NEMAC, NAJPOZNATIJI MASON SRBIJE Anegdotu iz života ĐORĐA VAJFERTA i danas prepričavaju istoričari širom zemlje
Malo je stranaca koji su bili tako privrženi Srbiji kao što je to bio Đorđe Vajfert. Ironično, ovaj Nemac postao je prvi srpski bankar, guverner, vlasnik najveće pivnice u tadašnjoj Srbiji i osnivač čak deset rudnika. Ipak, reč je bila i o istaknutom član masonske lože, a upravo iza ovog Vajfertovog angažovanja ostala je zabeležena i sledeća angedota.
Vajfert je 9. maja 1912. godine uzdignut na 33. stepen i bio je prvi Veliki majstor Velike Lože Srba, Hrvata i Slovenaca – “Jugoslavija”. Za vreme njega, u Beogradu je održan Svetskom kongresu masona 1926. godine, a upravo iz tog perioda ostala je zabeležena i jedna anegdota.
Naime, svetskom kongresu prethodili su burni pregovori oko mesta održavanja.
Naime, jedna od glavih tačaka ovog susreta masona iz celog sveta bila je ideja o izmirenju sa masonima iz Nemačke. Mišljenje većine loža bilo je da germanska braća nisu učinila dovoljno da spreče Prvi svetski rat koji je gurnuo svet u do tada nezapamćenja razaranja i stradanja.
Možda vas zanima:
MASONI U SRBIJI Nećete verovati koji su sve poznati Srbi pripadali ovoj tajanstvenoj organizaciji
Masoni su tajanstvena organizacija koja intrigira mnoge ljude širom sveta. U Srbiji, masoni postoje i imaju svoju dugu istoriju.
Nemac po rođenju, a Srbin po opredeljenju: Kako je Đorđe Vajfert doveo masone u Beograd umesto u Beč, Berlin ili Mihen
Neverovatna priča koja ostavlja bez teksta
Možda vas zanima:
MASONI U SRBIJI Nećete verovati koji su sve poznati Srbi pripadali ovoj tajanstvenoj organizaciji
Masoni su tajanstvena organizacija koja intrigira mnoge ljude širom sveta. U Srbiji, masoni postoje i imaju svoju dugu istoriju.
Nemac po rođenju, a Srbin po opredeljenju: Kako je Đorđe Vajfert doveo masone u Beograd umesto u Beč, Berlin ili Mihen
Neverovatna priča koja ostavlja bez teksta
Možda vas zanima:
MASONI U SRBIJI Nećete verovati koji su sve poznati Srbi pripadali ovoj tajanstvenoj organizaciji
Masoni su tajanstvena organizacija koja intrigira mnoge ljude širom sveta. U Srbiji, masoni postoje i imaju svoju dugu istoriju.
Nemac po rođenju, a Srbin po opredeljenju: Kako je Đorđe Vajfert doveo masone u Beograd umesto u Beč, Berlin ili Mihen
Neverovatna priča koja ostavlja bez teksta
Nemačka delegacija je činila sve da se kongres održi u nekom nemačkom gradu – Beču, Berlinu ili Minhenu, a nikako ne u Beogradu – prestonici države koja je prva napadnuta u ratu.
Pritisak je vršen i na Đorđa Vajferta. Priča kaže da je slavnog industrijalca na jednom od pregovora jedan mlađi brat pitao kako on, rođeni Nemac, poreklom iz donje Austrije, može glasati za Beograd, pre nego za neki nemački grad.
Priča kaže da ga je Vajfert samo pogledao i jednostavno rekao: “Gospodine, ja sam Nemac po rođenju, a Srbin po opredeljenju!”
Kongres je na kraju održan u Beogradu 1926. godine. Imao je moto: “U znak mira”, bio je pod pokroviteljstvom Međunarodne masonske asocijacije i prisustvovali su mu predstavnici bratstva iz 15 evropskih i dve prekomorske države.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
BONUS VIDEO:
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)