Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Bacanje grumena zemlje na sanduk tokom pravoslavne sahrane ima duboko značenje ukorenjeno u verskim obredima i tradiciji. Simbolično, prvi grumen zemlje na sanduk baca sveštenik koji je držao opelo, potom članovi najuže porodice, a onda i familija, prijatelji i svi ostali koji su došli na sahranu. Ovaj čin ima više značenja, a etnolog Snežana Ašanin objašnjava svako od njih.
Grumen zemlje koji bacamo na sanduk posle sahrane može se najpre posmatrati kao veza živih sa pokojnim precima.
– Prema Bibliji, čovek je stvoren od praha i u prah će se vratiti. Bacanje zemlje na sanduk simbolizuje povratak tela zemlji iz koje je došlo. Ovo je podsećanje na smrtnost, ali i na ciklus koji čine život i smrt. Kad sveštenik završi opelo i bacimo grumen zemlje na sanduk pokojnika čim on bude spušten u grob, to zapravo simbolizuje zatvaranje ciklusa života na zemlji, završetak zemaljskog puta pokojnika i njegov prelazak u večni život u kom ćemo se svi sresti – kaže etnolog Ašanin.
Možda vas zanima:
Ovo se nikako ne sme staviti u sanduk pokojnika: Donosi nezapamćenu nesreću, a svi to nesvesno rade iz velike ljubavi
Vrlo često se ljudi iznenade kada vide običaje u pojedinim delovima naše zemlje vezano za sahrane, a prenosili su se sa kolena na koleno i sve do danas opstali.
Kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina: Jedna stvar je najbitnija i ne sme se zanemariti ni za živu glavu
Verski analitičar otkrio je kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina.
Možda vas zanima:
Ovo se nikako ne sme staviti u sanduk pokojnika: Donosi nezapamćenu nesreću, a svi to nesvesno rade iz velike ljubavi
Vrlo često se ljudi iznenade kada vide običaje u pojedinim delovima naše zemlje vezano za sahrane, a prenosili su se sa kolena na koleno i sve do danas opstali.
Kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina: Jedna stvar je najbitnija i ne sme se zanemariti ni za živu glavu
Verski analitičar otkrio je kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina.
Možda vas zanima:
Ovo se nikako ne sme staviti u sanduk pokojnika: Donosi nezapamćenu nesreću, a svi to nesvesno rade iz velike ljubavi
Vrlo često se ljudi iznenade kada vide običaje u pojedinim delovima naše zemlje vezano za sahrane, a prenosili su se sa kolena na koleno i sve do danas opstali.
Kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina: Jedna stvar je najbitnija i ne sme se zanemariti ni za živu glavu
Verski analitičar otkrio je kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina.
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku. Ovaj čin prati izgovaranje molitve ili rečenica kao što su: "Neka ti je laka crna zemlja" ili "Bog da ti dušu prosti".
– Izgovaranje kratke molitve u trenutku bacanja grumena zemlje na sanduk je nastavak molitve za oproštaj grehova pokojnika koji čeka drugi Hristov dolazak i vaskrsnuće – navodi etnolog Ašanin.
Najzad, ovaj čin ima još jednu dimenziju – podsećanje svim vernicima da će i oni postati zemlja, odnosno da će se vratiti u zemlju iz koje su stvoreni. On je, navodi etonolog Snežana Ašanin, deo rituala oproštaja od voljenog pokojnika i podsetnik na snažne veze sa našim upokojenim precima.
BEOGRADSKA IKONA: Soliter koji je prekršio sve zakone, kako je nastala "Beograđanka" i zašto se bunila cela arhitektonska elita
Palata Beograd, poznatija kao "Beograđanka", dominira panoramom grada, ali malo ko zna za njen kontroverzan nastanak. Otkrivamo zašto je njena visina razbesnela arhitekte, kako je prekršila urbanističke zakone i zašto je ova zgrada, uprkos svemu, preživela NATO bombardovanje, postavši trajni simbol prestonice.
KAKO SU PRECI DOČEKIVALI MITROVDAN: Zašto se na taj dan mora biti u kući i šta znači kad hajdučka godina počinje
Mitrovdan, 8. novembar, u narodu se oduvek obeležava kao dan velikih promena. Iako je posvećen Svetom velikomučeniku Dimitriju, ovaj praznik je prvenstveno bio vezan za prirodu i pripremu za zimu. Otkrivamo zašto je najvažniji običaj da vas Mitrovdanska noć zatekne kod svoje kuće i kako je ovaj dan postao legendarni "hajdučki rastanak".
NEVIDLJIVA SVETINJA: Otkrijte mesto kod Čačka gde je nastao "Srpski Atos" i gde je najstariji manastir skrivao blago
Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao "Srpska Sveta Gora", krije deset manastira koji su vekovima služili kao duhovno utočište. Otkrivamo zašto je najstariji manastir, Nikolje, bio centralna tačka otpora, i kako je legenda o tajnom, manastirskom blagu nastala u klisuri koja je služila kao skrivena riznica Srbije.
KRALJ KOJI SE BOJAO NOĆU: Priča o Kralju Aleksandru – čoveku koji je spavao sa oružjem i legenda o "ukletom prstenu"
Kralj Aleksandar Karađorđević (1888–1934) je nosio krunu u najturbulentnijem periodu srpske istorije, ali je čitavog života živeo u stalnom strahu od zavere i atentata. Otkrivamo kako je Kralj, svedok krvavih prevrata i ubistava, bio prinuđen da spava sa napunjenim pištoljem pod jastukom i kako se legenda o "ukletom prstenu" prenela na Karađorđeviće.
Komentari(0)