Danas obeležavamo Miholjske zadušnice: Svako od nas danas ima 2 važne obaveze prema pokojniku
U subotu, 5. oktobra srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Miholjske zadušnice
Miholjske zadušnice uvek padaju u subotu, jer je Isus taj dan, uoči vaskrsenja bio upokojen.
Zadušnice su dan kada porodica obilazi grobove svojih upokojenih, čisti ih, dok sveštenik čita molitvu.
Na dan Miholjskih zadušnica red je da se na groblje ponesu dve stvari: kuvano žito i cveće.
Možda vas zanima:
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
Možda vas zanima:
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
Možda vas zanima:
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
Kad je reč o cveću kod nas je običaj da se za pokojne žene uzima cveće u roze, beloj i crvenoj boji, dok za muške pokojnike najviše nosi crveno, belo, žuto, narandžasto, ali i plavo cveće.
Kupuje se od ljiljana, gerbera, margarita, ruža, hrizanteme, pa do kala, irisa ili orhideja.
U narodu postoji verovanje da je najbolje nositi hrizanteme pošto cvetaju krajem jeseni i početkom zime, imaju simboliku prolaznosti, žaljenja i smrti, dok kale i ljiljani simbolizuju odlazak duše na drugi svet, a ako je osoba preminula mlada, nevinost.
Cveće na groblju, generalno, treba da simbolizuje prolaznost jer vene i suši se.
Većini ljudi je cveće ipak samo ukrasni element kojeg nose na groblja kako bi grobovi izgledali lepše, ali ima i onih kojima je poseta grobu prilika za molitvu za svoje pokojne. Tada čin stavljanja cveća i sveća na grob predstavlja znak unutrašnjeg čina ljubavi prema onima koji leže u grobovima.
Time im pokazujemo da ih ljubimo, da mislimo na njih i da želimo njihovo spasenje.
Na Zadušnice se u crkama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva.
Molitva za pokojne
Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni,i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje,hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica
Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima,i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš,i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim,i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova.
Amin.
Sveštenstvo SPC na Zadušnice pominje i reči Svetog Jovana Zlatoustog koji je besedio ovako:
Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih.
Vazu sa cvećem nikada, ali nikada nemojte stavljati na ovo mesto u domu: Uvenuće vam baš brzo
Pored grejnih tela – siguran put ka sušenju
NEVEROVATNO OTKRIĆE NA STAROJ PLANINI: Otkriveni tajanstveni vodopadi, niko nije znao za njih! (VIDEO)
Iako niko sa sigurnošću ne može reći koliko tačno vodopada postoje na Staroj planini činjenica je da taj masiv bogat vodama i ima veliki broj turističkih atrakcija
Slavimo prenos moštiju Svetog prvomučenika i Arhiđakona Stefana: Narod veruje da se danas treba čuvati jednog!
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave otkriće i prenos moštiju Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana.
Ovu molitvu vernici obavezno izgovaraju tokom Gospojinskog posta: Veruje se da donosi zdravlje - zapamtite je dobro
On prethodi Velikoj Gospojini koja se obeležava 28. avgusta
Počinje Gospojinski post: Evo šta nikako ne smete da radite
Počinje Gospojinski post, jedan od najstrožih u pravoslavnoj tradiciji. Traje od 14. do 28. avgusta i donosi stroga pravila ishrane, ali i posebna duhovna pravila koja vernici poštuju vekovima.
Komentari(0)