OVAKO SE PRAVI ČUVENA ĆETENIJA Žene razvlače krug od šećera i brašna satima, pazeći da se alka ne prekine
Iako poreklom sa Bliskog istoka mnoge poslastice fantastično se prave i na teritoriji Srbije.
Najpoznatije su svakako baklave, ali ništa manje ukusna nije ni ćetenija koju od zaborava čuvaju prijepoljske domaćice. Ukus ove poslastice mnoge vraća u davna, prošla vremena, a da bi se stara receptura održala i među mlađim generacijama u Domu kulture u Prijepolju nakon skoro dvogodišnje pauze obnovljena je manifestacija, na kojoj se pravio ovaj delikates.
„Ćetenija se pravi se od karamelizovanog šećera, koji se rashladi i razvuče u krug i dugo mesi u prženom brašnu. Žene prave veliku alku i razvlače je, vodeći računa da se krug ne prekine. Ovako su nekada nama, dok smo bile devojke pravile ćeteniju naše nane i majke, da bi manje izlazile na korzo, da šetamo“, kaže vrsna domaćica Dževa Mezildžić i dodaje da proces pravljenja može potrajati i satima.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJI SRPSKI KOLAČ Omiljena poslastica hajduka i srpskih vojnika, nikad se ne kvari
Danas, retko ko zna za Šljivka, srpski kolač koji su nekada spremale naše prabake!
TRADICIONALNO JELO U SRBIJI Specijalitet koji su naši preci jeli vekovima unazad
Naš narod je oduvek volelo dobro da pojede i popije, ali je isto tako i siromaštvo bilo sastavni deo njihovih života, upravo ono je iznedrilo veliki broj jela koja se jednostavno pripremaju a veoma su hranjiva.
Možda vas zanima:
NAJSTARIJI SRPSKI KOLAČ Omiljena poslastica hajduka i srpskih vojnika, nikad se ne kvari
Danas, retko ko zna za Šljivka, srpski kolač koji su nekada spremale naše prabake!
TRADICIONALNO JELO U SRBIJI Specijalitet koji su naši preci jeli vekovima unazad
Naš narod je oduvek volelo dobro da pojede i popije, ali je isto tako i siromaštvo bilo sastavni deo njihovih života, upravo ono je iznedrilo veliki broj jela koja se jednostavno pripremaju a veoma su hranjiva.
U nameri da sačuva od zaborava jela tradicionalne kuhinje Bošnjaka, u prijepoljskom Domu kuture, organizovana je manifestacija „Ćetenija – priprmanje tradicionalne bosanske poslastice uz pjesmu i igru“. Prisutni građani imali su priliku da posmatraju proces pripreme tradicionalne poslastice, koju su pravile vrsne prijepoljske domaćice, i uživaju u zvucima tamburaša i sevdalinkam. Cilj manifestacije je da se sačuva od zaborava pravljenje ovog delikatesa u prijepoljskom kraju, koji je vezan za tradiciju Bošnjaka.
„Drago mi je da su naši sugrađani prepoznali specifičnost ove manifestacije, kao urbanu kulturu Bošnjaka. Ova poslastica pravila se od odavnina na području Sandžaka“, kaže koordinator projekta Ibrahim Aličković.
Manifestacija je održana uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, a među posetiocima Doma kulture, pored Prijepoljaca bilo je i onih sa strane, pa čak i van granica naše zemlje.
„Manifestacija je izazvala veliko interesovanje, kako kod naših sugrađana tako i kod naših komšija. Dolaze nam ljudi iz drugih gradova. Stigli su nam gosti iz Užica, ali imao i goste iz Nemačke“, ističe direktorka Doma kulture Admira Mostarac.
Pre početka manifestacije organizovana je obuka za one koji su želeli da nauče postupak pripremanja ćetenije. A svi prisutni uživali su u sevdalinkama Gradskog tamburaškog orkestra iz Pljevalja i igrama Folklornog ansambla prijepoljskog Doma kulture.
(Izvor: RINA)
DRUGAČIJE Napravite ručak za celu porodicu - punjeni crni luk
Neobično je i sigurno je da niste pravili.
Jelo koje će vas oduševiti: Starinski recept za kraljicu pita, nećete se pokajati ako probate čuveni propeć
Jug Srbije i dalje čuva duh starih gastronomskih pikanterija, a ovo je jedna koja opstaje vekovima
KO MOŽE DA JOJ ODOLI? Dobro poznata pita od BUNDEVE po bakinom receptu
Od slatkog najslađe.
Omiljeno jelo po receptu naših baka: Generacije odrasle na ovom jelu, a vama je ovo odlična ideja za ukusan ručak
Ovaj recept po tradiciji naših baka pruža ne samo nutritivno bogat obrok, već i ukus koji vraća u detinjstvo
Zapanjujuća moć KISELOG KUPUSA: ZDRAVIJI je od većine lekovitih biljaka - kažu da leči čak DEVET tegoba
Lekovitost kiselog kupusa nadilazi lekovitost mnogih poznatih biljaka. Sto grama sirovog kiselog kupusa sadrži čak 20 mg vitamina C. Slede vitamin A, folna kiselina, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum, natrijum i belančevine. Odličan je izvor vitamina B12, zbog toga se posebno preporučuje vegetarijancima i veganima. Crveni kupus je i do sedam puta lekovitiji od belog
Komentari(0)