Od davnina, svako srpsko selo imalo je svog zaštitnika, a zavetina je bila trenutak kada se okupljalo celo mesto – u molitvi, pesmi i gostoprimstvu.
Običaj kroz vekove
U srcu srpske tradicije postoji običaj koji spaja veru, zajedništvo i radost – zavetina. To je dan kada selo proslavlja svog zaštitnika, čuvajući zavet dat Bogu ili svecu u trenucima nevolje. Iako je vekovima pretrpela mnoge promene, suština zavetine ostala je ista – okupljanje pod otvorenim nebom, molitva i svečarska trpeza.
Koreni običaja
Možda vas zanima:
ZAŠTO KADIMO KUĆU Tamjan donosi dobro zdravlje ukućanima, a kađenje ima svoje značenje u Bibliji
Kađenje tamjanom naziva se beli dim, i služi uklanjanju sila koje nisu poželjne u jednom hrišćanskom domu
DANAS JE ĐURĐEVDAN Mnogi ne znaju svih SEDAM starih običaja, kao što su ljuljanje i ophod oko vatre
Đurđevdan ili Sveti Đorđe, je jedan od najvažnijih praznika u srpskoj kulturi. Ovaj praznik se slavi 6. maja i tradicionalno je vezan za proleće, početak rada na poljima i zaštitu stoke od vukova.
Možda vas zanima:
ZAŠTO KADIMO KUĆU Tamjan donosi dobro zdravlje ukućanima, a kađenje ima svoje značenje u Bibliji
Kađenje tamjanom naziva se beli dim, i služi uklanjanju sila koje nisu poželjne u jednom hrišćanskom domu
DANAS JE ĐURĐEVDAN Mnogi ne znaju svih SEDAM starih običaja, kao što su ljuljanje i ophod oko vatre
Đurđevdan ili Sveti Đorđe, je jedan od najvažnijih praznika u srpskoj kulturi. Ovaj praznik se slavi 6. maja i tradicionalno je vezan za proleće, početak rada na poljima i zaštitu stoke od vukova.
Možda vas zanima:
ZAŠTO KADIMO KUĆU Tamjan donosi dobro zdravlje ukućanima, a kađenje ima svoje značenje u Bibliji
Kađenje tamjanom naziva se beli dim, i služi uklanjanju sila koje nisu poželjne u jednom hrišćanskom domu
DANAS JE ĐURĐEVDAN Mnogi ne znaju svih SEDAM starih običaja, kao što su ljuljanje i ophod oko vatre
Đurđevdan ili Sveti Đorđe, je jedan od najvažnijih praznika u srpskoj kulturi. Ovaj praznik se slavi 6. maja i tradicionalno je vezan za proleće, početak rada na poljima i zaštitu stoke od vukova.
Zavetina je nastala iz narodnog zaveta, obećanja da će se jednom godišnje prinositi molitva i gozba u čast zaštitnika sela. Najčešće je to bio svetac kome su se meštani obratili za pomoć u vreme bolesti, suše ili drugih nedaća. Kada bi nevolja prošla, selo bi se zavetovalo da će zauvek slaviti tog sveca.
Kako se selo pripremalo
Pripreme su počinjale danima ranije. Domaćice su mesile pogače i slavski kolač, kuvale pečenje i spremale rakiju, dok su muškarci čistili put do crkve ili crkvišta i kitili krstove cvećem. Svi su se oblačili u najsvečaniju odeću – žene u vezene košulje i marame, muškarci u prsluke od čoje i opanke.
Molitva pod vedrim nebom
Na dan zavetine, meštani bi se okupljali kod crkve, kapelice ili velikog hrasta – mesta koje je imalo poseban značaj. Sveštenik bi služio liturgiju, a zatim bi usledila litija, ophod oko sela sa ikonama i barjacima. U nekim krajevima litija je prolazila pored njiva i vinograda, blagosiljajući rod.
Printscreen/SPC
Trpeza za sve
Nakon molitve, počinjala je gozba. Na dugačkim drvenim stolovima nizali su se lonci sa kuvanom jagnjetinom, pečenjem, pogačama, sirom, medom i domaćim vinom. Gosti su dolazili iz susednih sela, a niko nije odlazio gladan. Muzika i igra trajali su do kasno u noć, a kolo se igralo i po prašini i po travi.
Zavetina danas
Iako se danas zavetine ređe održavaju u izvornom obliku, u mnogim selima Srbije običaj još živi. Nekada se obeležava skromnije, u crkvenoj porti i uz manju trpezu, ali ostaje prilika da se ljudi okupe, pozdrave i obnove osećaj zajedništva. Jer zavetina nije samo crkveni praznik – to je dan kada selo diše kao jedno.
VARAO JE, PA JOJ SE VRAĆAO, A ONA UVEK PRAŠTALA: Crnjanski je voleo Vidu, bez dinara i odbegli, hranio ih je njen zanat
Borio se za njenu ljubav, voleo je, al ju je i varao, priča se da od njihove ljubavi nije bilo specifičnije
IVO ANDRIĆ JE PISAO DOKTORAT O BOSNI, A ODBIO GA JE! Čuveni nobelovac se 10 godina krio od profesora, razlog je potpuno NEVEROVATAN
Nobelovac koga je Srbija obožavala, diplomu nije želeo. Otkrivamo zašto je Andrić izbegavao promociju svog doktorata punu deceniju.
SRPSKI GENIJE NIKOLA TESLA NIJE SLAVIO BOŽIĆ! Detalj iz njegovog života koji je decenijama bio tajna, a krije i veliku tugu
Zašto je čovek koji je osvetlio svet izbegavao praznike i kakav je neobičan odnos imao sa golubovima.
Manastir Tumane i jesenja čuda: Misterija hajduka, prokletstvo i vera koja leči
Duboko u šumama istočne Srbije, u blizini Golupca, skriva se manastir Tumane – mesto za koje se veruje da donosi isceljenje, smirenje i čuda. Oktobar je posebno mesec kada hodočasnici iz cele Srbije dolaze ovde, jer se 21. oktobra proslavlja Sveti Zosim Tumanski, jedan od čudotvoraca čije mošti počivaju upravo u ovom svetom mestu.
CRNO PODEBLJANO SLOVO U CRKVENOM KALENDARU Šta vernici danas treba da urade, a šta nikako ne smeju?
Na današnji dan, 3. oktobra, pravoslavni vernici obeležavaju Svetog mučenika Jevstatija – sveca poznatog po ogromnim životnim iskušenjima, ali i nepokolebljivoj veri u Boga. Njegovo ime crnim slovom u kalendaru označava veliki značaj i poštovanje koje mu pravoslavna crkva ukazuje.
Komentari(0)