U zoru kada cela Evropa još spava, prvi sunčev zrak obasja mesto koje se nalazi bliže nebu nego ljudskoj svakodnevici – vrh planine Atos. Na njemu, skromno i tiho, stoji kamena kapela posvećena Preobraženju Gospodnjem.
Put do nje nije lak, ali oni koji su je dosegli kažu da su se preobrazili i sami – iznutra.
Najviša tačka pravoslavlja
Planina Atos, sveta stena pravoslavlja, uzdiže se iznad Egejskog mora na visinu od 2033 metra. Na njenom vrhu, izgrađena od kamena i vere, nalazi se kapela Preobraženja Gospodnjeg – mesto na kojem se nebo i zemlja dotiču u tišini.
Možda vas zanima:
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Tajni život srpskog vladara iz senke: Kako je miljenik Kralja Milutina odbranio Svetu Goru od opsade!
Srpski plemić-monah Danilo Drugi bio je arhijerej, ratnik, državnik i književnik, moćan i poštovan na dvorovima Nemanjića u 13. i 14. veku.
Možda vas zanima:
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Tajni život srpskog vladara iz senke: Kako je miljenik Kralja Milutina odbranio Svetu Goru od opsade!
Srpski plemić-monah Danilo Drugi bio je arhijerej, ratnik, državnik i književnik, moćan i poštovan na dvorovima Nemanjića u 13. i 14. veku.
Možda vas zanima:
Kareja: Mesto tišine gde je Sveti Sava ostavio srce
Na Svetoj Gori, među uskim kaldrmisanim ulicama Kareje, skriva se sveta tišina – isposnica Svetog Save, mesto gde je prvi srpski arhiepiskop živeo, pisao i molio se.
Tajni život srpskog vladara iz senke: Kako je miljenik Kralja Milutina odbranio Svetu Goru od opsade!
Srpski plemić-monah Danilo Drugi bio je arhijerej, ratnik, državnik i književnik, moćan i poštovan na dvorovima Nemanjića u 13. i 14. veku.
Ova crkvica, iako arhitektonski jednostavna, nosi ogroman duhovni značaj. Posvećena je događaju iz Jevanđelja kada se Hristos, u prisustvu učenika, preobrazio i zasijao božanskom svetlošću. Zato nije čudo što upravo na vrhu Atosa stoji svetilište koje simbolizuje duhovno uzdizanje čoveka ka svetlosti.
Uspon koji menja čoveka
Do kapele vodi dug i naporan uspon, koji traje od 5 do 8 sati, u zavisnosti od rute. Najčešće se kreće iz manastira Velika Lavra ili sa Proročke kapele, a mnogi biraju da noć provedu na visinama kako bi zoru dočekali na samom vrhu.
Noćno penjanje pod zvezdama, miris borova i oštri vetrovi, čine ovaj uspon jedinstvenim. To nije samo fizički izazov – to je putovanje ka sopstvenoj tišini, prilika da se čovek ogoli pred sobom i Bogom.
Kapela i krst iznad oblaka
Na samom vrhu nalazi se kamena kapela, jednostavne izgradnje, i veliki drveni krst osiguran sajlama da odoli vetrovima. Pored nje je i mali konak za prenoćište hodočasnika – bez struje, vode i luksuza. Samo kamen, vetar i pogled koji oduzima dah.
Za praznik Preobraženja Gospodnjeg (6. avgust po julijanskom, odnosno 19. avgust po novom kalendaru), stotine monaha i vernika okuplja se ovde kako bi zajedno dočekali izlazak sunca – u tišini, molitvi i suzama.
Praktične informacije za hodočasnike
Za posetu Svetoj Gori potrebna je dozvola (diamonitirion) koju izdaje kancelarija u Uranopolisu. Broj posetilaca je ograničen, pa je potrebno najaviti dolazak unapred. Samo muškarci mogu kročiti na Atos.
Ponesite planinarsku opremu, toplu odeću, vodu, baterijsku lampu i vreću za spavanje ako planirate noćenje. Najbolje vreme za uspon je kasno popodne ili noću, kako bi se izlazak sunca dočekao na vrhu.
Zora koja osvetljava dušu
Pogled sa vrha Atosa ne zaboravlja se nikada. Celi svet je pod nogama, a pred očima – sunce koje se rađa iz mora. U tom trenutku, čovek shvati koliko je mali i koliko mu malo treba da bude ispunjen. Zato mnogi ovaj uspon zovu ne planinarenjem, već – molitvom u hodu.
Boje narodne nošnje kao tajni jezik: Šta znači kad je zeleni pojas na pasu?
U svetu u kojem nije bilo pisanih znakova pored puta, narodna nošnja je govorila umesto reči. Boje, motivi i način nošenja delova odeće otkrivali su mnogo više nego što se danas pretpostavlja – odakle neko dolazi, da li je udata, koliko ima dece, pa čak i kakva mu je narav.
DRVO KOJE JE "PREDVIDELO" SUDBINU DINASTIJE, Obrenovići su sa strepnjom gledali u ovaj stari hrast: Pod njim je doneta istorijska odluka za Srbiju
Takovski grm je simbol Drugog srpskog ustanka, a priče o njemu su deo narodne legende. Tradicija hrastova kao simbola slobode i nezavisnosti se nastavlja kroz sadnju mladice trećeg Takovskog grma 1995. godine.
Blagoveštenje u steni: Tišina koja ne prestaje da moli
Na granici između vidljivog i skrivenog, uklesan u liticu Gornjačke klisure, postoji manastir koji iako zaboravljen, još uvek govori. Ne rečima, već tišinom, kamenom i tragovima svetlosti. To je Blagoveštenje kraj reke Mlake, mesto gde su nekada čuvani prepisi svetih knjiga, a danas čuvaju tajne vekova.
Možda spava pod vodom: Pesnik čiju je smrt predvidela poezija
Njegova poezija bila je tamna, puna slutnji i bola — a život još mračniji. Vladislav Petković Dis, pesnik izgubljenih duša, predvideo je sopstveni kraj stihovima koji danas zvuče kao epitaf. U smrti, pronašao je mesto koje mu za života nisu priznali.
OVAKO JE KRALJ ALEKSANDAR POSTAO SLAVNI KOMANDANT: Pešice je prešao Albaniju tokom VELIKOG RATA (FOTO)
Aleksandar Karađoršević je bio jedan od nasjlavnijih srpskih komandanata
Komentari(0)