U OVA 3 SLUČAJA SVEŠTENIK NE SLUŽI OPELO POKOJNIKU: Postoji pravilo zašto je tako, a evo kako stoje stvari sa kremiranjem
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Opelo jeste neizostavni deo naše tradicije, ali Srpska pravoslavna crkva je u obavezi da strogo poštuje crkvene kanone, koji ponekad mogu delovati bezosećajno i surovo, rekao je tad dr Dimitrije Kalezić, verski analitičar i nekadašnji profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji.
– Pravilo crkve je da nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz opelo sveštenika, pa čak i ako je u pitanju dete.
Razlog za tako nešto je što ona nije postalo član verske zajednice, a samim tim nije upisana u crkvene spise i nema crkveno ime.
Možda vas zanima:
Šta se dešava sa dušom kada osoba umre na veliki praznik: Sveštenik sve objasnio jednom rečenicom
Vesti da je neko umro na veliki svetac u našem narodu često prati rečenica: "Uzeo ga Bog na dan kada su vrata raja otvorena." Da li je ovo istina?
SVEŠTENIK OTKRIO DA LI VALJA NOSITI ODEĆU POKOJNIKA: Bližnji ni za živu glavu ne bi smeli OVO da urade
Mnogi se pitaju da li valja nositi odeću pokojnika, a sveštenik je otkrio šta zapravo treba uraditi sa istom.
Možda vas zanima:
Šta se dešava sa dušom kada osoba umre na veliki praznik: Sveštenik sve objasnio jednom rečenicom
Vesti da je neko umro na veliki svetac u našem narodu često prati rečenica: "Uzeo ga Bog na dan kada su vrata raja otvorena." Da li je ovo istina?
SVEŠTENIK OTKRIO DA LI VALJA NOSITI ODEĆU POKOJNIKA: Bližnji ni za živu glavu ne bi smeli OVO da urade
Mnogi se pitaju da li valja nositi odeću pokojnika, a sveštenik je otkrio šta zapravo treba uraditi sa istom.
Možda vas zanima:
Šta se dešava sa dušom kada osoba umre na veliki praznik: Sveštenik sve objasnio jednom rečenicom
Vesti da je neko umro na veliki svetac u našem narodu često prati rečenica: "Uzeo ga Bog na dan kada su vrata raja otvorena." Da li je ovo istina?
SVEŠTENIK OTKRIO DA LI VALJA NOSITI ODEĆU POKOJNIKA: Bližnji ni za živu glavu ne bi smeli OVO da urade
Mnogi se pitaju da li valja nositi odeću pokojnika, a sveštenik je otkrio šta zapravo treba uraditi sa istom.
Nije u pitanju bezosećajnost, manjak empatije ili da neko želi da umanji čovekovu vrednost i značaj života, već jednostavno ne smemo odstupati od zakona vere – objasnio je tad dr Kalezić i dodao da je u takvim situacijama najbolje razgovarati s porodicom preminulog, biti im podrška i objasniti zašto izostaju sa sahrane.
Slična situacija je i kada je u pitanju ispraćaj samoubica, jer su oni, kako je tad rekao dr Kalezić, sami izabrali da prekinu odnos s Bogom.
– Sveštenik ne prisustvuje pokopu samoubica jer to je najveći smrtni greh koji se može počiniti.
Oduzeti sebi život znači prekinuti odnos s Bogom, a crkva ne pravda nasilno oduzimanje sopstvenog života.
On se, za razliku od ubica, ne može pokajati za nedela i to je razlog zašto ubicama prisustvujemo na ispraćaju – grešni su, a opelo i se obavlja nad grešnicima – naveo je on i istakao da u pojedinim škakljivim situacijama ipak postoje odstupanja.
– Nije čest slučaj, ali dešava se da sveštenici ipak održe sahranu samoubicama. Za tako nešto je potreban lekarski nalaz o duševnoj ili mentalnoj bolesti upokojenog.
Na osnovu njih, jedino episkop može dati dozvolu da se održi naknadno opelo – zaključio je dr Dimitrije Kalezić.
Opelo i kremacija
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremacijom jer u hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Vremenom se situacija menjala, a stav SPC prvi je omekšao patrijarh German, koji je 1973. godine sa članom uprave društva krematista Oganj Pavlom Blažićem razgovarao o mogućnosti da vernici koji se opredele za kremaciju budu ispraćeni na onaj svet uz verski obred.
Kasnije je ustanovljeno da sveštenik, uz određenu proceduru i dozvolu eparhije, može služiti ispraćaj, a verski analitičar dr Kalezić objašnjava kada je to moguće.
– Iskreno, nisam čuo za te slučajeve, ali verujem da je moguće održati opelo jedino ukoliko kremacija nije bila pokojnikova želja, već izbor porodice.
Ako je umrli pre smrti odlučio da želi da se kremira, on se može poistovetiti sa samoubicama i tada sveštenik ne sme obavljati parastos.
U kojim slučajevima sveštenici ne drže ispraćaj
– Ukoliko pokojnik nije kršten.
– U slučaju samoubistva (osim ako episkop, uz lekarske papire, ne odluči drugačije).
– Ako je pokojnik kremiran svojom voljom.
(Religija)
NJIHOVU HRABROST ISTORIJA NE PAMTI Kako su NAŠIM VOJNICIMA i neprijatelji došli na sahranu
Razarač Zagreb bio je treći od tri broda serije jugoslovenskih razarača klase Beograd i najmoderniji ratni brod Kraljevine Jugoslavije.
Zašto se verovalo da crna mačka koja legne na prag nosi poruku „s one strane“: Mačke u narodnim verovanjima nisu samo baksuz
U srpskom narodnom predanju, crna mačka nije bila samo znak nesreće – već i čuvar tajne. Ako se pojavi tiho, legne na prag i gleda u kuću, verovalo se da donosi poruku iz sveta mrtvih ili upozorenje koje se ne sme zanemariti.
Zašto se u nekim selima i danas ne zviždi napolju posle mraka: Verovanje da se tako „dozivaju vetreni ljudi“
U Šumadiji, Pomoravlju i Timočkoj krajini, stariji i danas upozoravaju: „Ne zviždi noću, dozvaćeš vetrene ljude.“ Ova neobična zabrana potiče iz verovanja da zviždanje otvara put bićima koja hodaju vetrom i pamte ime onoga ko ih pozove.
Ko su „nagaznici“ iz narodnog predanja: Bića koja ostaju na mestima tuge i pomerenih grobova
U zaboravljenim slojevima srpskog narodnog verovanja kriju se bića koja nisu ni duše ni demoni – već tragovi nesahranjenog bola. Nagaznici nastaju tamo gde je smrt ostala bez oproštaja.
Zašto se verovalo da noć između utorka i srede „nosi san bez povratka“: Zabranjeni dani u snovima
U nekim delovima Srbije, posebno u planinskim krajevima, postojalo je verovanje da su određene noći opasne za san. Najviše se izbegavala noć između utorka i srede, jer se verovalo da ono što se tada sanja – ne donosi poruku, već teret.
Komentari(0)