Letnja slava u šljiviku: Kako su se nekada slavile Presvete, Ognjena Marija i Ilindan u selima Srbije

Kiza R

19:00

Kultura 0

U avgustu, kad šljive počnu da zru, a zemlja miruje pred jesen, srpska sela obeležavala su letnje slave pod vedrim nebom – često u šljiviku, pod krošnjama koje su svedočile i molitvama i veselju. Ove slave nisu bile samo verski čin – one su bile i zavet, i porodični sabor, i kolektivna molitva naroda koji je znao da živi u ritmu prirode.

livada
Shutterstock

Zavetne slave – narodna liturgija na otvorenom

U mnogim selima, naročito u brdsko-planinskim krajevima Srbije, običaj je bio da svaka porodica ima "zavetnu slavu" – praznik koji se slavio izvan kuće, najčešće pod drvetom, kod bunara, u šumi ili na njivi. Presveta Bogorodica (28. avgust), Ognjena Marija (30. jul / 17. jul po starom kalendaru) i Sveti Ilija (2. avgust) bile su najčešće izabrane kao zaštitnice od groma, požara, bolesti i suše.

Slava pod drvetom – domaćin, krst i kazan

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Slava se obično slavila ispod starog drveta, najčešće kruške, šljive ili hrasta, gde se postavljao drveni krst, ikonа i sveća. Prinosio se koljiv (žito), lomio se slavski kolač, a jelo se iz jednog kazana – obično pasulj, paprikaš ili kuvano meso. Domaćin bi odabrao "kumove slave" koji bi nosili krst i pomagali u molitvi i pripremi.

Presveta u šljiviku – kad se nebo moli za rod

Posebno je zanimljiv običaj iz Vojvodine i Šumadije, gde se Presveta Bogorodica slavila među šljivama, jer se verovalo da će godina biti rodna ako se toga dana ne dira grana i ne otresa plod. Sve se radilo tiho, pobožno, bez psovki i svađe – jer "Presveta sve vidi i pamti".

Ognjena Marija – dan kad se ništa ne dira

Za Ognjenu Mariju narod je verovao da je stroga i da se tog dana ne sme ništa raditi rukama – ni prati, ni kopati, ni mesiti. Ko bi prekršio to pravilo, rizikovao bi požar ili nesreću u porodici. Iako je zvanično dan svetiteljke, običaji su duboko vezani za pagansko poštovanje vatre, što se vidi i u narodnim poslovicama: „Ko Ognjenu ne poštuje, kuća mu izgori.“

Međunarodni festival folklora ESTAM Foto: Rina
 

Ilindan – prvi grom jesenjeg neba

Ilindan je bio znak da leto polako zalazi. U nekim selima toga dana se nije kupalo, jer se verovalo da se svetac premešta „u goru“ i da voda postaje „hladna i mrtva“. Takođe, toga dana su devojke prestajale da idu bose, a domaćini su sabirali seno – jer "što se tada ne pokupi, propada".

Zanimljivosti i verovanja

– Slava u voćnjaku često je bila povezana s molitvom za plodnu godinu, bez grada i suše.
– Ikone su se nosile iz kuće u šljivik, uz pratnju celog domaćinstva, čak i ako je to bio samo jedan sto i stara klupa.
– Na dan letnje slave, domaćin nije smeo da viče ni da se ljuti – verovalo se da bi mogao „ceo rod da izgori“.
– Ako bi padala kiša, smatralo se da je to znak da je molitva primljena i da će zemlja biti blagoslovena.

Letnje zavetne slave u šljiviku danas su retkost, ali još ponegde opstaju – ne kao turistička atrakcija, već kao tiho podsećanje da je vera nekad živela u senkama drveća, u šakama koje lome kolač i u srcima koja pamte više nego što govore.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
krsna slava pravoslavlje ognjena marija selo

Komentari(0)

Loading