RECEPT ZA HLEB KOJI JE HRANIO DUH I TELO SRPSKOG VOJNIKA Majka zavetovala sina da prvo sledovanje taina koje dobije sačuva kao amajliju

15:00

Gastronomija 1

Suština ovog hleba je u tome da daje snagu i vitalnost. Zbog toga je i bio vojnički hleb.

RECEPT ZA HLEB KOJI JE HRANIO DUH I TELO SRPSKOG VOJNIKA Majka zavetovala sina da prvo sledovanje taina koje dobije sačuva kao amajliju
Shutterstock

Napoleon je govorio da vojska maršira na svom želucu.

Očigledno da je njegova floskula potvrđena i u Prvom svetskom ratu. Istorija svedoči da je austrougarska vojska imala obilnije obroke od srpskih vojnika. Međutim, zahvaljujući tainu, srpski vojnik hranio se zdravije. Mešavina ražanog i belog brašna, davala je hleb koji je dugo trajao i davao snagu.

Bio je namenjen da srpskoj vojsci osigura vitalnost i mnogo energije u bitkama tokom Balkanskih ratova i Velikog rata.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Printscreen

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

 

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Ime hleba tain je turskog porekla i znači sledovanje. Svakom srpskom vojniku dnevno je sledovala vekna hleba od 800 grama.Nisu stavljali kvasac, kakvim ga mi danas poznajemo, već suvo kvasno testo - komin.

 U nekim delovima Srbije za tain kažu da je "hleb koji peva", jer korica puca dok se hleb hladi.

Hleb kao amajlija

Osim hranljivosti i lakog načina pripremanja, tain je mnogim srpskim vojnicima bio amajlija.

Prema priči, Aleksu Zdravkovića, vojnika koji je učestvovao u balkanskim ratovima i Prvom svjetskom ratu, tokom svih godina ratovanja štitio je upravo hleb.

Kada je polazio u Prvi balkanski rat, majka je zavetovala Aleksu da prvo sledovanje taina koje dobije ne pojede, već da ga sačuva kao amajliju. Prvi tain kao amajliju Aleksa je nosio tokom balkanskih ratova i u Velikom ratu.

Aleksa nije bio jedini vojnik koji je ovaj crni hleb čuvao kao amajliju. Mnoge majke su savetovale svoje sinove da ne pojedu prvo vojničko sledovanje, kako bi ih tain kao amajlija čuvao na ratištu. Legenda kaže da su se posle svake bitke preživeli hvatali rukama za torbicu sa tainom, ljubeći parče već ubuđalog hleba i zahvaljujući Bogu što su preživjeli.

Činjenica da je obavezni deo uniforme bila torbica za hleb svedoči o tome da je tain zaista bio svetinja za vojnika, koju je on morao sve vreme rata da koristi kako bi preživeo sve nedaće i oskudice.

Recept za tain

Ovaj tradicionalni vojnički hleb možete pripremiti i sami.

Shutterstock
 

Kako biste pripremili tain potrebni su vam sledeći sastojci:

- 3 čaše brašna
- 2 kafene kašičice sitne soli
- četvrtina kafene kašičice suvog kvasca
- jedna i po čaša vode

Možete koristiti različite vrste brašna, bitno je samo da je ono integralno. Najbolje bi bilo da poštujete stari recept i da u smeši za tain bude odnos 70 odsto raženog brašna i 30 odsto belog.

Pomešajte brašno, so i kvasac i dodajte vodu do klasične gustine za hleb. Zanimljivo je da ova smesa mora da stoji najpre 12 sati. Nakon toga se ponovo promeša i ostaje da stoji još 10 do 12 sati, ili duže, sve dok se na površini testa ne pojave mehurići vazduha.

Na površini koju ste pre toga posuli brašnom, testo se najpre preklopi kao pismo, a zatim prevrne i prekrije plastičnom folijom. Nakon ovoga testo treba da odstoji otprilike još dva sata.

Posuda u kojoj ćete peći tain mora da ima poklopac i morate je zagrejati pre nego što hleb ubacite u nju. Hleb se peče poklopljen, oko pola sata, na 250 stepeni, a zatim se poklopac skida i peče se još dvadesetak minuta.

Tain je gotov kada se na njemu uhvati tamna korica. Ukoliko se tokom hlađenja čuje pucketanje korice, to je znak da je tain ispao kako treba!

Istorija vojničkog hleba

Proizvodnja taina počela je odmah posle srpsko-turskih ratova.
Vojnici su najčešće jeli samo tain. Kada su za to postojale mogućnosti, tain se kombinovao sa slanim sirom, pasuljem, lukom ili paprikama. Slani sir trebalo je da zadovolji potrebe za belančevinama koje doprinose pokretljivosti, dok su pasulj, luk i paprika pored belančevina zadovoljavali i potrebe za vitaminima. Na početku rata dok je još uvek bilo uslova za to, vojnicima su deljene i suve šljive ili neko drugo sušeno voće.

Shutterstock/Džem i puter na parčetu hleba
 

Narodni slatki Tain sa suvim šljivama, orahom i medom

Čuvanje zalogaja naših starih koji su voleli hleb i voće.
Jeli su ih i na Kolubari kada je prekinut izvoz, a šljiva suvih bilo u izobilju, a te 1914. godine, žito je rodilo. Srpski vojnik je imao najukusnije i najbogatije sledovanje hleba. U Evropi toga doba nijedna armija nije imala bolji. 

Lepote Srbije su i na Viberu gde vam donosimo razne priče, pridružite se našoj zajednici.

BONUS VIDEO:

Komentari(1)

Loading
Mila

06.10.2022 12:01

Hleb i dan dans hrani nas duh i telo jer nista lepse nema od mirisa sveze pecenog hleba, jer me podseca na detinjstvo a jos kada se spremi sa preciscenom vodom, sa nobel aparata jos je ukusmiji i mekan kao dusa, mrtva usta da ga jedu... tako kaze izreka stara.