Kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina: Jedna stvar je najbitnija i ne sme se zanemariti ni za živu glavu
Verski analitičar otkrio je kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina.
Smrt članova porodice jedan je od najtežih trenutaka u životu i veliki broj ljudi ima potrebu da ispoštuje običaje koji postoje vezano za davanje sedam dana, 40 dana, šest meseci i godinu dana. Verski analitičar Draško Đenović objasnio je za portal Mondo kad se tačno daju navedeni dani.
"Sedam i 40 dana se obeležavaju kad se navrši sedam, odnosno 40 dana, a dani se broje u zavisnosti od toga da li je osoba preminula pre 16 časova ili posle. U principu to ide od sumraka i zato se kaže i bi veče i bi jutro jer kad gledamo stvaranje, na početku Svetog pisma, dan se računa od večeri i završava se sa smrkavanjem. Tad počinje novi dan. Znači, dan nije počinjao u ponoć kao sad", započeo je.
Istakao je da za sedam i 40 dana ne gledamo strogo datume, već da li je osoba preminula pre ili posle 16 časova jer novi dan počinje od zalaska sunca.
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
"Što se tiče šest meseci i godinu dana, oni se obeležavaju u najbližu subotu. Najveći broj naših vernika to čini prve subote nakon navršenih šest meseci ili godinu dana. Nije strašno da se obeleži i tri dana ranije, ali je važno da bude subota jer je subota dan posvećen mrtvima i zato zadušnice uvek padaju subotom", kazao je verski analitičar.
Napomenuo je da se parastos uvek obeležava u subotu.
"Ono što je najbitnije jeste da se setimo mrtvih. Vremena su se promenila, mnogi nisu u mogućnosti da taj dan izađu na groblje jer, na primer, žive na drugom kontinentu. Zato kažem da je najvažnije da se setimo mrtvih, da zapalimo sveću ili kandilo kod kuće", zaključio je verski analitičar Draško Đenović.
(Mondo)
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Komentari(0)