Petar II Petrović Njegoš, vladar, filozof i jedan od najvažnijih pesnika srpske književnosti, ostavio je neizbrisiv trag svojim delom i životom.
Ipak, iza veličanstvenog autoriteta krije se ličnost ispunjena čežnjama, dilemama i nepoznatim detaljima koji otkrivaju njegovu ljudsku stranu.
Njegoš kao mladi monah zaljubljen u prirodu
Pre nego što je postao vladika, Njegoš je bio običan dečak iz crnogorskih planina, odrastajući u selu Njeguši. Njegova ljubav prema prirodi i jednostavnom životu nikada ga nije napustila, čak ni kada je preuzeo vladarsku odoru. Kao mladi monah, često je izbegavao stroge dvorske protokole kako bi provodio vreme u planinskim krajevima, gde je nalazio inspiraciju za svoja dela. Postoji priča da je često odlazio na vrhove planina da bi satima posmatrao zvezde, verujući da su one poveznica između čoveka i večnosti.
Možda vas zanima:
KADA JE OVO IZGOVORIO, NJEGOŠ JE UMRO: Majka za njim nikad nije zaplakala, kad su ljudi čuli zašto - ZANEMELI SU od šoka
Poslednje reči Njegoša pokazuju kakav je zaista čovek bio i šta mu je bilo važnije od života.
MANTIJA GA NIJE IZLEČILA OD SLABOSTI PREMA ŽENAMA, A JAVNO JE PRIČAO DA BI NJU OŽENIO ODMAH: Ljubavni život vladike Rada
Petar II Petrović Njegoš rođen je 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje "Rade" Tomov Petrović.
Možda vas zanima:
KADA JE OVO IZGOVORIO, NJEGOŠ JE UMRO: Majka za njim nikad nije zaplakala, kad su ljudi čuli zašto - ZANEMELI SU od šoka
Poslednje reči Njegoša pokazuju kakav je zaista čovek bio i šta mu je bilo važnije od života.
MANTIJA GA NIJE IZLEČILA OD SLABOSTI PREMA ŽENAMA, A JAVNO JE PRIČAO DA BI NJU OŽENIO ODMAH: Ljubavni život vladike Rada
Petar II Petrović Njegoš rođen je 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje "Rade" Tomov Petrović.
Možda vas zanima:
KADA JE OVO IZGOVORIO, NJEGOŠ JE UMRO: Majka za njim nikad nije zaplakala, kad su ljudi čuli zašto - ZANEMELI SU od šoka
Poslednje reči Njegoša pokazuju kakav je zaista čovek bio i šta mu je bilo važnije od života.
MANTIJA GA NIJE IZLEČILA OD SLABOSTI PREMA ŽENAMA, A JAVNO JE PRIČAO DA BI NJU OŽENIO ODMAH: Ljubavni život vladike Rada
Petar II Petrović Njegoš rođen je 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje "Rade" Tomov Petrović.
vikipedija
Možda vas zanima:
KADA JE OVO IZGOVORIO, NJEGOŠ JE UMRO: Majka za njim nikad nije zaplakala, kad su ljudi čuli zašto - ZANEMELI SU od šoka
Poslednje reči Njegoša pokazuju kakav je zaista čovek bio i šta mu je bilo važnije od života.
MANTIJA GA NIJE IZLEČILA OD SLABOSTI PREMA ŽENAMA, A JAVNO JE PRIČAO DA BI NJU OŽENIO ODMAH: Ljubavni život vladike Rada
Petar II Petrović Njegoš rođen je 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje "Rade" Tomov Petrović.
Možda vas zanima:
KADA JE OVO IZGOVORIO, NJEGOŠ JE UMRO: Majka za njim nikad nije zaplakala, kad su ljudi čuli zašto - ZANEMELI SU od šoka
Poslednje reči Njegoša pokazuju kakav je zaista čovek bio i šta mu je bilo važnije od života.
MANTIJA GA NIJE IZLEČILA OD SLABOSTI PREMA ŽENAMA, A JAVNO JE PRIČAO DA BI NJU OŽENIO ODMAH: Ljubavni život vladike Rada
Petar II Petrović Njegoš rođen je 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje "Rade" Tomov Petrović.
Možda vas zanima:
KADA JE OVO IZGOVORIO, NJEGOŠ JE UMRO: Majka za njim nikad nije zaplakala, kad su ljudi čuli zašto - ZANEMELI SU od šoka
Poslednje reči Njegoša pokazuju kakav je zaista čovek bio i šta mu je bilo važnije od života.
MANTIJA GA NIJE IZLEČILA OD SLABOSTI PREMA ŽENAMA, A JAVNO JE PRIČAO DA BI NJU OŽENIO ODMAH: Ljubavni život vladike Rada
Petar II Petrović Njegoš rođen je 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje "Rade" Tomov Petrović.
