Mileva Marić i Ajnštajn: Ljubav koja je počela u laboratoriji, a završila u tragediji
Priča o Milevi Marić, prvoj ženi Alberta Ajnštajna, nije samo porodična drama i ljubavna epopeja, već i svedočanstvo o položaju žene u nauci s kraja XIX i početka XX veka. Rođena u malom vojvođanskom mestu, stigla je do najprestižnijih evropskih univerziteta, ostavila neizbrisiv trag u životu i radu čuvenog naučnika, ali i nosila teško breme privatnih tragedija.
Detinjstvo i poreklo u srcu Vojvodine
Mileva Marić rođena je 19. decembra 1875. godine u Titelu, a detinjstvo je provela u Kaću i Novom Sadu. Njena porodica pripadala je uglednom vojvođanskom sloju, a otac Miloš Marić bio je vojni oficir. Još kao devojčica pokazivala je nesvakidašnji talenat za matematiku i prirodne nauke, zbog čega su je roditelji podržavali da se školuje – što je za tadašnje prilike bilo retkost za devojčice.
Studentkinja među pionirima nauke
Možda vas zanima:
Nesrećna Mileva Marić: Unakazili je na rođenju, Ajnštajn je ponižavao, umrla u bedi! (FOTO)
Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su "odgovaraj mi samo kada ti se obratim"
Pismo koje je otkrilo najveću tajnu: Ko je Milevi Marić Ajnštajn ukrao Nobela?
Pedeset i četiri pronađena pisma bacaju svetlo na odnos Alberta i Mileve, a iz prepiske se vidi da su nauka i romantična ljubav za Ajnštajna bili nerazdvojni.
Možda vas zanima:
Nesrećna Mileva Marić: Unakazili je na rođenju, Ajnštajn je ponižavao, umrla u bedi! (FOTO)
Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su "odgovaraj mi samo kada ti se obratim"
Pismo koje je otkrilo najveću tajnu: Ko je Milevi Marić Ajnštajn ukrao Nobela?
Pedeset i četiri pronađena pisma bacaju svetlo na odnos Alberta i Mileve, a iz prepiske se vidi da su nauka i romantična ljubav za Ajnštajna bili nerazdvojni.
Možda vas zanima:
Nesrećna Mileva Marić: Unakazili je na rođenju, Ajnštajn je ponižavao, umrla u bedi! (FOTO)
Albert je napravio spisak naredbi za Milevu, sa zapovestima kao što su "odgovaraj mi samo kada ti se obratim"
Pismo koje je otkrilo najveću tajnu: Ko je Milevi Marić Ajnštajn ukrao Nobela?
Pedeset i četiri pronađena pisma bacaju svetlo na odnos Alberta i Mileve, a iz prepiske se vidi da su nauka i romantična ljubav za Ajnštajna bili nerazdvojni.
Svoje obrazovanje nastavila je u Švajcarskoj, gde je maturirala sa izuzetnim uspehom. Upisala je prestižni Politehnički institut u Cirihu, postavši jedna od prvih žena na studijama fizike i matematike u Evropi. Upravo tamo je upoznala Alberta Ajnštajna, mladog studenta sa kojim će kasnije podeliti i ljubav i naučne ambicije.
Ljubav i brak sa Albertom Ajnštajnom
Upoznati na studijama, Mileva i Albert ubrzo su se zaljubili. Njihova pisma otkrivaju intimni odnos, ali i razgovore o nauci. Ajnštajn joj u jednom pismu 1901. godine piše:
„Kako će biti lepo kada oboje završimo naš rad na relativnom kretanju i zajedno ga objavimo!“
Mileva, s druge strane, u pismu pokazuje koliko joj znači zajednički rad:
„Proučavam Maxwellovu teoriju elektromagnetizma. Kada bih bila sama, možda bih se obeshrabrila, ali sa tobom osećam da sve ima smisla.“
Kasnije, tokom njihovog braka, Mileva otkriva i osećaj potiskivanja i nesigurnosti:
„Ponekad imam osećaj da sam u tvojoj senci, iako sam i ja deo ovih misli i razgovora.“
Venčali su se 1903. godine, ali je njihov brak bio pun uspona i padova.
vikipedija
Porodične tragedije i lična žrtva
Prvo dete para, kći Liserl, rođeno je pre braka, a njena sudbina ostala je do danas misterija – pretpostavlja se da je umrla u ranom detinjstvu ili data na usvajanje. Kasniji porodični život obeležile su i teškoće: sin Eduard oboleo je od šizofrenije, dok je Mileva sama snosila najveći teret brige o deci.
