SVEŠTENIK OTKRIO DA LI VALJA NOSITI ODEĆU POKOJNIKA: Bližnji ni za živu glavu ne bi smeli OVO da urade
Mnogi se pitaju da li valja nositi odeću pokojnika, a sveštenik je otkrio šta zapravo treba uraditi sa istom.
Veruje se da ljudi ne mogu nositi stvari bliske osobe nakon njene smrti. Dakle, najbolje je podeliti stvari ljudima kojima je to potrebno. Tako se, kako se veruje, pomaže pokojniku da pronađe duševni mir. Potrebno je i razmisliti o tome kako je osoba preminula jer stvari mogu zadržati bakterije i viruse dugo vremena.
Takođe se veruje da stvari mogu primiti energiju osobe kojoj pripadaju. Postoji sumnja - da li treba nositi stvari pokojnika nakon njegove smrti? Postoji strah od negativne energije - objekti prenose karmu.
Šta treba da zapamtite?
Možda vas zanima:
U OVA 3 SLUČAJA SVEŠTENIK NE SLUŽI OPELO POKOJNIKU: Postoji pravilo zašto je tako, a evo kako stoje stvari sa kremiranjem
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Ovo se nikako ne sme staviti u sanduk pokojnika: Donosi nezapamćenu nesreću, a svi to nesvesno rade iz velike ljubavi
Vrlo često se ljudi iznenade kada vide običaje u pojedinim delovima naše zemlje vezano za sahrane, a prenosili su se sa kolena na koleno i sve do danas opstali.
Možda vas zanima:
U OVA 3 SLUČAJA SVEŠTENIK NE SLUŽI OPELO POKOJNIKU: Postoji pravilo zašto je tako, a evo kako stoje stvari sa kremiranjem
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Ovo se nikako ne sme staviti u sanduk pokojnika: Donosi nezapamćenu nesreću, a svi to nesvesno rade iz velike ljubavi
Vrlo često se ljudi iznenade kada vide običaje u pojedinim delovima naše zemlje vezano za sahrane, a prenosili su se sa kolena na koleno i sve do danas opstali.
Možda vas zanima:
U OVA 3 SLUČAJA SVEŠTENIK NE SLUŽI OPELO POKOJNIKU: Postoji pravilo zašto je tako, a evo kako stoje stvari sa kremiranjem
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Ovo se nikako ne sme staviti u sanduk pokojnika: Donosi nezapamćenu nesreću, a svi to nesvesno rade iz velike ljubavi
Vrlo često se ljudi iznenade kada vide običaje u pojedinim delovima naše zemlje vezano za sahrane, a prenosili su se sa kolena na koleno i sve do danas opstali.
Ponekad dodatno podsećanje na pokojnika u velikoj meri uznemirava ljude. Postoji mnogo različitih pitanja vezanih za stvari, ali brinuti se da li možete nositi stvari od preminule sestre, brata i bliskih osoba, samo zato što su stvari pokojnika, ne vredi. Bolje je stvari dati u dobrotvorne svrhe.
Takođe je važno da bliski srodnici pokojnika prevaziđu psihološku barijeru. To je onaj faktor koji izaziva strahove povezane sa smrću. Smrt je teško prihvatiti. Morate se osloboditi ovih stvari, da vas ne muče sećanja.
Psiholozi su upoznati sa slučajevima kada su bliski ljudi izgubili kontakt sa stvarnošću, pali u depresiju, patili od mentalnih poremećaja, a sve zbog problema prihvatanja stvarnosti o nečijoj smrti.
Više saveta
Pripadnici različitih vera takođe imaju različit pogled na prirodu stvari. Na primer, pravoslavni sveštenik će vam savetovati da stvari poprskate svetom vodom. Takođe je običaj da muslimani podele stvari pokojnika da bi dobili blagoslov duše.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)