Mileva Marić i Ajnštajn: Ljubav koja je počela u laboratoriji, a završila u tragediji

Jadranko Žugić

20:00

Kultura 0

Priča o Milevi Marić, prvoj ženi Alberta Ajnštajna, nije samo porodična drama i ljubavna epopeja, već i svedočanstvo o položaju žene u nauci s kraja XIX i početka XX veka. Rođena u malom vojvođanskom mestu, stigla je do najprestižnijih evropskih univerziteta, ostavila neizbrisiv trag u životu i radu čuvenog naučnika, ali i nosila teško breme privatnih tragedija.

mileva marić
vikipedija

Detinjstvo i poreklo u srcu Vojvodine

Mileva Marić rođena je 19. decembra 1875. godine u Titelu, a detinjstvo je provela u Kaću i Novom Sadu. Njena porodica pripadala je uglednom vojvođanskom sloju, a otac Miloš Marić bio je vojni oficir. Još kao devojčica pokazivala je nesvakidašnji talenat za matematiku i prirodne nauke, zbog čega su je roditelji podržavali da se školuje – što je za tadašnje prilike bilo retkost za devojčice.

Studentkinja među pionirima nauke

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Svoje obrazovanje nastavila je u Švajcarskoj, gde je maturirala sa izuzetnim uspehom. Upisala je prestižni Politehnički institut u Cirihu, postavši jedna od prvih žena na studijama fizike i matematike u Evropi. Upravo tamo je upoznala Alberta Ajnštajna, mladog studenta sa kojim će kasnije podeliti i ljubav i naučne ambicije.

Ljubav i brak sa Albertom Ajnštajnom

Upoznati na studijama, Mileva i Albert ubrzo su se zaljubili. Njihova pisma otkrivaju intimni odnos, ali i razgovore o nauci. Ajnštajn joj u jednom pismu 1901. godine piše:

„Kako će biti lepo kada oboje završimo naš rad na relativnom kretanju i zajedno ga objavimo!“

Mileva, s druge strane, u pismu pokazuje koliko joj znači zajednički rad:

„Proučavam Maxwellovu teoriju elektromagnetizma. Kada bih bila sama, možda bih se obeshrabrila, ali sa tobom osećam da sve ima smisla.“

Kasnije, tokom njihovog braka, Mileva otkriva i osećaj potiskivanja i nesigurnosti:

„Ponekad imam osećaj da sam u tvojoj senci, iako sam i ja deo ovih misli i razgovora.“

Venčali su se 1903. godine, ali je njihov brak bio pun uspona i padova.

mileva marić vikipedija
 

Porodične tragedije i lična žrtva

Prvo dete para, kći Liserl, rođeno je pre braka, a njena sudbina ostala je do danas misterija – pretpostavlja se da je umrla u ranom detinjstvu ili data na usvajanje. Kasniji porodični život obeležile su i teškoće: sin Eduard oboleo je od šizofrenije, dok je Mileva sama snosila najveći teret brige o deci.

Albert je Milevi pisao u trenucima nade:

„Zajedno ćemo uraditi mnogo. Kad budem profesor, ti ćeš mi biti stalni saradnik.“

Ali, realnost je bila daleko od toga. Njihova kći Liserl nestaje iz tragova istorije, a Mileva kasnije piše prijateljici:

„Moja najveća radost i moja najveća tuga zauvek su povezane u toj maloj devojčici.“

Razvod sa Ajnštajnom 1919. godine bio je bolan, a kao deo poravnanja Mileva je dobijala novčanu pomoć od buduće Nobelove nagrade koju je Ajnštajn dobio 1921. godine.

Život u senci i večita nedoumica

Mileva Marić ostatak života provela je u Cirihu, skromno i povučeno, posvećena sinovima. Osećaj umora i nepravde dolazio je do izražaja u njenim rečima:

„Moj život je postao borba između mojih misli i obaveza. Ajnštajn je sada svetlo u očima svih, a ja sam samo čuvar ognjišta.“

Preminula je 1948. godine, gotovo zaboravljena u naučnom svetu. Njena ličnost i rad ponovo su u centru pažnje tek krajem XX veka, kada se počelo više istraživati koliko je zaista učestvovala u oblikovanju ideja svog supruga.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
mileva marić ajnštajn naučnica

Komentari(0)

Loading