AKO JE POKOJNIK UMRO U KUĆI, SVAKI UKUĆANIN TREBA DA URADI VAŽNU STVAR: Mnogi Srbi prave GREŠKU koja može biti KOBNA
Običaji kad neko umre variraju od kraja do kraja, a mnogi Srbi se uglavnom drže određenih pravila.
U znak žalosti za pokojnikom, rodbina od smrti počinje da nosi crno odelo. Žene su ranije nosile crnu maramu, a muškarci crnu košulju ili flor. To se nosi godinu dana, i za to vreme rodbina ne učestvuje u veseljima, ne igra i ne peva.
Međutim, danas se dopušta da se crnina obavezno nosi do 40 dana, a po želji pola godine ili godina. Ovde treba naglasiti da se, bez obzira, kada se desio smrtni slučaj u porodici, obavezno slavi krsna slava, na isti način kao i uvek.
Kaže se, čak, da je potrebnije slavu slaviti pod tim okolnostima, jer se u molitvama za slavu molimo za pokoj duša naših umrlih srodnika.
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Ne treba u godini dana posle smrti pokojnika praviti veselje u kući, svadbe, žurke, igranke i slično. U svim ovim slučajevima i o svemu što je vezano za običaje o sahranama, dobro je posavetovati se sa sveštenikom, jer su običaji različiti u raznim krajevima, pa je ovde nemoguće pomenuti i ukazati da li je neki običaj dobar ili nije.
Po hrišćanskom učenju smrt je "kazna za greh", kazna za Adamov greh prema Bogu. Prema prvobitnom Božjem planu čovekov prelazak iz zemaljskog života u večnost, trebalo je da bude bezbolan, jedan preobražaj duše i tela, slično leptiru koji iz ličinke na krilima se uzdiže prema nebu.
Da li ste čuli za ove narodne običaje vezane za smrt bliske osobe?
Shutterstock
Svaki pogreb prate razni običaji u Srbiji. Razlog za to leži u činjenici da svaki kraj ima svoje karakteristične navike i rituale.
U prošlosti ljudi su najčešće umirali u svojoj kući. Pa su i nastala narodna verovanja za sahrane vezana neposredno za smrt najbližeg.
Tako, na primer, u pojedinim mestima svi članovi porodice moraju biti budni kada se dogodi smrt. Kako se smatra da je smrt stanje slično spavanju postoji opasnost da se pokojnik "sretne" sa osobom koja je zaspala, te da će on sledeći umreti.
Ukoliko osoba umre sa otvorenim očima, onaj koji je prvi ugleda umire za njima. Dok pokojnik kome se su našle šibice u džepu u trenutku smrti sigurno će se povampiriti. Iz ovog verovanja razvijeno je drugo – ubadanje pokojnika iglom kako se ne bi vratio kao vampir.
Odmah nakon smrti sva ogledala u kući se prekrivaju, jer duh pokojnika može da uđe u ogledalo i ostane među živima. U okolini Valjeva u tu svrhu otvaraju se prozori i vrata, a sav nameštaj, pa i posuđe se okreću naopako.
Voda u kojoj se preminuli kupa je nečista. Pa ima moć da učini nažao onome ispred čije kuće se prospe.
I samo mrtvo telo je štetno po životinje i biljke. Zato pogrebna povorka nikako ne treba da ide preko polja i livada ili kroz stado. S druge, pak, strane postoji verovanje da je bolest demonskog karaktera. Te ljudi iznose bolesnu decu pred povorku koja prolazi kako bi bolest prešla na pokojnika.
Shutterstock
U pojedinim ruralnim krajevima naše zemlje smatra se da rođaci koji su rođeni istog meseca imaju istu sudbinu. Odnosno, smrću jednog vrlo brzo nastupa i smrt drugog. Da bi se to izbeglo, prilikom organizovanje sahrana, vrši se “otkup” mrtvaka. Dok se u okolini Zaječara rodbina i prijatelji na groblju gađaju komadima zemlje. Ovo verovanje donosi sreću, tj. pogođeni “neće biti sledeći”.
U drugim, pak, delovima na pogrebu se gađa strelom. Onaj ko pogodi metu dobija imovinu pokojnika.
Prema verovanju, sa groblja se ne treba vraćati istim putem. Na taj način pokojnikova duša može da pronađe put do kuće.
Tradicionalni ritual jeste i pravljenje lutke sa likom preminulog. Žene iz najuže porodice svakog dana dana je peru i oblače. Ako je u pitanju muškarac običaj se obavlja dve i po godine. Dok za žene dve godine. Nakon tog perioda lutka se odnosi na grob.
Takođe, postoje i verovanja i običaji nakon sahrane vezani za parastose. Oni su posebno izraženi u vlaškom kraju. Ljudi koji se nađu na sofri ne smeju da ustanu sve dok sa ručkom ne završi najstarija osoba za stolom. Time se štite mlađi od prerane smrti.
(Direktno)
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Kako se izrađuje glina iz Jadranske Lešnice: zanat koji živi kroz lonce, pećnice i zemljane saksije
U selu Jadranska Lešnica kod Loznice i danas se vadi glina iz lokalnih oranica, koristi se za pravljenje lonaca, crepulja i pećarskih cigli, a znanje se prenosi kroz porodice. Ova glina je cenjena zbog svoje izuzetne čistoće i izdržljivosti.
"Ljiljkovanje" na Petrovdanske poklade: zaboravljeni dečji običaj iz sela kod Valjeva
Nekada su deca u valjevskom kraju na poklade trčala kroz selo s vencima od ljiljana na glavi, pevajući i prizivajući zdravlje. Danas taj običaj pamte samo stariji, ali u nekim selima još uvek živi u sećanjima.
Bio je srpski vladar iz senke: Pričalo se da je vanbračni sin kneza Miloša, posle ubistva Mihaila venčao se njegovom verenicom, a onda je misteriozno umro
Blaznavčevo delo i njegov uticaj na istoriju Srbije ostali su nedovoljno istraženi i istorijski nepotpuno ocenjeni. Poslednji sati u životu Milivoja Petrovića bili su veoma intrigantni, kao i čitav njegov život, a njegova iznenadna smrt je i dalje obavijena velom misterije.
„Beli medenjak“ iz Negotinske krajine: Zaboravljena sorta belog luka koja se suši u vencima
Luk koji ne pecka, već miriše na detinjstvo: Stara sorta iz Negotina čuva ukus zaboravljenih bašta
Komentari(0)