Od voćke na prozoru do zimnice na stolu-Kako se pravi najmirisnije slatko od dunja
U starim kućama, miris dunja bio je znak da jesen ulazi u svoj zlatni deo. Teško voće, čvrste kore i prepoznatljive arome, stajalo je na ormarima i prozorima, šireći miris po celoj kući. Kada bi stigao pravi trenutak, domaćice su od njih pravile jedno od najlepših zimskih zadovoljstava – slatko od dunja.
Voće koje traži strpljenje
Dunja nije voće koje se jede odmah sa grane. Njena čvrsta, ponekad trpka pulpa, najbolje dolazi do izražaja kada se obradi. Za slatko, birale su se zrele, mirisne dunje, čvrste pod prstima, ali bez oštećenja. Ljuštenje i sečenje zahtevalo je strpljenje i oštar nož, jer se svaka kockica morala iseći podjednako, da bi se u teglama presijavala kao ćilibar.
Recept za slatko od dunja
Možda vas zanima:
Uštipci sa livadskim medom: Doručak gorštaka sa planine Tare
Spoj jednostavnosti i prirode: tradicionalni uštipci i med sa livada Tare i danas su obrok koji krijepi telo i dušu.
Ukus planine: Pirotski kačamak sa sirom i pretopom
Na obroncima Stare planine, gde zima ume da potraje i gde vetar nosi miris drvenih ognjišta, jedno jelo greje stolove već generacijama. Pirotski kačamak, jednostavan, ali bogat ukusom, nekada je bio oslonac svake seoske kuće tokom hladnih dana. Danas je simbol tradicije koju vredi čuvati.
Možda vas zanima:
Uštipci sa livadskim medom: Doručak gorštaka sa planine Tare
Spoj jednostavnosti i prirode: tradicionalni uštipci i med sa livada Tare i danas su obrok koji krijepi telo i dušu.
Ukus planine: Pirotski kačamak sa sirom i pretopom
Na obroncima Stare planine, gde zima ume da potraje i gde vetar nosi miris drvenih ognjišta, jedno jelo greje stolove već generacijama. Pirotski kačamak, jednostavan, ali bogat ukusom, nekada je bio oslonac svake seoske kuće tokom hladnih dana. Danas je simbol tradicije koju vredi čuvati.
Možda vas zanima:
Uštipci sa livadskim medom: Doručak gorštaka sa planine Tare
Spoj jednostavnosti i prirode: tradicionalni uštipci i med sa livada Tare i danas su obrok koji krijepi telo i dušu.
Ukus planine: Pirotski kačamak sa sirom i pretopom
Na obroncima Stare planine, gde zima ume da potraje i gde vetar nosi miris drvenih ognjišta, jedno jelo greje stolove već generacijama. Pirotski kačamak, jednostavan, ali bogat ukusom, nekada je bio oslonac svake seoske kuće tokom hladnih dana. Danas je simbol tradicije koju vredi čuvati.
Potrebno:
- 1 kg očišćenih i isečenih dunja
- 1,2 kg šećera
- 1 l vode
- 1 limun
- po želji – kesica vanilin šećera
Priprema:
- Dunje oljuštiti, očistiti od semenki i iseći na kockice ili listiće jednake veličine.
- U širokoj šerpi skuvati sirup od vode i šećera dok ne proključa.
- U ključali sirup ubaciti isečene dunje i kolutove limuna.
- Kuvati na srednjoj temperaturi dok dunje ne dobiju zlatno-narandžastu boju, a sirup postane gust i bistar (obično 30–40 minuta).
- Pred kraj kuvanja, po želji dodati vanilin šećer.
- Skloniti sa vatre, kratko prohladiti, pa sipati u sterilisane tegle. Čuvati na hladnom i tamnom mestu.
Domaćinski saveti:
- Da bi slatko ostalo bistro, dunje kuvati u što širem sudu, bez mešanja kašikom – samo povremeno protresti šerpu.
