DANAS JE ĐURĐEVDAN Mnogi ne znaju svih SEDAM starih običaja, kao što su ljuljanje i ophod oko vatre
Đurđevdan ili Sveti Đorđe, je jedan od najvažnijih praznika u srpskoj kulturi. Ovaj praznik se slavi 6. maja i tradicionalno je vezan za proleće, početak rada na poljima i zaštitu stoke od vukova.
Evo nekih od običaja koji se vezuju za Đurđevdam:
Paljenje vatre - na dan Đurđevdana se tradicionalno pali velika vatra, koja simbolizuje pobedu sunca nad zimom i povratak topline. Vatra se pali na otvorenom prostoru, obično na poljima ili na obali reke, a oko nje se okupljaju porodice i prijatelji.
Ophod oko vatre - nakon što se vatra zapali, ljudi obično prave krug oko nje, pevaju pesme i igraju kolo. Ovaj običaj simbolizuje zajedništvo i jedinstvo.
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Možda vas zanima:
Crkva danas obeležava PREPODOBNOG TEODORA TRIHINU: Danas bi trebalo da uradite jednu stvar i pomolite mu se za sreću
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. aprila po julijanskom, a 3. maja po gregorijanskom kalendaru.
DANAS SLAVIMO PREPODOBNOG JOVANA: Izgovorite sledeće reči za sreću i blagostanje
Prepodobni Jovan bio je učenik Svetog Grigorija Dekapolita
Ukrasi od cveća - na dan Đurđevdana se obično ukrašavaju domovi i dvorišta cvećem, posebno belim rada, jer on predstavlja simbol čistoće.
Priprema hrane - za Đurđevdan se obično priprema trpeza sa tradicionalnim srpskim jelima, kao što su jagnjetina, pečenje, kolači i pite.
Obilazak crkve - na ovaj dan, vernici obično odlaze u crkvu da bi se pomolili i proslavili Svetog Đorđa, zaštitnika stoke i useva.
Ljuljanje - ovaj običaj se obično praktikuje na selima, gde se ljuljačke vezuju za grane drveća ili mostove. Ljudi se ljuljaju i pevaju pesme, a ovaj običaj se smatra simbolom povratka proleća i rađanja novog života.
Kupanje u rekama - u nekim krajevima Srbije se veruje da se na Đurđevdan u reci pojavljuje čudna riba koja donosi sreću. Zbog toga se ljudi kupaju u reci, ali i skupljaju vodu koja se smatra lekovitom.
Ovi običaji se razlikuju od kraja do kraja Srbije, ali svi imaju zajednički cilj - da se proslavi proleće, zaštiti stoka i usevi, i da se ljudi okupe i provedu vreme zajedno.
Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.
Ukoliko volite predivne fotografije naše zemlje, zapratite našu Instagram stranicu.
SRPSKE BAJALICE ZA LEČENJE: Kako su stare žene čuvale tajne narodne medicine kroz reči i molitve?
Bajalice su vekovima predstavljale važan deo tradicionalne narodne medicine Srbije. Stare žene, koje su ih koristile, smatrane su čuvarima tajanstvenog znanja o isceljivanju bolesti kroz reči, molitve i rituale, prenošene s generacije na generaciju.
VASKRŠNJI OGANJ I „NEIZGORELA“ SVEĆA: Kako su naši preci tumačili čudesne znake tokom Uskrsa?
Uskrs je jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika koji je u srpskoj tradiciji ispraćen mnogim običajima i verovanjima. Među njima posebno mesto zauzima verovanje u vaskršnji oganj i tzv. „neizgorelu sveću“, čiji su se plamen i ponašanje pažljivo pratili radi predskazivanja budućnosti i zaštite doma.
KAD POTOK „PROGOVORI“: Srpska narodna verovanja o lekovitim i magičnim svojstvima vode sa prvog prolećnog otapanja snega
U srpskoj tradiciji postoje brojna verovanja vezana za vodu, a posebno mesto zauzima prvi potok nastao od otapanja snega u proleće. Naši preci verovali su da ova voda poseduje čudesnu moć isceljenja, pročišćenja i čak predskazivanja budućnosti.
ZAŠTO SE NA SPASOVDAN BERU BREZOVE GRANE: Tajna simbolika jednog starog običaja
Jedan od najlepših srpskih prolećnih praznika, Spasovdan, obeležen je brojnim običajima, a jedan od najpoznatijih je branje brezovih grana i njihovo postavljanje na ulaze u kuće. Iza ovog običaja krije se duboka simbolika čišćenja, obnove i zaštite domaćinstva od svega negativnog.
JOVAN DUČIĆ I IZGUBLJENA PESMA: Kako je jedan od najvećih srpskih pesnika spasao svoju poeziju od nacista?
Jovan Dučić, jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, poznat je po svojoj lirici koja odiše dubokom emotivnošću i filozofskim promišljanjima. Međutim, manje je poznato kako je u vreme nacističke okupacije uspeo da sačuva svoje rukopise, među kojima je bila i pesma za koju se dugo smatralo da je zauvek izgubljena.
Komentari(0)