena boja u narodnoj religiji simbolizuje život, krv i snagu. Konac, kao nit, vezuje – ne samo fizički, već i metafizički. Time crveni konac postaje zaštitna amajlija koja povezuje majku sa zemljom, telom i svakodnevicom.
U nekim krajevima, konac se pre nošenja poškropi osvećenom vodom ili provuče kroz dlan babice – čime se dodaje još jedan sloj magijske snage.
Zabrane i preporuke tokom nošenja
Konac se ne skida dok dete ne napuni 40 dana. Ne sme se pokvasiti, ne daje se nikome da ga dotakne. Ako se sam “prekine”, veruje se da je „nešto zlo pokušalo, ali nije uspelo“. Nakon skidanja, konac se zakopava ispod kućnog praga ili spaljuje “da se veza ne raskine naglo”.
Paralela sa univerzalnim simbolima zaštite
Slične prakse postoje širom sveta – u jevrejskoj tradiciji, na Balkanu, pa čak i u Indiji. Crvena nit se svuda vezuje uz ranjive momente života – porođaj, bolest, veliki strah – kao simbolička barijera protiv “nečistog”. Čajkanović ove sličnosti vidi kao duboko ukorenjene oblike kolektivne zaštitne magije.
Šta ostaje danas?
Danas se ovaj običaj ponegde ponovo oživljava – naročito u etno porodilištima i među ženama koje žele dublju povezanost sa tradicijom. Nije redak prizor da majka u porodilištu stavi crveni konac “za svaki slučaj”. Iako svet postaje sve racionalniji, stari instinkt za vezivanjem duše uz telo – još uvek zna da pronađe svoj put.
U samo 1 rečenici je Vladeta Jerotić pojasnio šta razboli i uništi svakog čoveka: Mudrost koja otkriva sve
Vladeta Jerotić je u jednoj rečenici objasnio šta čoveka razboli i uništi.
JOVAN JE BIO NAJLEPŠI SRBIN SREDNJEG VEKA I DESNA RUKA CARA DUŠANA: Zbog lepote radio ono što muškarci NE MOGU DA SMISLE (FOTO)
Stranica na Instagramu "Putevi srpske istorije" često objavljuje zanimljive priče iz srpske istorije o kojima smo malo znali, a jedna od njih je i priča o velmoži Jovanu Oliveru, desnoj ruci cara Dušana.
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Tri knjige koje bi, prema veštačkoj inteligenciji, svako treba da pročita barem jednom u životu
U sve digitalizovanijem svetu, veštačka inteligencija (VI) menja način na koji pristupamo i konzumiramo znanje, uključujući i kada su u pitanju knjige.
POGLEDAJTE SVOJU DECU I VIDEĆETE 3 znaka prokletstva predaka
Monah Arsenije iz manastira Ribnica otvoreno govori o duhovnoj realnosti porodičnog prokletstva, Luciferovim zamkama i smirenju kao jedinom putu ka Hristu.
Komentari(0)