Šta obavezno treba uraditi ako je pokojnik umro u kući: Svi ukućani obavezno treba da ispoštuju 1 stvar
Saznajte šta obavezno treba uraditi ako je pokojnik umro u kući.
Postoje razni običaji za koje se veruje da ih treba ispoštovati i vezuju se za smrt bliske osobe. Običaji se uglavnom razlikuju od kraja do kraja, ali se uglavnom svi svode na isto.
Ne treba u godini dana posle smrti pokojnika praviti veselje u kući, svadbe, žurke, igranke i slično. U svim ovim slučajevima i o svemu što je vezano za običaje o sahranama, dobro je posavetovati se sa sveštenikom, jer su običaji različiti u raznim krajevima, pa je ovde nemoguće pomenuti i ukazati da li je neki običaj dobar ili nije.
U prošlosti ljudi su najčešće umirali u svojoj kući. Pa su i nastala narodna verovanja za sahrane vezana neposredno za smrt najbližeg.
Možda vas zanima:
Da li valja nositi nakit od pokojnika: Sveštenik otkrio koju grešku Srbi najčešće prave, evo šta je jedino ispravno
Sveštenik Andrej Efanov otkrio je da li valja nositi nakit od pokojnika i rešio večitu dilemu.
Kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina: Jedna stvar je najbitnija i ne sme se zanemariti ni za živu glavu
Verski analitičar otkrio je kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina.
Možda vas zanima:
Da li valja nositi nakit od pokojnika: Sveštenik otkrio koju grešku Srbi najčešće prave, evo šta je jedino ispravno
Sveštenik Andrej Efanov otkrio je da li valja nositi nakit od pokojnika i rešio večitu dilemu.
Kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina: Jedna stvar je najbitnija i ne sme se zanemariti ni za živu glavu
Verski analitičar otkrio je kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina.
Možda vas zanima:
Da li valja nositi nakit od pokojnika: Sveštenik otkrio koju grešku Srbi najčešće prave, evo šta je jedino ispravno
Sveštenik Andrej Efanov otkrio je da li valja nositi nakit od pokojnika i rešio večitu dilemu.
Kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina: Jedna stvar je najbitnija i ne sme se zanemariti ni za živu glavu
Verski analitičar otkrio je kad se pokojniku daje 7, 40 dana, 6 meseci i godina.
Tako, na primer, u pojedinim mestima svi članovi porodice moraju biti budni kada se dogodi smrt. Kako se smatra da je smrt stanje slično spavanju postoji opasnost da se pokojnik "sretne" sa osobom koja je zaspala, te da će on sledeći umreti.
Ukoliko osoba umre sa otvorenim očima, onaj koji je prvi ugleda umire za njima. Dok pokojnik kome se su našle šibice u džepu u trenutku smrti sigurno će se povampiriti. Iz ovog verovanja razvijeno je drugo – ubadanje pokojnika iglom kako se ne bi vratio kao vampir.
Odmah nakon smrti sva ogledala u kući se prekrivaju, jer duh pokojnika može da uđe u ogledalo i ostane među živima. U okolini Valjeva u tu svrhu otvaraju se prozori i vrata, a sav nameštaj, pa i posuđe se okreću naopako.
Voda u kojoj se preminuli kupa je nečista. Pa ima moć da učini nažao onome ispred čije kuće se prospe.
I samo mrtvo telo je štetno po životinje i biljke. Zato pogrebna povorka nikako ne treba da ide preko polja i livada ili kroz stado. S druge, pak, strane postoji verovanje da je bolest demonskog karaktera. Te ljudi iznose bolesnu decu pred povorku koja prolazi kako bi bolest prešla na pokojnika.
U pojedinim ruralnim krajevima naše zemlje smatra se da rođaci koji su rođeni istog meseca imaju istu sudbinu. Odnosno, smrću jednog vrlo brzo nastupa i smrt drugog. Da bi se to izbeglo, prilikom organizovanje sahrana, vrši se “otkup” mrtvaka. Dok se u okolini Zaječara rodbina i prijatelji na groblju gađaju komadima zemlje. Ovo verovanje donosi sreću, tj. pogođeni “neće biti sledeći”.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)