Petar II Petrović Njegoš, vladar, filozof i jedan od najvažnijih pesnika srpske književnosti, ostavio je neizbrisiv trag svojim delom i životom.
Ipak, iza veličanstvenog autoriteta krije se ličnost ispunjena čežnjama, dilemama i nepoznatim detaljima koji otkrivaju njegovu ljudsku stranu.
Njegoš kao mladi monah zaljubljen u prirodu
Pre nego što je postao vladika, Njegoš je bio običan dečak iz crnogorskih planina, odrastajući u selu Njeguši. Njegova ljubav prema prirodi i jednostavnom životu nikada ga nije napustila, čak ni kada je preuzeo vladarsku odoru. Kao mladi monah, često je izbegavao stroge dvorske protokole kako bi provodio vreme u planinskim krajevima, gde je nalazio inspiraciju za svoja dela. Postoji priča da je često odlazio na vrhove planina da bi satima posmatrao zvezde, verujući da su one poveznica između čoveka i večnosti.
Možda vas zanima:
ČAST ZA KOJU MALO KO ZNA: Otkud spomenik Njegošu usred Rima?
Da li ste znali da se u samom srcu Rima, nedaleko od istorijskog centra grada, nalazi impozantan spomenik Petru Petroviću Njegošu?
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
ČAST ZA KOJU MALO KO ZNA: Otkud spomenik Njegošu usred Rima?
Da li ste znali da se u samom srcu Rima, nedaleko od istorijskog centra grada, nalazi impozantan spomenik Petru Petroviću Njegošu?
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
ČAST ZA KOJU MALO KO ZNA: Otkud spomenik Njegošu usred Rima?
Da li ste znali da se u samom srcu Rima, nedaleko od istorijskog centra grada, nalazi impozantan spomenik Petru Petroviću Njegošu?
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
vikipedija
Možda vas zanima:
ČAST ZA KOJU MALO KO ZNA: Otkud spomenik Njegošu usred Rima?
Da li ste znali da se u samom srcu Rima, nedaleko od istorijskog centra grada, nalazi impozantan spomenik Petru Petroviću Njegošu?
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
ČAST ZA KOJU MALO KO ZNA: Otkud spomenik Njegošu usred Rima?
Da li ste znali da se u samom srcu Rima, nedaleko od istorijskog centra grada, nalazi impozantan spomenik Petru Petroviću Njegošu?
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
ČAST ZA KOJU MALO KO ZNA: Otkud spomenik Njegošu usred Rima?
Da li ste znali da se u samom srcu Rima, nedaleko od istorijskog centra grada, nalazi impozantan spomenik Petru Petroviću Njegošu?
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
ČAST ZA KOJU MALO KO ZNA: Otkud spomenik Njegošu usred Rima?
Da li ste znali da se u samom srcu Rima, nedaleko od istorijskog centra grada, nalazi impozantan spomenik Petru Petroviću Njegošu?
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Možda vas zanima:
ČAST ZA KOJU MALO KO ZNA: Otkud spomenik Njegošu usred Rima?
Da li ste znali da se u samom srcu Rima, nedaleko od istorijskog centra grada, nalazi impozantan spomenik Petru Petroviću Njegošu?
Kada je umro, Petar Petrović Njegoš imao je samo 37 godina: 10 meseci kasnije otvorili su sanduk i evo šta su zatekli
"Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," su upravo Njegoševe reči koje vladiku Rada i dan danas najbolje opisuju. On je rođen da doveka živi.
Njegoš kao pesnik noćnih vizija
Njegoševo stvaralaštvo često je bilo vođeno snovima. Legenda kaže da su mu stihovi za čuveni ep Gorski vijenac dolazili u snu, a on bi se odmah budio da ih zapiše. Njegovi najbliži saradnici svedočili su o tome kako je noćima ostajao budan, paleći sveće u svojoj sobi dok je zapisivao misli koje su mu "dolazile s neba." Njegova strast za pisanjem bila je toliko jaka da je zanemarivao obroke i odmor, često govoreći: "Snovi su dar Božji, ne smeju se ignorisati."
