Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke
Petar II Petrović Njegoš poznat je kao jedan od najvećih umova srpske književnosti i filozofije. Vladika, pesnik, borac za slobodu i jedinstvo naroda – ali pre svega čovek sa srcem koje je volelo. Iza stroge slike gorštaka i duhovnog vođe, krila se priča o tajnoj ljubavi koja je mogla promeniti tok njegovog života.
Upoznali su se u Dubrovniku, a rastali u tišini
Tokom jednog od svojih putovanja, verovatno 1836. godine, Njegoš je boravio u Dubrovniku – tada važnom kulturnom i diplomatskom centru. Tamo je, po predanju, upoznao mladu Italijanku iz ugledne porodice, čije ime istorija nije sačuvala, ali za koju se veruje da je bila muzikalna, obrazovana i nežne naravi.
Možda vas zanima:
Nepoznati detalji iz života Njegoša: Vladika koji je sanjao o povratku u planine
Petar II Petrović Njegoš, vladar, filozof i jedan od najvažnijih pesnika srpske književnosti, ostavio je neizbrisiv trag svojim delom i životom.
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
Nepoznati detalji iz života Njegoša: Vladika koji je sanjao o povratku u planine
Petar II Petrović Njegoš, vladar, filozof i jedan od najvažnijih pesnika srpske književnosti, ostavio je neizbrisiv trag svojim delom i životom.
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
Nepoznati detalji iz života Njegoša: Vladika koji je sanjao o povratku u planine
Petar II Petrović Njegoš, vladar, filozof i jedan od najvažnijih pesnika srpske književnosti, ostavio je neizbrisiv trag svojim delom i životom.
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Njegoš, tada mlad i još uvek ne do kraja ukalupljen u ulogu vladike, bio je očaran. Njihovo poznanstvo navodno je trajalo nekoliko meseci, a sačuvani su zapisi iz pisama u kojima piše o „ženi čije oči smiruju duh, a rečima podiže srce“.
Pismo koje nikada nije poslato
Legenda kaže da je Njegoš, po povratku na Cetinje, napisao pismo toj ženi. U njemu joj navodno nudi da zajedno odu u Italiju, gde bi napustio sve – tron, mantiju, odgovornost – i živeo život pesnika, slobodan i zaljubljen.
Pismo je, prema predanju, ostalo zaključano u drvenoj kutiji u manastiru. Nikada ga nije poslao. Njegoš je znao da mu dužnost ne dozvoljava takav izbor. Kao vladika, duhovni vođa naroda, nije mogao da se povinuje osećanjima.
Kasnije u životu, u jednom od svojih pesničkih zapisa, napisao je: „Ima u srcu mojem oganj, koji samo jedna ruka mogla je smiriti.“ Mnogi veruju da se to odnosi baš na tu ženu iz mladosti.
Zemaljski vladar, večiti usamljenik
Njegoš nikada nije imao porodicu. Ostao je veran svojoj misiji, narodu i duhovnom pozivu, ali njegovi stihovi i misli sve češće otkrivaju duboku usamljenost i tugu koja se ne može objasniti samo brigama o državi.
Bio je zaljubljen u prirodu, nebo, tišinu – ali, kako pišu neki istoričari, nikada više nije govorio o ljubavi. Taj jedan susret, jedno nepodneto pismo, ostali su duboko urezani u njegovoj duši.
I pesnici ćute kada srce govori
U vremenu kada je dužnost bila iznad svega, Njegoš je izabrao put žrtve. Umro je mlad, sa samo 37 godina, ostavivši narodu „Gorski vijenac“, „Luču mikrokozma“ i stihove koji i danas odzvanjaju u duši svakog Srbina. Ali možda je iza svih tih velikih reči stajala jedna tiha, lična bol – pismo koje nikada nije stiglo.
Čak i vidre znaju da zaplivaju ovom srpskom rekom: Ibar je žila kucavica i simbol grada Kraljeva
Inženjer otkriva šta su najveći rizici za očuvanje njenog biodiverziteta
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
SRPSKI OBIČAJ ZA SREĆU: Zašto mlada na venčanju OBAVEZNO treba da zgazi mladoženju i šta to znači za brak?
Srpske svadbe su riznica običaja, ali mnogi gosti ostanu zbunjeni kada vide mladu kako gazi mladoženju pred oltarom ili ispred crkve. Nije reč o šali, već o dubokoj etno-tradiciji. Otkrivamo zašto se ovaj ritual smatra ključnim za sreću u braku i ko će "držati konce" u kući.
PROKLETA GRAĐEVINA DORĆOLA: Zbog serije krvavih zločina kuća u Strahinjića Bana važi za UKLETU, a poznati su svi detalji!
Beograd je prepun priča o prokletstvima, ali jedna zgrada na elitnoj lokaciji ima jezivu reputaciju. Iza najelegantnije ulice krije se kuća u kojoj se desilo više krvavih zločina, zbog čega je Dorćolci izbegavaju. Otkrivamo zašto kuća u Strahinjića Bana važi za ukletu.
Teška narodna beda nastala neprijateljskim pljačkanjem utkana u jednu od najlepših pesama Alekse Šantića!
Najveća dela stvarao je krajem 19. i početkom 20.veka
Komentari(0)