- Pre kuvanja, isečene dunje mogu se kratko potopiti u vodu sa malo limuntusa da ne potamne.
- Za bogatiju boju, deo šećera može se karamelizovati pre dodavanja vode.
- Slatko je spremno za jelo čim se ohladi, ali je ukus puniji ako odstoji nekoliko dana.
Gde se najčešće sprema
Dunje uspevaju širom Srbije, ali su posebno cenjene one iz Toplice, Šumadije i okoline Valjeva, gde se od davnina gaji sorta “leskovačka dunja” – krupna, mirisna i pogodna za preradu. U ovim krajevima, slatko od dunja je i danas deo kućne trpeze, a na seoskim vašarima često se mogu pronaći domaće tegle ovog mirisnog specijaliteta.
Svojstva dunje
Dunja je pravo skladište hranljivih materija – bogata je vitaminima C i A, gvožđem, kalijumom i vlaknima. U narodnoj medicini koristi se za jačanje imuniteta, poboljšanje varenja i smirenje kašlja. Sok od dunje pomaže kod upala grla, dok se kuvana dunja preporučuje osobama sa osetljivim stomakom. Njena aroma ima i aromaterapijski efekat – ne slučajno, dunja je uvek imala počasno mesto na prozoru ili u ormaru sa posteljinom.
Shutterstock
Slatko – znak dobrodošlice
U srpskim kućama, slatko nije bilo samo poslastica. Ono je bio gest dobrodošlice. Gostu bi se prvo nudila mala kašičica slatka i čaša hladne vode. Slatko od dunja, zbog svoje boje i mirisa, često je bilo “prvo” slatko koje bi domaćica iznela na sto, naročito u jesen i zimu, jer se verovalo da boja dunje greje dušu u hladnim danima.
Mali istorijski okvir
Slatko, kao način pripreme voća, potiče iz vremena kada nije bilo frižidera, a šećer je bio dragocenost. Na Balkan ga donose trgovci iz Osmanskog carstva, gde se posluživalo uz kafu ili čaj. U Srbiji je brzo postalo znak ugleda i gostoprimstva – svaka kuća koja je držala do sebe imala je bar nekoliko tegli u ostavi. Slatko od dunja posebno se cenilo zbog svog mirisa, boje i dugog roka trajanja, pa je često čuvano za “posebne goste”.
NAJUKUSNIJA POSNA SARMA SA KISELIM KUPUSOM PO RECEPTU NAŠIH BAKA: Omiiljen ručak u vreme posta - olizaćete tanjire
Uveličajte vaš posan jelovnik ovim posnim sarmicama
Džem od drenjina – lek i poslastica iz narodne kuhinje
U selima širom Srbije, naročito u brdskim predelima, drenjine su nekada bile dragocen plod – i za zdravlje i za slast na trpezi. Poznate po svom kiselkasto-trpkom ukusu i lekovitim svojstvima, ove crvene bobice vekovima su se koristile u narodnoj medicini, a posebno su cenjene u vidu džema, koji je bio i hrana i prirodan lek.
NAJBOLJI RECEPT ZA SEOSKO POSNO MESO, OMILJENO JELO U TOKU POSTA: Ovako su znale da ga prave samo stare domaćice
Posno seosko meso će vas ostaviti bez teksta
OVA POSNA MOSKVA TORTA JE TEŠKA 5 KILOGRAMA, A TEK DA VIDITE KOLIKO JE BOGATA: Vraća čak i izgubljeno ČULO UKUSA
Torta je bogata i teška oko 5 kg
Čorba od jagnjetine – planinski specijalitet Peštera koji greje dušu
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde su zime oštre, a proleća kratka, kuhinja je oduvek bila oslonjena na ono što priroda i stočarstvo pružaju. Među jelima koja su opstala vekovima posebno mesto zauzima čorba od jagnjetine – gusta, mirisna i snažna, spremana da greje i okrepi.
Komentari(0)