Albert je Milevi pisao u trenucima nade:
„Zajedno ćemo uraditi mnogo. Kad budem profesor, ti ćeš mi biti stalni saradnik.“
Ali, realnost je bila daleko od toga. Njihova kći Liserl nestaje iz tragova istorije, a Mileva kasnije piše prijateljici:
„Moja najveća radost i moja najveća tuga zauvek su povezane u toj maloj devojčici.“
Razvod sa Ajnštajnom 1919. godine bio je bolan, a kao deo poravnanja Mileva je dobijala novčanu pomoć od buduće Nobelove nagrade koju je Ajnštajn dobio 1921. godine.
Život u senci i večita nedoumica
Mileva Marić ostatak života provela je u Cirihu, skromno i povučeno, posvećena sinovima. Osećaj umora i nepravde dolazio je do izražaja u njenim rečima:
„Moj život je postao borba između mojih misli i obaveza. Ajnštajn je sada svetlo u očima svih, a ja sam samo čuvar ognjišta.“
Preminula je 1948. godine, gotovo zaboravljena u naučnom svetu. Njena ličnost i rad ponovo su u centru pažnje tek krajem XX veka, kada se počelo više istraživati koliko je zaista učestvovala u oblikovanju ideja svog supruga.
Valjevska kula Jakova Nenadovića : Priča o barutani, zatvoru i slobodi
Na samo pola kilometra od centra Valjeva, na brdu Kličevac, uzdiže se Kula Nenadovića – jedna od najprepoznatljivijih građevina ovog kraja i spomenik kulture od velikog značaja. Podignuta 1813. godine, kula je prošla put od vojnog utvrđenja i zatvora do barutane i današnjeg muzeja. Njena burna prošlost oslikava sudbinu Srbije u vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka.
Mileva Marić i Ajnštajn: Ljubav koja je počela u laboratoriji, a završila u tragediji
Priča o Milevi Marić, prvoj ženi Alberta Ajnštajna, nije samo porodična drama i ljubavna epopeja, već i svedočanstvo o položaju žene u nauci s kraja XIX i početka XX veka. Rođena u malom vojvođanskom mestu, stigla je do najprestižnijih evropskih univerziteta, ostavila neizbrisiv trag u životu i radu čuvenog naučnika, ali i nosila teško breme privatnih tragedija.
Velika džada kroz Srbiju: Put kojim su prolazili carevi, vojske i karavani
Carigradski drum, poznat još u rimsko doba kao Via Militaris, a u osmansko vreme i kao Velika džada, jedan je od najvažnijih puteva koji su prolazili kroz Balkan. Povezivao je srednju Evropu sa Carigradom, prestonicom Vizantije, a kasnije Osmanskog carstva. Kroz vekove bio je kičma trgovine, komunikacija i ratnih pohoda.
Najneobičnija crkva Beograda: Ružica i njena simbolika vojnog hrama sa svećnjacima od čaura
Na mestu gde se vekovima ukrštaju vojske, carstva i narodi, Beograd čuva svoju najneobičniju crkvu – Ružicu. Jedni u njoj vide vojni hram sa svećnjacima od topovskih čaura, drugi je pamte po legendama o tri sestre zadužbinarke, a svi zajedno pronalaze u njoj tišinu i snagu koju nosi molitva među zidinama Kalemegdana.
Pesma koja je Evropi otvorila pitanje časti i milosrđa - Gete i evropski mislioci o Banoviću Strahinji
Jedna od najsnažnijih srpskih narodnih pesama jeste „Banović Strahinja“. Zapisao ju je Vuk Stefanović Karadžić 1820. godine u Kragujevcu, od kazivača Starca Milije. Pesma pripada kosovskom ciklusu i radnjom je vezana za Banjsku na Kosovu, u vreme turskih upada. Njena posebnost nije samo u junaštvu glavnog lika, već u moralnoj dilemi završnih stihova, zbog kojih su se sporili i Gete, vojvoda Karl Avgust i prevodilac Gerhard u dalekom Vajmaru.
Komentari(0)