Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije
U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.
Zavetne slave – narodna liturgija na otvorenom
U mnogim selima, naročito u brdsko-planinskim krajevima Srbije, običaj je bio da svaka porodica ima "zavetnu slavu" – praznik koji se slavio izvan kuće, najčešće pod drvetom, kod bunara, u šumi ili na njivi. Presveta Bogorodica (28. avgust), Ognjena Marija (30. jul / 17. jul po starom kalendaru) i Sveti Ilija (2. avgust) bile su najčešće izabrane kao zaštitnice od groma, požara, bolesti i suše.
Slava pod drvetom – domaćin, krst i kazan
Možda vas zanima:
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Možda vas zanima:
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Možda vas zanima:
OBIČAJ OD 1018. GODINE: Kako su nekada Srbi slavili slavu?
Među Slovenima ova tradicija se u kontinuitetu najbolje i najduže održala kod Srba, gde smo je uspešno preneli kroz Hrišćanstvo do današnjih dana.
Iznenadićete se kad vidite ŠTA SU SRBI NEKADA POKLANJALI ZA SLAVU i zašto je to bilo APSOLUTNO PRELEPO
Sezona slava, posle Božića, najvažnijeg porodičnog praznika kod Srba, u punom je jeku. Ovo je vreme kada okupljamo svoje najmilije i sa njima slavimo zaštitnika doma i porodice.
Slava se obično slavila ispod starog drveta, najčešće kruške, šljive ili hrasta, gde se postavljao drveni krst, ikonа i sveća. Prinosio se koljiv (žito), lomio se slavski kolač, a jelo se iz jednog kazana – obično pasulj, paprikaš ili kuvano meso. Domaćin bi odabrao "kumove slave" koji bi nosili krst i pomagali u molitvi i pripremi.
Presveta u šljiviku – kad se nebo moli za rod
Posebno je zanimljiv običaj iz Vojvodine i Šumadije, gde se Presveta Bogorodica slavila među šljivama, jer se verovalo da će godina biti rodna ako se toga dana ne dira grana i ne otresa plod. Sve se radilo tiho, pobožno, bez psovki i svađe – jer "Presveta sve vidi i pamti".
Ognjena Marija – dan kad se ništa ne dira
Za Ognjenu Mariju narod je verovao da je stroga i da se tog dana ne sme ništa raditi rukama – ni prati, ni kopati, ni mesiti. Ko bi prekršio to pravilo, rizikovao bi požar ili nesreću u porodici. Iako je zvanično dan svetiteljke, običaji su duboko vezani za pagansko poštovanje vatre, što se vidi i u narodnim poslovicama: „Ko Ognjenu ne poštuje, kuća mu izgori.“
Foto: Rina
Ilindan – prvi grom jesenjeg neba
Ilindan je bio znak da leto polako zalazi. U nekim selima toga dana se nije kupalo, jer se verovalo da se svetac premešta „u goru“ i da voda postaje „hladna i mrtva“. Takođe, toga dana su devojke prestajale da idu bose, a domaćini su sabirali seno – jer "što se tada ne pokupi, propada".
Zanimljivosti i verovanja
– Slava u voćnjaku često je bila povezana s molitvom za plodnu godinu, bez grada i suše.
– Ikone su se nosile iz kuće u šljivik, uz pratnju celog domaćinstva, čak i ako je to bio samo jedan sto i stara klupa.
– Na dan letnje slave, domaćin nije smeo da viče ni da se ljuti – verovalo se da bi mogao „ceo rod da izgori“.
– Ako bi padala kiša, smatralo se da je to znak da je molitva primljena i da će zemlja biti blagoslovena.
Letnje zavetne slave u šljiviku danas su retkost, ali još ponegde opstaju – ne kao turistička atrakcija, već kao tiho podsećanje da je vera nekad živela u senkama drveća, u šakama koje lome kolač i u srcima koja pamte više nego što govore.
Staroslovenski bogovi Perun i Svetovid u srpskoj tradiciji
Još pre dolaska hrišćanstva, Sloveni su na ovim prostorima slavili svoje bogove. Na vrhu staroslovenskog panteona stajao je Perun, bog groma, rata i munja, dok je Svetovid bio bog svetlosti, proroštva i obilja. Njihova moć simbolično je vezivana za prirodne sile – oluje, žetvu, bitke i plodnost, a njihovi tragovi mogu se naslutiti i u današnjim običajima srpskog naroda.
Mačkov kamen – Najkrvavija bitka Velikog rata i najpotresnije pismo Nadežde Petrović
Prvi meseci Velikog rata doneli su Srbiji i slavu i strahotu. Bitka na Ceru (15–20. avgust 1914.) bila je prva velika pobeda saveznika u Prvom svetskom ratu – srpska vojska odbacila je neprijatelja preko Drine. Taj trijumf podigao je moral celog naroda, ali je za moćnu Austro-Ugarsku vojsku bio težak poraz i poniženje, te je krenula u još veću agresiju
Kad je Desanka Maksimović čuvala ovce na Bukulji: Pesnikinja koja je volela tišinu šuma
Tiha planina, tiha žena, glasna poezija
Zašto su stari Srbi stavljali nož ispod jastuka? Zaboravljeni običaji vezani za spavanje
Verovanja i rituali pred san bili su nekada neizostavni deo srpske svakodnevice – od zaštite od zlih sila do prizivanja mirnog sna.
Gde je nestao Rastko Petrović? Tragovi tajanstvenog putopisca po Srbiji
Zaboravljeni genije i njegovi izgubljeni koraci
Komentari(0)