Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
Otac Predrag Popović ukazao je na običaj koji se u mnogim krajevima Srbije poštuje, a koji nikako nije u skladu ca crkvenim učenjem i liturgijskim životom.
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Vrlo često se ljudi iznenade kada vide običaje u pojedinim delovima naše zemlje vezano za sahrane, a prenosili su se sa kolena na koleno i sve do danas opstali.
Sveštenik Andrej Efanov otkrio je da li valja nositi nakit od pokojnika i rešio večitu dilemu.
Verski analitičar otkrio je kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina.
Brojna svedočenja ljudi dovode do zaključka da duša preminule osobe, uvek dođe do voljenih kako bi se oprostila. Obično je to na mestu gde je pokojnik bio najsrećniji
Sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, otkrio je pravu istinu kupovine venaca za sahranu. Ovo trebate znati akda neko umre.
Sanjati pokojnika mnogima je najveći strah, a takvi snovi sa sobom često nose određenu poruku.
U subotu, 5. oktobra srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Miholjske zadušnice
Smrt bliske osobe jedna je od najtežih stvari koje se mogu dogoditi čoveku. Ipak, to je deo prirodnog procesa koji je neminovan, te se moramo pomiriti sa njim. Međutim, kada se to desi emocionalni šok je prevelik da bismo trezveno razmišljali, te se susrećemo sa raznim pitanjima, na koja često nemamo odgovor.
Vesti da je neko umro na veliki svetac u našem narodu često prati rečenica: "Uzeo ga Bog na dan kada su vrata raja otvorena." Da li je ovo istina?
Vi se rugate, ovo je ruganje upokojenima - rekao je otac Popović, a zatim su usledili i komentari.
Saznajte šta obavezno treba uraditi ako je pokojnik umro u kući.
Mnogi ne znaju šta ne sme da se stavi u kovčeg pokojnika, te prave kardinalnu grešku.