Kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina: Jedna stvar je najbitnija i ne sme se zanemariti ni za živu glavu
Verski analitičar otkrio je kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina.
Smrt članova porodice jedan je od najtežih trenutaka u životu i veliki broj ljudi ima potrebu da ispoštuje običaje koji postoje vezano za davanje sedam dana, 40 dana, šest meseci i godinu dana. Verski analitičar Draško Đenović objasnio je za portal Mondo kad se tačno daju navedeni dani.
"Sedam i 40 dana se obeležavaju kad se navrši sedam, odnosno 40 dana, a dani se broje u zavisnosti od toga da li je osoba preminula pre 16 časova ili posle. U principu to ide od sumraka i zato se kaže i bi veče i bi jutro jer kad gledamo stvaranje, na početku Svetog pisma, dan se računa od večeri i završava se sa smrkavanjem. Tad počinje novi dan. Znači, dan nije počinjao u ponoć kao sad", započeo je.
Istakao je da za sedam i 40 dana ne gledamo strogo datume, već da li je osoba preminula pre ili posle 16 časova jer novi dan počinje od zalaska sunca.
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
"Što se tiče šest meseci i godinu dana, oni se obeležavaju u najbližu subotu. Najveći broj naših vernika to čini prve subote nakon navršenih šest meseci ili godinu dana. Nije strašno da se obeleži i tri dana ranije, ali je važno da bude subota jer je subota dan posvećen mrtvima i zato zadušnice uvek padaju subotom", kazao je verski analitičar.
Napomenuo je da se parastos uvek obeležava u subotu.
"Ono što je najbitnije jeste da se setimo mrtvih. Vremena su se promenila, mnogi nisu u mogućnosti da taj dan izađu na groblje jer, na primer, žive na drugom kontinentu. Zato kažem da je najvažnije da se setimo mrtvih, da zapalimo sveću ili kandilo kod kuće", zaključio je verski analitičar Draško Đenović.
(Mondo)
DA LI DECA I TRUDNICE TREBA DA IDU NA GROBLJE? Zbog strogih pravila se veruje će im se ovo dogoditi, a evo ŠTA KAŽU SVEŠTENICI
Srpska tradicija nalaže da trudnice i mala deca ne smeju biti prisutni u pogrebnoj povorci, ali i da im nije mesto na zadušnicama, iako ih mnogi roditelji vode.
Pravoslavna crkva u pećini Ceremošnja: Skrivena svetinja istočne Srbije
U prelepoj pećini Ceremošnja, u istočnoj Srbiji, nalazi se neobična pravoslavna crkva koja privlači pažnju retkih posetilaca svojom jedinstvenom atmosferom i skrivenom istorijom.
Stari narodni običaj "Dodola" iz Bukovika: Prizivanje kiše kroz pesmu i ples
U selu Bukovik kod Aranđelovca i danas živi stara tradicija Dodola – drevni običaj prizivanja kiše, koji meštani čuvaju kao dragocen deo svog kulturnog nasleđa.
U 51. godini pao je na Dorćolu, jeziva bolest ga je pokosila: Sahranila ga žena koju je do smrti ludo voleo
Legendarni Borislav Bora Stanković bio je srpski pripovedač, romansijer, dramatičar i jedan od najznačajnijih pisaca srpskog realizma. Njegov roman "Nečista krv" i drama "Koštana" i danas su nezaobilazno štivo srpske književnosti, ali Borin privatni život daleko je manje poznat javnosti.
10 MUDROSTI GLUMAČKE LEGENDE KOJE GA ČINE BESMRTNIM: Kriju duboku i važnu pouku - "Od smeha do suza jedan je korak"
Iako je ovaj svet napustio pre 27 godina, glumac čije je ime zlatnim slovima zapisano u istoriji srpskog filma, Milosav Mija Aleksić, ostao je zapamćen kao neprevaziđeni komičar bez obzira na to što je u detinjstvu svedočio o masakru svojih školskih drugara.
Komentari(0)