Diplomatska borba za Crnu Goru
Mnogi ne znaju da je Njegoš, osim što je bio duhovni vođa, bio i neumorni diplomata. Njegova borba za priznanje Crne Gore kao nezavisne države bila je jedna od najtežih misija koje je preuzeo. Njegoš je često putovao u Rusiju i Austriju, pokušavajući da osigura podršku za svoju zemlju. Ipak, nije uživao u diplomatskom životu. Smatrao je da ga odvlači od književnog stvaralaštva i života među svojim narodom. Njegove reči: "Meni su planine dom, a narod knjiga koju najlepše čitam," odražavaju njegovu čežnju za jednostavnijim životom.
Njegoševa tajna biblioteka
Njegoš je bio strastveni čitalac i posedovao jednu od najbogatijih privatnih biblioteka u to vreme na Balkanu. Njegova zbirka knjiga uključivala je dela velikih filozofa, teologa i književnika poput Dantea, Šekspira i Voltera. Njegova fascinacija zapadnom filozofijom često je bila tema rasprava među njegovim savremenicima, jer su neki smatrali da se previše udaljava od pravoslavne tradicije. Ipak, Njegoš je smatrao da je znanje univerzalno i da čovek treba da uči iz svih izvora.
Usamljenost vladike
Iako je bio okružen ljudima i obožavan od strane svog naroda, Njegoš je često bio usamljen. Kao vladika, nije imao mogućnost da zasnuje porodicu, a njegova duhovna i politička odgovornost često su ga činile izolovanim. Njegoš je u jednom pismu prijatelju napisao: "Moj život je poput vjetra na planini – jak, ali sam." Njegova usamljenost često je bila tema njegovih stihova, u kojima je tražio utehu u večnim pitanjima o životu, smrti i ljudskoj sudbini.
Njegoševa bolest i prerana smrt
Njegoš je tokom života patio od tuberkuloze, bolesti koja je u to vreme bila smrtonosna. Iako je bio svestan da mu je život ograničen, nikada nije dopustio da ga to uspori. Njegova poslednja želja bila je da bude sahranjen na Lovćenu, mestu koje je smatrao simbolom slobode i duhovne snage Crne Gore. Kada je preminuo 1851. godine, imao je samo 37 godina, ali iza sebe je ostavio delo koje je postalo večni simbol srpskog i crnogorskog naroda.
Njegošev san o narodu i budućnosti
Njegoš je verovao u snagu naroda i često govorio da će obrazovanje i vera biti ključ za njihov napredak. Njegova dela nisu bila samo pesnička već i filozofska vizija o zajedništvu i borbi za pravdu. Njegova misao: "Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," govori o njegovom uverenju da je svaki čovek dužan da ostavi trag za buduće generacije.
Njegoš nije bio samo vladika i pesnik, već i čovek ispunjen nemirima, snovima i čežnjama koje su oblikovale njegov život i delo. Njegova sudbina, kao i njegov književni opus, ostaju večita inspiracija za sve koji traže dublji smisao u životu i umetnosti.
Misterija Karađorđeve lobanje: Zašto je glava vožda nestala nakon smrti?
Smrt vođe Prvog srpskog ustanka bila je brutalna – ali prava misterija počinje tek kada mu je odsečena glava. Gde je završila Karađorđeva lobanja i zašto je vekovima skrivena od naroda?
Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke
Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Tajne Viminacijuma: Šta kriju katakombe ispod rimskog grada u srcu Srbije?
Rimska metropola na tlu Srbije čuva misterije starije od 17 vekova – mumije, tajne hodnike i zaboravljene rituale
Tajna Tesline violine: Kako je naučni genije planirao da stvori muziku od struje?
Nikola Tesla nije samo menjao svet nauke – želeo je i da stvori prvi električni muzički instrument inspirisan narodnim zvucima
Komentari(0)