Na vulkanskom vrhu Radan planine, iznad Kuršumlije, uzdiže se Ivan kula – srednjovekovno utvrđenje koje istorija vezuje za doba despota Stefana Lazarevića, a narodna predanja da je baš odavde Ivan Kosančić pošao u boj na Kosovu polju.

Lokacija i izgled
Ivan kula se nalazi 33 kilometra južno od Kuršumlije, na nadmorskoj visini od 1.076 metara. Podignuta je na samom vrhu ugašenog vulkana, što joj daje posebnu dramatičnost. Kula ima pravougaonu osnovu dimenzija 7,8 x 5,8 metara i visinu oko 14 metara. Građena je od pritesanog kamena vezanog krečnim malterom, a njeni masivni zidovi debljine 1,4 metra i danas svedoče o umeću srednjovekovnih neimara.
Legenda o Ivanu Kosančiću
Možda vas zanima:

Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije

Stranci kroje srpsku istoriju?! Ovoga puta otišli su korak dalje, i napravili video koji POKAZUJE KAKO JE IZGLEDAO KOSOVSKI BOJ (VIDEO)
O ishodu sukoba Srpske zemlje i Otomanskog carstva do današnjih dana se vodi polemika
Možda vas zanima:

Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije

Stranci kroje srpsku istoriju?! Ovoga puta otišli su korak dalje, i napravili video koji POKAZUJE KAKO JE IZGLEDAO KOSOVSKI BOJ (VIDEO)
O ishodu sukoba Srpske zemlje i Otomanskog carstva do današnjih dana se vodi polemika
Možda vas zanima:

Knez Lazar i krstasti šlem: Istina i mit o simbolu Kosovskog boja
Priča o najprepoznatljivijem ratnom znaku srednjovekovne Srbije

Stranci kroje srpsku istoriju?! Ovoga puta otišli su korak dalje, i napravili video koji POKAZUJE KAKO JE IZGLEDAO KOSOVSKI BOJ (VIDEO)
O ishodu sukoba Srpske zemlje i Otomanskog carstva do današnjih dana se vodi polemika
Prema narodnom predanju, Ivan Kosančić, jedan od trojice najpoznatijih vitezova Lazareve vojske, imao je svoje utvrđenje upravo na Radanu – današnju Ivan kulu. Odavde je, veruje se, krenuo u boj na Kosovu 1389. godine. Pesme ga opisuju kao junaka izuzetne lepote i hrabrosti, a kula je u kolektivnom pamćenju ostala „njegova“.
Meštani često prenose da se sa zidina kule prostire pogled na sve četiri strane sveta, pa legenda kaže da je s ovog mesta Ivan poslednji put pogledao svoju Toplicu pre nego što je otišao u boj iz kojeg se nije vratio. Iako istoričari ukazuju da je kula građena verovatno tek u doba despota Stefana Lazarevića, epsko predanje je čvrsto vezalo ime Ivana Kosančića za ovo utvrđenje, pa ono i danas stoji kao kameni spomen njegove viteške slave.
Shutterstock
Arheološka istraživanja
Istraživanja poslednjih godina pokazala su da je Ivan kula nekada bila deo mnogo većeg utvrđenja. Otkriveni su temelji okolnih zidina i tragovi svakodnevnog života, među kojima i keramički fragmenti izrađeni na brzom vitlu. Ovi nalazi svedoče da kula nije bila samo usamljeni toranj, već središte žive zajednice i čitavog odbrambenog sistema.
Danas – spomenik i turistička destinacija
Ivan kula je proglašena nepokretnim kulturnim dobrom i nalazi se pod zaštitom države. Do nje vodi planinska staza, a pogled sa zidina prostire se na čitavu Toplicu i okolna brda. U njenoj blizini nalaze se i druga znamenita mesta – Đavolja varoš, Kuršumlijske banje i Radan planina, pa poseta kuli lako može postati deo celodnevnog izleta.
Zašto vredi posetiti Ivan kulu
Ko kroči do ovog kamenog čuvara, osetiće spoj istorije i prirode. Legenda o Ivanu Kosančiću i tišina Radan planine stvaraju poseban doživljaj, dok pogled sa kule ostavlja utisak da se pred posetiocem otvara cela južna Srbija. Ivan kula je mesto gde prošlost i sadašnjost stoje rame uz rame, pozivajući nas da je ponovo otkrijemo.

Gde se ukazala Bogorodica: Priča o manastiru Đunis
Na obali Južne Morave, nadomak Kruševca, podignut je manastir Đunis, posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice, na mestu gde se, po predanju, ukazala Bogorodica.

Misli i dela Svetog Vladike Nikolaja: Glas koji ne prestaje da odjekuje
Episkop, bogoslov, misionar i besednik, Vladika Nikolaj Velimirović ostavio je iza sebe dela i poruke koje i danas nadahnjuju verni narod širom Srbije i sveta.

ZA HRAST U IVANJIČKOM SELU VEZUJU SE MNOGA VEROVANJA: Prema legendi posadila ga je carica Milica i ima urezan krstić FOTO, VIDEO
Najstariji stanovniik ivanjičkog sela Osonica je vremešni hrast na vrhu brda koji na tom mestu odoleva vekovima. Prema legendama koje kruže ovim krajem, posadila ga je carica Milica povlačeći se sa Kosova, na njemu je odavno urezan krstić i drvo se smatra za sveto.

SVETOGORSKI OTAC "Ljudi sa ovim osobinama su siromašni i ne žive dugo"
Mnoge od njih se mogu primeniti na skoro sve sfere našeg života.

NE BUDITE PLITKI: Zašto ne treba govoriti: "Primi saučešće"?
"Kada izjavljujete saučešće ne budite plitki..."
Komentari(0)