KAKO JE RAKIJA DOŠLA NA NAŠE PROSTORE „Prva ide kao trnje, druga kao slama, treća ide sama”

Lepote Srbije

21:00

Gastronomija 0

Istorijski gledano rakija nije srpski brend, niti je ikada to bila, tvrdi profesor Nikićević. Za razliku od vina, rakija je piće u kojem ljudi uživaju tek u poslednjih nekoliko stotina godina.

KAKO JE RAKIJA DOŠLA NA NAŠE PROSTORE „Prva ide kao trnje, druga kao slama, treća ide sama”
Shutterstock/Pravljenje rakije

Prvi put rakija u našim krajevima počinje da se peče od voća u 17. veku. Turci su doneli u ove krajeve voćne vrste poput: breskve, kajsije, mušmule i narandže i uveli bakarne kazane.

Dug niz vekova i tehničkih inovacija učinili su rakiju kakvu danas poznajemo kvalitetnim proizvodom. Tek nekolicina ljudi, uglavnom školovanih, imala je ideju o destilaciji akloholnih pića. Za razliku od vina, rakija je piće u kojem ljudi uživaju tek u poslednjih nekoliko stotina godina.

Shutterstock/Rakija
 

Još je kod drevnih naroda, posebno Egipćana i Grka, postojala ideja o destilaciji. Međutim ona je bila vezana uglavnom za destilaciju žive koju su skupljali, a tek nekoliko vekova kasnije pojavile su se prve destilacione naprave. Prema nekim nalazima, prva naprava za destilaciju napravljena je u III veku u rimskom Egiptu. Prozvana je alembik.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Vremenom je veliki broj naučnika sa prostora Rimskog carstva i Bliskog istoka pokušavalo da napravi neobične naprave kako bi došli do što bolje destilacije. Do naučnog proboja došlo je tek u 11. veku u Salernu (Italija) u školi medicine kada je prvi put destilacijom dobijen alkohol.

Njegovo otkriće brzo se proširilo svetom i time mnogi narodi počinju da vrše destilaciju. Međutim, ljudi nisu odmah počeli da piju alkohol, već su isključivo apotekari i medicinari koristili kao lek. Pozni srednji vek je doba neprekidnih naučnih otkrića. Tako je i na polju destilacije došlo do novih izuma koje su ljudi manje ili više prihvatali i unosili u svakodnevnu upotrebu.

Printscreen/Youtube/Šljivovački sajam domaće rakije
 

Rođenje rakije u Srbiji

Prvi spomen rakije i pokušaja da se napravi javlja se u srednjovekovnoj Srbiji. Vladari iz doba Nemanjića imali su na svojim dvorovima strane lekare koji su se bavili destilacijom i time proizvodili nešto što podseća na današnju lozovaču, komovicu i travarice. One su korišćene samo u svrhe lečenja, a tek mnogo decenija kasnije kao stimulansi. Iako tačnih dokaza nema o počecima upotrebe žestokih pića u Srbiji, polovina 15. veka se uzima kao doba kada se javljaju u društvu.

Sa dolaskom Turaka činilo se da će se pijenje vina i pečenje rakije prekinuti no to se nije desilo. Iako su se kafa, alkohol i duvan smatrali porocima, ipak je bilo teško odvratiti ljude od tih sitnih zadovoljstava koja su im bila lako dostupna. Dolazak muslimana nije doneo velike promene u alkoholnoj tradiciji, pa su samim tim Hrišćani nastavili da gaje vinograde, peku rakiju, da se okupljaju po krčmama.

FOTO:RINA
 

Reč rakija javlja se u 16. veku i potiče od turske reči raki. Ovo ime ima i dublje korene, arapske reči arak što znači znoj, označavajući tečnost dobijenu isparavanjem i kondenzacijom. Prvi pisani pomen do sada poznat u kome se javlja reč rakija potiče iz 1612. godine. Na margini jedne knjige rukom je zapisano „ni okusih vina ni rakije“ . U 18. veku dolazi do većih promena, a jedna od njih je da se rakija počela praviti od voća.

Zahvaljujući Turcima mnoge vrste voća donete su na Balkan gde su našle idealne uslove za rast: šljive, breskve, kajsije, kruške, dinje, lubenice. Druga promena bila je uvođenje bakarnih kazana koji su i dan danas neprevaziđeni za pečenje rakije. Bakarna ruda i zanatlije koji znaju da naprave ove sudove ostali su neprevaziđeni do danas.

Period promena nastupio je u 18. veku. Teritorijom današnje Srbije vladaju Turci i Osmanlije te skoro da nije bilo mesta koje nije bilo uništeno, pa samim tim i vinogradi. Tada se seljaci okreću pečenju rakije od voća i  ona je vremenom postala piće bez koga se ne može. Za neke je postala i dobar posao. Kada je Habzburška monarhija zauzela severnu Srbiju i Beograd 1717. godine na vino i rakiju je nametnut desetak. Kako se ovaj prihod teško ubirao, mnogi su lepo zarađivali.

Istorijski podaci  govore o manastirima koji su imali kvalitetnu opremu za pečenje rakije. Jedni od njih su fruškogorski manastiri  koji su imali prostrane šljivike i vinograde. Manastir Bešenovo 1753. godine imao je sedam šljivika, rakijdžinicu, četiri kazana, četiri tabarke, kačaru i 29 kaca. Slično stanje je bilo i u ostalim manastirima koji su usavršavali pečenje rakije šljivovice. Južno od Save i Dunava zabeleženo je da je manastir Kovilje posedovao šljivik i kazane.

Međutim, nisu se svi preorijentisali samo na šljivu. Sremski Karlovci su nastavili sa tradicijom proizvodnje vina, a od komine vinskog taloga manje količine komovice. Nisu sva domaćinstva posedovala kazane, zbog cene i poreza, ali su se snalazila oko pečenja na bilo kom drugom mestu gde je bilo kazana.

Rakija je vremenom postala ne samo uživanje već i potreba ljudi, pogotovo ustanika koji su je videli kao saveznicu koja im je u teškim momentima pomagala da prevaziću poteškoće. Postala je neizostavna u mnogim obredima, prilikama, slavljima.

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(0)

Loading