Na poluostrvu Atos u severnoj Grčkoj, u Egejskom moru, uzdiže se planina visoka 2.033 metra. Njene strme litice, guste šume i samotni manastiri čine Svetu Goru – jedno od najposebnijih mesta na svetu. Ovaj prostor, koji pravoslavni vernici nazivaju „vrt Presvete Bogorodice“, vekovima je čuvar duhovnosti, umetnosti i vere.
Poreklo i predanje
Prema predanju, Presveta Bogorodica je na svom putovanju morem ovde zatražila utočište i zamolila svog Sina da to mesto bude njen vrt. Od tada, nijedna žena nema pravo pristupa Svetoj Gori – pravilo avaton važi još od 5. veka i do danas je nepromenjeno. Zabrana se odnosi i na životinje ženskog pola, a Sveta Gora je oduvek bila utočište samo za monahe.
Shuterstock
Poseban status i samouprava
Možda vas zanima:
SVETOGORSKI OTAC "Ljudi sa ovim osobinama su siromašni i ne žive dugo"
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Možda vas zanima:
SVETOGORSKI OTAC "Ljudi sa ovim osobinama su siromašni i ne žive dugo"
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Možda vas zanima:
SVETOGORSKI OTAC "Ljudi sa ovim osobinama su siromašni i ne žive dugo"
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.
Nakon razvoda od svetski poznate žene, naš glumac spas pronašao na Hilandaru! Svi ga znate kao Branka Pantića iz "Tesne kože", a ovo je njegova životna priča
Glumac Gojko Baletić, šta god da je u životu uradio, a uradio je i radio dosta, ostaće upamćen kao najstariji sin nesrećnog Mite Pantića, onog iz legendarne "Tesne kože".
Još od 963. godine i osnivanja Velike Lavre od strane Atanasija Atonskog, Svetoj Gori priznata je autonomija. Danas ima poseban status u okviru Grčke, zagarantovan ustavom, i monasi sami biraju svoje predstavnike u zajedničkoj upravi. Administrativno središte je u mestu Kareja, gde se nalaze zajedničke kancelarije, sud, pošta i trgovina.
Manastiri i Hilandar – srpski duhovni stub
Sveta Gora čini 20 manastira, među kojima četiri „carska“ – Velika Lavra, Vatoped, Iviron i Hilandar – čuvaju zajednički pečat. Prestonica je Kareja, administrativni i duhovni centar, gde se nalazi saborna crkva Protaton, čuvena po freskama Manuila Panselinosa, uzorima kasnijeg vizantijskog slikarstva.Svaki ima svoje skitove i kelije u kojima žive isposnici.
Za Srbe, najvažniji je manastir Hilandar, zadužbina Svetog Save i njegovog oca Stefana Nemanje, podignuta 1198. godine. Hilandar je vekovima bio duhovni i kulturni stub srpskog naroda, čuva ikonu Presvete Bogorodice Trojeručice i dragocenu biblioteku sa rukopisima poput Miroslavljevog ( koje se sada čuva u Narodnom muzeju u Beogradu) i Vukanovog jevanđelja.
T.V.
Život monaha
Monaški život na Atosu strogo je uređen tipikom. Svaki dan protiče u molitvi, radu i tišini. Nakon toga sledi zajednički obrok, a potom “poslušanja” – dodeljeni dnevni poslovi. Molitva nije ograničena samo na hram, ona se nastavlja i tokom rada i tišine. Obroci su u tačno određeno vreme, a monasi se bave pčelarstvom, vinogradarstvom, ikonopisom i prepisivanjem knjiga. Nema asfalta ni mobilne pokrivenosti u mnogim delovima.
Pored molitve, bratstvo nosi čitav niz „диаконија“: eklesijarh (crkva i bogoslužni red), trpezar/kuvar (kuhinja i trpeza), arhontaris (prijem gostiju), oikonomos (nabavka i ekonomija), bibliotekar/arhivar, baštovan, vinogradar, pčelar, ikonopisac/drvorezbar, građevinski poslovi i radionice — sve se vrti oko zajednice i njenog ritma, a zadaci se povremeno rotiraju.
Uobičajeno je ustajanje oko 3–4 ujutro i dugosatna bogosluženja; potom kratka trpeza i „poslušanja“ (rad po zadacima) do podneva/predveče. Ishrana je prosta i posna: nema mesa; često su to pasulj, sočivo, povrće, masline, hleb; riba samo o velikim praznicima. Zajednički se jede dva puta dnevno, u tišini, dok anagnost čita žitija ili pouke; sredom i petkom obično je jedan obrok, a u velikim postovima još strože.
Shuterstock
Pravila gostoprimstva
Svetu Goru posetioci mogu obići samo uz posebnu dozvolu – diamontirion, koja važi četiri dana i koju izdaju monaške vlasti. Žene ne mogu ući, a muškarci hodočasnici moraju unapred najaviti dolazak.
Svakog dana polazi jedan brod ka Svetoj Gori. Obroci i smeštaj se ne naplaćuju – monasi svakog gosta nahrane i prime, a prilog je stvar dobre volje. Posetiocima je pušenje dozvoljeno samo na određenim mestima, često kraj manastirskih grobalja – kao podsećanje na prolaznost života.
