Zaboravljena lekovita biljka iz narodne medicine koja i dalje živi među planinskim travarima
Na obroncima Stare planine, gde je priroda još uvek divlja, a znanje prenosi tišinom i iskustvom, raste biljka koju su naši preci poštovali kao svetinju – vidova trava. Iako je u savremenoj fitoterapiji gotovo nepoznata, u narodnoj tradiciji Srbije verovalo se da ova biljka ima moć da “otvori oči” – kako doslovno, tako i duhovno.
Šta je vidova trava i kako izgleda?
Vidova trava, poznata i kao vidac, očanica ili eufrazija, mala je biljka sa nežnim ljubičastim ili plavim cvetovima. Raste na visokim planinskim livadama, najčešće iznad 1000 metara nadmorske visine. Ime je dobila po prazniku Vidovdan, kada se tradicionalno brala jer se verovalo da tada ima najveću lekovitu moć.
Možda vas zanima:
Najdramatičniji deo Visočice – Vladikine ploče i pećina koja skriva priče o vladici
Na jugoistoku Srbije, u Pirotskom kraju, u dramatičnoj klisuri reke Visočice na Staroj planini, krije se pećina Vladikine ploče. Ovo tajanstveno mesto, nastalo dugotrajnim radom vode i kamena, privlači pažnju i naučnika i zaljubljenika u prirodu, ali i onih koji tragaju za starim predanjima.
Pastirska tajna Stare planine: Kako nastaje pravi kačkavalj
Na prostranim pašnjacima Stare planine, gde vetrovi donose miris trave i planinskih cvetova, vekovima se čuva jedna posebna tajna – kačkavalj. Ovaj sir, danas poznat širom Srbije, nekada je bio isključivo proizvod pastira koji su svoje stado izvodili na letnje ispaše i mleko pretvarali u zlatno bogatstvo koje je moglo da se sačuva tokom cele godine.
Možda vas zanima:
Najdramatičniji deo Visočice – Vladikine ploče i pećina koja skriva priče o vladici
Na jugoistoku Srbije, u Pirotskom kraju, u dramatičnoj klisuri reke Visočice na Staroj planini, krije se pećina Vladikine ploče. Ovo tajanstveno mesto, nastalo dugotrajnim radom vode i kamena, privlači pažnju i naučnika i zaljubljenika u prirodu, ali i onih koji tragaju za starim predanjima.
Pastirska tajna Stare planine: Kako nastaje pravi kačkavalj
Na prostranim pašnjacima Stare planine, gde vetrovi donose miris trave i planinskih cvetova, vekovima se čuva jedna posebna tajna – kačkavalj. Ovaj sir, danas poznat širom Srbije, nekada je bio isključivo proizvod pastira koji su svoje stado izvodili na letnje ispaše i mleko pretvarali u zlatno bogatstvo koje je moglo da se sačuva tokom cele godine.
Možda vas zanima:
Najdramatičniji deo Visočice – Vladikine ploče i pećina koja skriva priče o vladici
Na jugoistoku Srbije, u Pirotskom kraju, u dramatičnoj klisuri reke Visočice na Staroj planini, krije se pećina Vladikine ploče. Ovo tajanstveno mesto, nastalo dugotrajnim radom vode i kamena, privlači pažnju i naučnika i zaljubljenika u prirodu, ali i onih koji tragaju za starim predanjima.
Pastirska tajna Stare planine: Kako nastaje pravi kačkavalj
Na prostranim pašnjacima Stare planine, gde vetrovi donose miris trave i planinskih cvetova, vekovima se čuva jedna posebna tajna – kačkavalj. Ovaj sir, danas poznat širom Srbije, nekada je bio isključivo proizvod pastira koji su svoje stado izvodili na letnje ispaše i mleko pretvarali u zlatno bogatstvo koje je moglo da se sačuva tokom cele godine.
Najčešće se koristila za ispiranje očiju, ali i za duhovno “pročišćenje” i kao zaštita od zlih sila.
Narodna verovanja i duhovna simbolika
U narodnoj medicini Srbije verovalo se da vidova trava pomaže da čovek “jasnije vidi” – ne samo fizički, već i u prenosnom smislu: da donese mudrost, razboritost i zaštitu od laži. Zato su je često nosili pastiri i putnici kao amajliju, ušivenu u rub odeće ili skrivenu u torbi.
Travarice sa Stare planine i danas je beru u zoru na Vidovdan, uz molitvu i tišinu, jer se veruje da biljka upija energiju onog ko je bere.
Alo/K.R.
Za šta se koristi i kako se priprema?
Vidova trava se u narodnoj medicini koristi najčešće za:
-
ispiranje očiju kod konjuktivitisa i zamora
-
umivanje lica kod akni i nečiste kože
-
čajeve za smirenje i duhovni balans
-
zaštitu od “zlih očiju” i negativne energije
Najčešće se priprema kao čaj: jedna kašičica suve biljke prelije se šoljom vrele vode i ostavi da odstoji 10 minuta. Koristi se i za obloge ili u kombinaciji sa medom.
Gde je možete pronaći i kupiti?
Iako je retka, vidova trava se može naći kod starijih travara u okolini Pirota, Knjaževca i sela podno Stare planine. Na pijacama je prodaju žene koje je beru po starim običajima, a poneka poljoprivredna domaćinstva je suše i pakuju kao deo turističke ponude.
U vremenu kada se sve više okrećemo prirodi i iskonskom znanju, vidova trava nas podseća da su lek i mudrost često nadohvat ruke – samo treba znati gde gledati.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Staroslovensko ime koje ima dugu istoriju: Ko se zove ovako, snažan je i spretan
Ukoliko poznajete nekog Borisa, pošaljite mu ovu priču o poreklu i značenju njegovog imena
Magija zelenog sveta: Zašto je srpski seljak verovao da biljke leče, proriču sudbinu i prizivaju natprirodne sile
Od drena i bosiljka do gloga i vrbe: Detaljna analiza Veselina Čajkanovića o kultnom značaju bilja u srpskim narodnim verovanjima, mnogo pre nego što je nauka otkrila njihova svojstva.
Krmokolj u zapadnoj Srbiji: Jesenji običaj koji spaja porodicu i selo
U jesenjim mesecima, kada zahladi i približi se zima, u mnogim selima zapadne Srbije nekada je bio obavezan običaj poznat kao krmokolj. To je bio veliki porodični i seoski događaj, kada se klalo svinje i pripremalo meso za predstojeće mesece. Iako se na prvi pogled radilo samo o poslu, krmokolj je bio mnogo više od toga – prava gozba, druženje i prilika da se učvrste rodbinske i komšijske veze.
Komentari(0)