Danas obeležavamo Miholjske zadušnice: Svako od nas danas ima 2 važne obaveze prema pokojniku
U subotu, 5. oktobra srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Miholjske zadušnice
Miholjske zadušnice uvek padaju u subotu, jer je Isus taj dan, uoči vaskrsenja bio upokojen.
Zadušnice su dan kada porodica obilazi grobove svojih upokojenih, čisti ih, dok sveštenik čita molitvu.
Na dan Miholjskih zadušnica red je da se na groblje ponesu dve stvari: kuvano žito i cveće.
Možda vas zanima:
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Možda vas zanima:
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Možda vas zanima:
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Kad je reč o cveću kod nas je običaj da se za pokojne žene uzima cveće u roze, beloj i crvenoj boji, dok za muške pokojnike najviše nosi crveno, belo, žuto, narandžasto, ali i plavo cveće.
Kupuje se od ljiljana, gerbera, margarita, ruža, hrizanteme, pa do kala, irisa ili orhideja.
U narodu postoji verovanje da je najbolje nositi hrizanteme pošto cvetaju krajem jeseni i početkom zime, imaju simboliku prolaznosti, žaljenja i smrti, dok kale i ljiljani simbolizuju odlazak duše na drugi svet, a ako je osoba preminula mlada, nevinost.
Cveće na groblju, generalno, treba da simbolizuje prolaznost jer vene i suši se.
Većini ljudi je cveće ipak samo ukrasni element kojeg nose na groblja kako bi grobovi izgledali lepše, ali ima i onih kojima je poseta grobu prilika za molitvu za svoje pokojne. Tada čin stavljanja cveća i sveća na grob predstavlja znak unutrašnjeg čina ljubavi prema onima koji leže u grobovima.
Time im pokazujemo da ih ljubimo, da mislimo na njih i da želimo njihovo spasenje.
Na Zadušnice se u crkama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva.
Molitva za pokojne
Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni,i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje,hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica
Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima,i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš,i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim,i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova.
Amin.
Sveštenstvo SPC na Zadušnice pominje i reči Svetog Jovana Zlatoustog koji je besedio ovako:
Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih.
Sutra je SVETI APOSTOL KODRAT: Važno je da ispoštujete ovaj običaj
Srpska pravoslavna crkva danas i njeni vernici sutra slave svetog apostola Kodrata.
Kada je pravo vreme orezati ruže i spremiti ih za zimu: Uradite ovako i sačuvaćete ih od mraza
Saznajte kada je pravo vreme za jesenje orezivanje ruža i kako ih pravilno pripremiti za zimu – jednostavni saveti koji će zaštititi vaše grmove od mraza i sačuvati njihovu lepotu.
Sutra je Sveti Jevstatije Plakida, zaštitnik lovaca i lova: Valja uraditi ovo za sreću
Trećeg dana oktobra Srpska pravoslavna crkva obeležava dan posvećen Svetom velikomučeniku Jevstatiju, rimskom vojskovođi u vreme careva Tita i Trajana.
Život između zore i štale: Kako izgleda dan jednog stočara u Srbiji
Dok većina još spava, on već nosi kantu mleka – priča o ljudima koji ne znaju za vikend
Prostiraće se na 30 hektara i doprineti još većem privrednom razvoju ove opštine: Gornji Milanovac dobija novu industrijsku zonu
Domaći investitori već kupili zemljište
Komentari(0)