Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Običaj kroz vekove
U srcu srpske tradicije postoji običaj koji spaja veru, zajedništvo i radost – zavetina. To je dan kada selo proslavlja svog zaštitnika, čuvajući zavet dat Bogu ili svecu u trenucima nevolje. Iako je vekovima pretrpela mnoge promene, suština zavetine ostala je ista – okupljanje pod otvorenim nebom, molitva i svečarska trpeza.
Koreni običaja
Možda vas zanima:
ZAŠTO KADIMO KUĆU Tamjan donosi dobro zdravlje ukućanima, a kađenje ima svoje značenje u Bibliji
Kađenje tamjanom naziva se beli dim, i služi uklanjanju sila koje nisu poželjne u jednom hrišćanskom domu
DANAS JE ĐURĐEVDAN Mnogi ne znaju svih SEDAM starih običaja, kao što su ljuljanje i ophod oko vatre
Đurđevdan ili Sveti Đorđe, je jedan od najvažnijih praznika u srpskoj kulturi. Ovaj praznik se slavi 6. maja i tradicionalno je vezan za proleće, početak rada na poljima i zaštitu stoke od vukova.
Možda vas zanima:
ZAŠTO KADIMO KUĆU Tamjan donosi dobro zdravlje ukućanima, a kađenje ima svoje značenje u Bibliji
Kađenje tamjanom naziva se beli dim, i služi uklanjanju sila koje nisu poželjne u jednom hrišćanskom domu
DANAS JE ĐURĐEVDAN Mnogi ne znaju svih SEDAM starih običaja, kao što su ljuljanje i ophod oko vatre
Đurđevdan ili Sveti Đorđe, je jedan od najvažnijih praznika u srpskoj kulturi. Ovaj praznik se slavi 6. maja i tradicionalno je vezan za proleće, početak rada na poljima i zaštitu stoke od vukova.
Možda vas zanima:
ZAŠTO KADIMO KUĆU Tamjan donosi dobro zdravlje ukućanima, a kađenje ima svoje značenje u Bibliji
Kađenje tamjanom naziva se beli dim, i služi uklanjanju sila koje nisu poželjne u jednom hrišćanskom domu
DANAS JE ĐURĐEVDAN Mnogi ne znaju svih SEDAM starih običaja, kao što su ljuljanje i ophod oko vatre
Đurđevdan ili Sveti Đorđe, je jedan od najvažnijih praznika u srpskoj kulturi. Ovaj praznik se slavi 6. maja i tradicionalno je vezan za proleće, početak rada na poljima i zaštitu stoke od vukova.
Zavetina je nastala iz narodnog zaveta, obećanja da će se jednom godišnje prinositi molitva i gozba u čast zaštitnika sela. Najčešće je to bio svetac kome su se meštani obratili za pomoć u vreme bolesti, suše ili drugih nedaća. Kada bi nevolja prošla, selo bi se zavetovalo da će zauvek slaviti tog sveca.
Kako se selo pripremalo
Pripreme su počinjale danima ranije. Domaćice su mesile pogače i slavski kolač, kuvale pečenje i spremale rakiju, dok su muškarci čistili put do crkve ili crkvišta i kitili krstove cvećem. Svi su se oblačili u najsvečaniju odeću – žene u vezene košulje i marame, muškarci u prsluke od čoje i opanke.
Molitva pod vedrim nebom
Na dan zavetine, meštani bi se okupljali kod crkve, kapelice ili velikog hrasta – mesta koje je imalo poseban značaj. Sveštenik bi služio liturgiju, a zatim bi usledila litija, ophod oko sela sa ikonama i barjacima. U nekim krajevima litija je prolazila pored njiva i vinograda, blagosiljajući rod.
Printscreen/SPC
Trpeza za sve
Nakon molitve, počinjala je gozba. Na dugačkim drvenim stolovima nizali su se lonci sa kuvanom jagnjetinom, pečenjem, pogačama, sirom, medom i domaćim vinom. Gosti su dolazili iz susednih sela, a niko nije odlazio gladan. Muzika i igra trajali su do kasno u noć, a kolo se igralo i po prašini i po travi.
Zavetina danas
Iako se danas zavetine ređe održavaju u izvornom obliku, u mnogim selima Srbije običaj još živi. Nekada se obeležava skromnije, u crkvenoj porti i uz manju trpezu, ali ostaje prilika da se ljudi okupe, pozdrave i obnove osećaj zajedništva. Jer zavetina nije samo crkveni praznik – to je dan kada selo diše kao jedno.
Kada selo slavi – zavetina, praznik zajedništva i radosti
Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Milutin Milanković – naučnik koji je želeo da popravi vreme
Od Beča do Beograda, od klime do kalendara: priča o Srbinu koji je ostavio trag i na nebu i na Zemlji.
Knez Miloš i pečat koji je čuvao moć: Priča o simbolu vlasti i lukavstvu jednog vladara
U doba kada je svaka odluka nosila težinu, pečat kneza Miloša Obrenovića bio je više od voska i metala – bio je oružje politike, pregovora i kontrole.
Komentari(0)