Danas obeležavamo Miholjske zadušnice: Svako od nas danas ima 2 važne obaveze prema pokojniku
U subotu, 5. oktobra srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Miholjske zadušnice
Miholjske zadušnice uvek padaju u subotu, jer je Isus taj dan, uoči vaskrsenja bio upokojen.
Zadušnice su dan kada porodica obilazi grobove svojih upokojenih, čisti ih, dok sveštenik čita molitvu.
Na dan Miholjskih zadušnica red je da se na groblje ponesu dve stvari: kuvano žito i cveće.
Možda vas zanima:
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
Možda vas zanima:
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
Možda vas zanima:
Oči koje se zatvaraju pred istinom: Zašto se ne gleda u plamen dok se izgovara ime pokojnika
U narodnim verovanjima, a prema tumačenjima Veselina Čajkanovića, vatra nije samo svetlost već granica između svetova. Ako se u nju gleda dok se izgovara ime preminulog, verovalo se da čovek „otvara trag“ – i zove ono što ne sme da se vrati.
Pogled koji nosi težinu: Zašto se u srpskoj tradiciji verovalo da deca ne smeju da gledaju umrlog u lice
U mnogim selima Srbije postojalo je nepisano pravilo – kada neko premine, deca se sklanjaju. Ne zbog straha, već zbog duše. Verovalo se da dečji pogled može zadržati ono što treba da ode.
Kad je reč o cveću kod nas je običaj da se za pokojne žene uzima cveće u roze, beloj i crvenoj boji, dok za muške pokojnike najviše nosi crveno, belo, žuto, narandžasto, ali i plavo cveće.
Kupuje se od ljiljana, gerbera, margarita, ruža, hrizanteme, pa do kala, irisa ili orhideja.
U narodu postoji verovanje da je najbolje nositi hrizanteme pošto cvetaju krajem jeseni i početkom zime, imaju simboliku prolaznosti, žaljenja i smrti, dok kale i ljiljani simbolizuju odlazak duše na drugi svet, a ako je osoba preminula mlada, nevinost.
Cveće na groblju, generalno, treba da simbolizuje prolaznost jer vene i suši se.
Većini ljudi je cveće ipak samo ukrasni element kojeg nose na groblja kako bi grobovi izgledali lepše, ali ima i onih kojima je poseta grobu prilika za molitvu za svoje pokojne. Tada čin stavljanja cveća i sveća na grob predstavlja znak unutrašnjeg čina ljubavi prema onima koji leže u grobovima.
Time im pokazujemo da ih ljubimo, da mislimo na njih i da želimo njihovo spasenje.
Na Zadušnice se u crkama služi parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe se obilaze grobovi najbližih, gde se upali sveća i čita molitva.
Molitva za pokojne
Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni,i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje,hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica
Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje.Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima,i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš,i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim,i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova.
Amin.
Sveštenstvo SPC na Zadušnice pominje i reči Svetog Jovana Zlatoustog koji je besedio ovako:
Pomozite pokojnima i pominjite ih. Ne oklevajte, dakle, da pomognete onima koji su otišli i prinesite vaše molitve za njih.
Danas slavimo 2 velika sveca: Veruje se da treba izgovoriti ovu besedu kako bi imali sreće u životu
Srpska pravoslavna crkva danas slavi i obeležava Prepodobnog Visariona i Prepodobnog Ilariona Novog.
Bebi-bum u Kragujevcu: Za jedan dan rođeno 10 beba, grad na Lepenici bogatiji za sedam dečaka i tri devojčice
Divne vesti stižu iz kragujevačkog porodilišta, u kom je tokom prethodna 24 sata rođeno ukupno deset beba.
Spas za vrele dane: Počinje sa radom bazen u Ljigu, ulaznica 500 dinara za odrasle a suncobran i ležaljke ove godine su - besplatni
Sitno se odbrojava do zvaničnog početka leta, a za najtoplije godišnje doba sve je spremno i u Ljigu jer od četvrtka 19. juna 2025. godine počinje sa radom bazen u ovoj opštini.
Ne diraj me - ne diram te: Ovo je najvažnije pravilo kojim se rukovode opasni gmizavci, zabeležena najezda zmija u Čačku
Visoke temperature i sve češći izleti građana u prirodu doveli su do učestalijih susreta sa zmijama širom Srbije, što kod mnogih izaziva strah. Ipak, kako ističu stručnjaci, panika je nepotrebna jer zmije ne napadaju prve, a pravilnim ponašanjem moguće je izbeći svaki incident.
Našli smo ubedljivo najlepšu maturantkinju u Srbiji, o ovoj mladoj dami bruji cela zemlja: Izdominirala u stilu boginje, tako nešto nije viđeno do sada kod nas
Društvene mreže bruje i prelepoj Aleksandri - nefromalnu su je proglasili da jednu od najlepših maturantkinji ne samo za ovu školsku godinu, već i u protekloj deceniji!
Komentari(0)