Ime mu se šapuće u stihovima, ali istorija o njemu gotovo da ćuti. Ivan Kosančić je jedan od najmističnijih srpskih junaka — slavljen u epskim pesmama, ali skriven u senkama istorijskih zapisa. Ko je zapravo bio vojvoda koji je pre polaska na Kosovo ugledao tursku vojsku i doneo kobnu vest?
Pesnikovo pero jače od hronike
U narodnim pesmama, Kosančić je prikazan kao neustrašiv, mudar i najbliži prijatelj Miloša Obilića i Toplice Milana. U njima on prvi sagledava snagu turske vojske s brda i prenosi vest knezu Lazaru — simbolično, prvi „vid“ pred katastrofu.
Ali u istorijskim izvorima iz 14. i 15. veka gotovo da nema traga o njegovom postojanju. Njegovo ime se ne pominje među zabeleženim velikašima, što je podstaklo teorije da je možda bio simbolički lik, ili lokalni junak koji je kasnije uzdignut u legendu.
Možda vas zanima:
Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije
Stranci kroje srpsku istoriju?! Ovoga puta otišli su korak dalje, i napravili video koji POKAZUJE KAKO JE IZGLEDAO KOSOVSKI BOJ (VIDEO)
O ishodu sukoba Srpske zemlje i Otomanskog carstva do današnjih dana se vodi polemika
Možda vas zanima:
Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije
Stranci kroje srpsku istoriju?! Ovoga puta otišli su korak dalje, i napravili video koji POKAZUJE KAKO JE IZGLEDAO KOSOVSKI BOJ (VIDEO)
O ishodu sukoba Srpske zemlje i Otomanskog carstva do današnjih dana se vodi polemika
Možda vas zanima:
Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije
Stranci kroje srpsku istoriju?! Ovoga puta otišli su korak dalje, i napravili video koji POKAZUJE KAKO JE IZGLEDAO KOSOVSKI BOJ (VIDEO)
O ishodu sukoba Srpske zemlje i Otomanskog carstva do današnjih dana se vodi polemika
Da li je postojao stvarni Ivan?
Postoji predanje da je Ivan Kosančić bio poreklom iz okoline Toplice, a da mu se nadimak vezuje za selo Kosanica. Neki istoričari smatraju da je moguće da se iza njegovog lika krije stvarna ličnost nižeg ranga, možda lokalni vojvoda, čije ime nije sačuvano u glavnim izvorima, ali je narod zapamtio njegovu hrabrost.
Postoji i mišljenje da je u njegovom liku objedinjeno više junaka, baš kao što se desilo sa Milošem Obilićem, koji je u nekim verzijama mit, a u nekim — istorijska ličnost.
Kosančićeva pesma u narodu
U poznatoj narodnoj pesmi "Kosovka devojka", stihovi opisuju njegovo stanje nakon boja:
"Nađe dvanaest ranjenih vojvoda, među njima Kosančić Ivana. Njega dvanaest rana udesilo, sve krvave, a nijedna smrtna, sve od glave do bijela grla."
U pesmama je elegantan, hrabar, često onaj koji mudro ćuti. Zanimljivo je da je narod u nekim krajevima — posebno u južnoj Srbiji — govorio da je „Kosančić bio poslednji koji se nasmejao pred boj“, što mu daje dodatnu tragičnu dimenziju.
Tragovi kroz toponime i usmenu predaju
U selu Kosanica, kao i u dolini reke Toplice, postoje predanja da je tamo rođen vojvoda Ivan. Neke stene, izvori i useci nose njegovo ime, a u lokalnim pričama se kaže da je „iz tog kraja pošao poslednji srpski glasnik“. U nekim krajevima postoji i običaj da se za Ivanjdan izgovara stih njemu u čast — iako većina više ne zna kome je posvećen.
Kosančić danas: Zaboravljeni heroj ili pesnička senka?
U vremenu koje voli sigurnost arhiva, Ivan Kosančić možda nema dovoljno činjenica da ispuni stranicu istorije. Ali zato ispunjava ono dublje — kolektivno sećanje naroda. I to je možda jedina istina koju mu dugujemo: da je junak koji je prepoznat po tišini, stavu i večnoj odanosti knezu — i Srbiji.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Komentari(0)