Možda vas zanima:
KADA JE OVO IZGOVORIO, NJEGOŠ JE UMRO: Majka za njim nikad nije zaplakala, kad su ljudi čuli zašto - ZANEMELI SU od šoka
Poslednje reči Njegoša pokazuju kakav je zaista čovek bio i šta mu je bilo važnije od života.
MANTIJA GA NIJE IZLEČILA OD SLABOSTI PREMA ŽENAMA, A JAVNO JE PRIČAO DA BI NJU OŽENIO ODMAH: Ljubavni život vladike Rada
Petar II Petrović Njegoš rođen je 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje "Rade" Tomov Petrović.
Možda vas zanima:
KADA JE OVO IZGOVORIO, NJEGOŠ JE UMRO: Majka za njim nikad nije zaplakala, kad su ljudi čuli zašto - ZANEMELI SU od šoka
Poslednje reči Njegoša pokazuju kakav je zaista čovek bio i šta mu je bilo važnije od života.
MANTIJA GA NIJE IZLEČILA OD SLABOSTI PREMA ŽENAMA, A JAVNO JE PRIČAO DA BI NJU OŽENIO ODMAH: Ljubavni život vladike Rada
Petar II Petrović Njegoš rođen je 13. novembra 1813. godine u Njegušima, kao Radoje "Rade" Tomov Petrović.
Njegoš kao pesnik noćnih vizija
Njegoševo stvaralaštvo često je bilo vođeno snovima. Legenda kaže da su mu stihovi za čuveni ep Gorski vijenac dolazili u snu, a on bi se odmah budio da ih zapiše. Njegovi najbliži saradnici svedočili su o tome kako je noćima ostajao budan, paleći sveće u svojoj sobi dok je zapisivao misli koje su mu "dolazile s neba." Njegova strast za pisanjem bila je toliko jaka da je zanemarivao obroke i odmor, često govoreći: "Snovi su dar Božji, ne smeju se ignorisati."
Diplomatska borba za Crnu Goru
Mnogi ne znaju da je Njegoš, osim što je bio duhovni vođa, bio i neumorni diplomata. Njegova borba za priznanje Crne Gore kao nezavisne države bila je jedna od najtežih misija koje je preuzeo. Njegoš je često putovao u Rusiju i Austriju, pokušavajući da osigura podršku za svoju zemlju. Ipak, nije uživao u diplomatskom životu. Smatrao je da ga odvlači od književnog stvaralaštva i života među svojim narodom. Njegove reči: "Meni su planine dom, a narod knjiga koju najlepše čitam," odražavaju njegovu čežnju za jednostavnijim životom.
Njegoševa tajna biblioteka
Njegoš je bio strastveni čitalac i posedovao jednu od najbogatijih privatnih biblioteka u to vreme na Balkanu. Njegova zbirka knjiga uključivala je dela velikih filozofa, teologa i književnika poput Dantea, Šekspira i Voltera. Njegova fascinacija zapadnom filozofijom često je bila tema rasprava među njegovim savremenicima, jer su neki smatrali da se previše udaljava od pravoslavne tradicije. Ipak, Njegoš je smatrao da je znanje univerzalno i da čovek treba da uči iz svih izvora.
Usamljenost vladike
Iako je bio okružen ljudima i obožavan od strane svog naroda, Njegoš je često bio usamljen. Kao vladika, nije imao mogućnost da zasnuje porodicu, a njegova duhovna i politička odgovornost često su ga činile izolovanim. Njegoš je u jednom pismu prijatelju napisao: "Moj život je poput vjetra na planini – jak, ali sam." Njegova usamljenost često je bila tema njegovih stihova, u kojima je tražio utehu u večnim pitanjima o životu, smrti i ljudskoj sudbini.
Njegoševa bolest i prerana smrt
Njegoš je tokom života patio od tuberkuloze, bolesti koja je u to vreme bila smrtonosna. Iako je bio svestan da mu je život ograničen, nikada nije dopustio da ga to uspori. Njegova poslednja želja bila je da bude sahranjen na Lovćenu, mestu koje je smatrao simbolom slobode i duhovne snage Crne Gore. Kada je preminuo 1851. godine, imao je samo 37 godina, ali iza sebe je ostavio delo koje je postalo večni simbol srpskog i crnogorskog naroda.
Njegošev san o narodu i budućnosti
Njegoš je verovao u snagu naroda i često govorio da će obrazovanje i vera biti ključ za njihov napredak. Njegova dela nisu bila samo pesnička već i filozofska vizija o zajedništvu i borbi za pravdu. Njegova misao: "Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi," govori o njegovom uverenju da je svaki čovek dužan da ostavi trag za buduće generacije.
Njegoš nije bio samo vladika i pesnik, već i čovek ispunjen nemirima, snovima i čežnjama koje su oblikovale njegov život i delo. Njegova sudbina, kao i njegov književni opus, ostaju večita inspiracija za sve koji traže dublji smisao u životu i umetnosti.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)