KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
Kapetan Miša Anastasijević (1803–1885) bio je zapanjujuće bogat trgovac solju i brodovlasnik, važio je za najbogatijeg čoveka na Balkanu. Njegovo bogatstvo mu je dalo političku ambiciju – želeo je da njegov zet, Đorđe Karađorđević (Karađorđev unuk), dođe na srpski presto. U tu svrhu, Kapetan Miša je naručio izgradnju palate koja je trebalo da postane dvor budućeg vladarskog para, odnosno njegove ćerke Sare i Đorđa. Izgradnja je trajala šest godina, od 1857. do 1863. godine.
Nesuđeni dvor i politički preokret
Palata je građena po planovima češkog arhitekte Jana Nevole i u svoje vreme bila je najviša i najraskošnija građevina u Beogradu. Sa elementima gotike, renesanse i romantizma (zbog čega su je zvali i Venecijanskom palatom), Kapetan-Mišino zdanje trebalo je da bude simbol nove, moderne i uticajne dinastije Karađorđevića.
Međutim, politička sudbina se iznenada preokrenula. Svetoandrejska skupština je 1859. godine odlučila da vrati Kneza Miloša Obrenovića na presto. Ovim činom, sve nade Kapetan-Miše da će postati tast budućeg vladara su propale.
"Miša Anastasijević svome otečestvu"
Suočen sa propašću svojih dinastičkih ambicija, Kapetan Miša je doneo odluku koja ga je zauvek učinila jednim od najvećih srpskih dobrotvora: zgradu, koju je opremio o svom trošku, zaveštao je "otečestvu". Iznad ulaznog portala i danas stoji natpis: "Miša Anastasijević svome otečestvu".
U zgradu se odmah po završetku uselila Velika škola (preteča Beogradskog univerziteta), a potom i Narodna biblioteka, Muzej i Realka. Zdanje je, pored svoje funkcije centra kulture, služilo i kao strateška osmatračnica, jer je bilo najviši objekat u gradu. Kroz celu svoju burnu istoriju (bombardovanje 1862, ratovi 1914–1918), Kapetan-Mišino zdanje je pretrpelo oštećenja, ali je uvek obnavljano, čuvajući duh svog neostvarenog, ali velikodušnog stvaraoca.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Komentari(0)