T.V.
Kako računaju vreme
Na Atonu dan ne počinje u ponoć, već u trenutku zalaska sunca. Tako „nula sati“ pomera svoje značenje kroz godinu. Liturgijski kalendar prati staro julijansko računanje vremena, što znači da su praznici 13 dana „iza“ građanskog. Ovaj sistem održava kontinuitet vizantijske tradicije i daje posebnu duhovnu ritmiku monaškom životu.
Uspon na vrh Atosa i sveta liturgija
Najviša tačka poluostrva je krst Svetog Atanasija, na 2.033 metra. Svake godine na praznik Preobraženja, monasi i hodočasnici penju se na vrh gde se služi liturgija, a ceo planinski masiv pretvara se u hram pod vedrim nebom.
Najčešći uspon ide iz pravca Skit Svete Ane (Agia Anna) preko skloništa/kapelice Panagija (oko 1.500 m), gde mnogi prespavaju radi aklimatizacije. Staza je duga, poslednji deo je strm i siparast; ukupno 4–6 sati hoda uz dobro vreme i kondiciju. Alternativa je prilaz od Velike Lavre. Ovo je ozbiljan planinarski izlazak: voda, svetiljka, kapa za sunce i čvrsta obuća su obavezni.
T.V.
Smrt i kosturnice
Za monahe Svete Gore smrt je prelazak u večni život. Zato se sahrane vrše jednostavno – telo se polaže u zemlju u monaškoj odori, bez kovčega. Nakon nekoliko godina, kosti se skupljaju i odlažu u posebne kosturnice. U Hilandaru, kao i u drugim manastirima, lica preminulih monaha ostaju deo žive zajednice kroz njihova posmrtna obeležja i uspomene.
Kulturno i duhovno blago
Sveta Gora čuva na hiljade rukopisa, ikona i fresaka od neprocenjive vrednosti. Hilandarska biblioteka, kao i one u drugim manastirima, riznica je srednjovekovnog znanja i umetnosti. Ikonopis i freskoslikarstvo ovde su dostigli svoj vrhunac, ostavljajući trag koji se prepoznaje u celom pravoslavnom svetu.
T.V.
Simbolika i značaj
Sveta Gora je više od geografskog prostora – to je simbol duhovnosti, mesto gde je vreme zaustavljeno u molitvi i tihovanju.
Za srpski narod Hilandar ima poseban značaj. Zadužbina Stefana Nemanje i Svetog Save kroz vekove je bila duhovno i kulturno uporište. I danas Hilandar okuplja monahe, čuva relikvije i nastavlja da bude simbol srpskog prisustva na Atosu.
Na Svetoj Gori živi oko 2.000 monaha iz različitih pravoslavnih naroda.
Put u duhovnost koji vodi ka večnosti - Kako žive monasi na Svetoj Gori
Na poluostrvu Atos u severnoj Grčkoj, u Egejskom moru, uzdiže se planina visoka 2.033 metra. Njene strme litice, guste šume i samotni manastiri čine Svetu Goru – jedno od najposebnijih mesta na svetu. Ovaj prostor, koji pravoslavni vernici nazivaju „vrt Presvete Bogorodice“, vekovima je čuvar duhovnosti, umetnosti i vere.
Jedan pucanj za besmrtnost - Kako je Stevan Sinđelić na Čegru izabrao smrt umesto predaje
Na brdu Čegar kod Niša, 31. maja 1809. godine, odigrala se jedna od najpoznatijih i najtragičnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku. Iako je završila vojničkim porazom ustanika, borba na Čegru ostala je u narodu upamćena kao primer junaštva i krajnje žrtve za slobodu. Herojski čin Stevana Sinđelića ušao je u istoriju kao večni simbol otpora i nesalomivog duha.
Umro od teškog zapaljenja mozga, a grobari su ostali u čudu kad su podigli kovčeg u kojem je bio Vuk: Dugo se pričalo da nije u njemu bio
O njegov smrti malo se zna, a prema nekim podacima umro je od meningitisa, odnosno zapaljenja mozga
SUTRA SU MIHOLJSKE ZADUŠNICE: Ne zaboravite na običaje, a ove 3 stvari žene ne smeju da dotaknu!
Sutra je jedna od četiri velike zadušnice u pravoslavnom kalendaru – Miholjske zadušnice. Ovaj dan je posvećen sećanju na naše upokojene, ali je takođe vreme ispunjeno dubokom simbolikom, strogim pravilima i običajima koji se vekovima prenose u Srbiji.
U SRBIJI JE BILO ZABRANJENO ZVATI IH GLASNO: Tajna o vilama sa Radan planine i zašto su se plašile metala i soli
Legende o vilama nisu samo deo bajki; one su bile realnost za naše pretke. Jedno od najčuvenijih mesta gde se verovalo da obitavaju vile je Radan planina, mesto gde su ljudi koristili posebne amajlije i gde se njihovo ime nije smelo izgovarati – glasno, ni slučajno.
Komentari(0)