Da li treba kupovati vence za pokojnika? Sveštenik otkrio pravu istinu, ovo treba znati kad neko umre
Sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, otkrio je pravu istinu kupovine venaca za sahranu. Ovo trebate znati akda neko umre.
Uobičajeni rituali prilikom sahrana u Srbiji često umeju da se razlikuju od pravila i učenja pravoslavne veroispovesti. Jedna od najčešćih praksi je nošenje venaca na sahrane, ali, kako objašnjava sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke za portal Religija.rs, ovaj običaj nije deo pravoslavne tradicije.
Po pravoslavnom verovanju, smrt je prelazak iz privremenog, zemaljskog života u večni, nebeski život.
Prilikom sahrane, telo se polaže u zemlju, dok duša nastavlja svoj put. Prema pravilima Srpske pravoslavne crkve, na sahranu bi trebalo doneti samo sveću koja se pali za pokoj duše, a ne venac. Običaj nošenja venaca potiče iz katolicizma i raširio se nakon Drugog svetskog rata pod komunističkim uticajem, kada je bilo zabranjeno ispoljavati pravoslavne običaje, uključujući i paljenje sveće.
Možda vas zanima:
AKO JE POKOJNIK UMRO U KUĆI, SVAKI UKUĆANIN TREBA DA URADI VAŽNU STVAR: Mnogi Srbi prave GREŠKU koja može biti KOBNA
Običaji kad neko umre variraju od kraja do kraja, a mnogi Srbi se uglavnom drže određenih pravila.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
Možda vas zanima:
AKO JE POKOJNIK UMRO U KUĆI, SVAKI UKUĆANIN TREBA DA URADI VAŽNU STVAR: Mnogi Srbi prave GREŠKU koja može biti KOBNA
Običaji kad neko umre variraju od kraja do kraja, a mnogi Srbi se uglavnom drže određenih pravila.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
Možda vas zanima:
AKO JE POKOJNIK UMRO U KUĆI, SVAKI UKUĆANIN TREBA DA URADI VAŽNU STVAR: Mnogi Srbi prave GREŠKU koja može biti KOBNA
Običaji kad neko umre variraju od kraja do kraja, a mnogi Srbi se uglavnom drže određenih pravila.
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
Tada su ljudi počeli da nose cveće i vence, i taj običaj se do danas zadržao.
Sveštenik naglašava da nošenje venaca nije u duhu pravoslavlja i smatra ga bespotrebnim troškom.
"Na sahranu se donosi samo sveća koja se pali za pokoj duše. Običaj donošenja venaca preuzet je od katolika posle Drugog svetskog rata, kada je pod pritiskom komunizma, bilo zabranjeno ispovedanje svega pravoslavnog pa čak i paljenje sveće za pokoj duše. Onda su ljudi, da ne bi na sahrane dolazali "praznih ruku" počeli da donose cveće, pa posle i vence koji su se od cveća pravili i do dana današnjeg taj običaj nije iskorenjen", rekao je o
Prema njegovim rečima, novac koji bi se potrošio na vence bolje je dati porodici pokojnika ili u dobrotvorne svrhe.
"Smrt uglavnom zatekne porodicu, pa se preporučuje da se novac, koji bi neko dao za vence, da porodici pokojnika ili nekome ko nema. Čin milosrđa je zapovest Božja, carica vrlina, koja obezbeđuje Carstvo nebesko više nego bila šta drugo", dodaje sveštenik, naglašavajući važnost milosrđa koje ima posebno mesto u pravoslavnoj veri.
Savet je jednostavan: umesto skupih venaca, ponesite sveću i ponudite podršku porodici pokojnika kroz čin milosrđa, kako tvrdi sveštenik Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)