Da li treba kupovati vence za pokojnika? Sveštenik otkrio pravu istinu, ovo treba znati kad neko umre
Sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, otkrio je pravu istinu kupovine venaca za sahranu. Ovo trebate znati akda neko umre.
Sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, otkrio je pravu istinu kupovine venaca za sahranu. Ovo trebate znati akda neko umre.
Većina ljudi na sahranama baca komad zemlje u grob malo pre nego što grobari počnu da vraćaju ostatak zemlje u raku.
Prema crkvenim pravilima, nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz crkveni obred, uključujući i opelo, čak i ako je u pitanju dete, jer nije postala član crkvene zajednice i nema crkveno ime, objašnjava profesor Dimitrije Kalezić.
Stanko iz Leskovca oživeo je na svojoj sahrani, a ljudi su 10 godina pričali o ovom slučaju.
Srpska pravoslavna pravila su jasna, kada su običaji vezani za sahranu i parastos u pitanju, a ovo je najveći greh koji možete učiniti!
Vekovima pojedine obrede upražnjavamo, a nismo ni svesni da se tako udaljavamo od crkve
Običaji kad neko umre variraju od kraja do kraja, a mnogi Srbi se uglavnom drže određenih pravila.
Većina ljudi na sahranama baca komad zemlje u grob malo pre nego što grobari počnu da vraćaju ostatak zemlje u raku.
Kako je cena mnogih stavki u kućnom budžetu otišla u nebo, talas poksupljenja nije zaobišao ni prodavnice pogrebne opreme, pa su troškovi sahrane sada i u unutrašnjosti Srbije nekoliko hiljada evra.
Da li ste znali koji je nagori greh prema pokonicima? Iako se mnogi Srbi trude da ispoštuju sve običaje, za mnoge nisu ni svesni da, zapravo, nisu deo naše tracicije i ne donose ništa dobro.
Kod starih Slovena, pa i drugih naroda, strah od smrti uslovljavao je i strah od svih pojava vezanih za nju, kao što je i strah od pokojnika.
Običaji i rituali koji prate važne događaje u životu čoveka i njegove porodice deo su tradicije naroda i većina njih je široko rasprostranjena, dok se neki razlikuju od mesta do mesta ili su očuvani samo u pojedinim delovima zemlje.
Smrt bliske osobe jedna je od najtežih stvari koje se mogu dogoditi čoveku.
Pokojni Vasilije Plavšić (66) iz čačanskog sela Kukići ostavio je potomcima amanet da ga sahrane uz zvuke trube, a ovaj događaj se i dalje pamti.
Imao je pamet i slavu, ali ne i bogatstvo. Živeo je u sirmonaštvu i milosti od drugih.
Njegova sahrana nije mogla da prođe bez tajni i misterija.
Po hrišćanskom verovanju i učenju crkve, smrt je prelazak iz ovozemaljskog privremenog života u nebeski večni život. Zato se svaki hrišćanin celoga svoga života priprema za taj prelazak.