POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
Mratindan, praznik posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, sinu kralja Milutina, u narodnom kalendaru ima znatno starije korene vezane za slovenski kult vuka. Verovalo se da ovaj dan, poznat i kao Sveti Mrata, kontroliše zimu, a izreka "Sveti Mrata, sneg do vrata" označava početak hladnog i snežnog perioda godine.
Vučji pastir i hromi vuk
Mratindan je vrhunac takozvanih Mratinaca ili "vučijih dana", perioda koji traje od Đurđica do Mratindana (od 16. do 24. novembra). Narodna verovanja su izuzetno dramatična: veruje se da Sveti Mrata okuplja sve vukove i održava "većanje". Tom prilikom, on svakom vuku određuje na koga će "navaliti" i koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu tokom zime, kako bi šteta bila minimalna.
Posebna pretnja je hromi vuk, zvani kriveljan, za koga se veruje da je najopasniji i da ga niko ne može zaustaviti u nameri da uđe u tor grešnog domaćina. Mrata navodno pažljivo gleda kako je ko radio i poštovao pravila tokom cele godine, pa će domaćin koji je grešio u toru dočekati gladnog vuka.
Možda vas zanima:
SVAKA SRPKINJA OVO MORA DA ZNA DA NAPRAVI! Brza domaća pogača bez kvasca – gotova za samo 20 minuta, a DŽABAKA
Ova pogača se priprema za manje od pola sata, sa sastojcima koje sigurno već imate u kuhinji.
Recept: Prpeć – zaboravljena vojvođanska pogača sa mašću i alevom paprikom
Hrskava korica, bogat ukus i miris detinjstva iz ravnice
Možda vas zanima:
SVAKA SRPKINJA OVO MORA DA ZNA DA NAPRAVI! Brza domaća pogača bez kvasca – gotova za samo 20 minuta, a DŽABAKA
Ova pogača se priprema za manje od pola sata, sa sastojcima koje sigurno već imate u kuhinji.
Recept: Prpeć – zaboravljena vojvođanska pogača sa mašću i alevom paprikom
Hrskava korica, bogat ukus i miris detinjstva iz ravnice
Možda vas zanima:
SVAKA SRPKINJA OVO MORA DA ZNA DA NAPRAVI! Brza domaća pogača bez kvasca – gotova za samo 20 minuta, a DŽABAKA
Ova pogača se priprema za manje od pola sata, sa sastojcima koje sigurno već imate u kuhinji.
Recept: Prpeć – zaboravljena vojvođanska pogača sa mašću i alevom paprikom
Hrskava korica, bogat ukus i miris detinjstva iz ravnice
Obredna pogača i zabrana šivenja
Možda vas zanima:
SVAKA SRPKINJA OVO MORA DA ZNA DA NAPRAVI! Brza domaća pogača bez kvasca – gotova za samo 20 minuta, a DŽABAKA
Ova pogača se priprema za manje od pola sata, sa sastojcima koje sigurno već imate u kuhinji.
Recept: Prpeć – zaboravljena vojvođanska pogača sa mašću i alevom paprikom
Hrskava korica, bogat ukus i miris detinjstva iz ravnice
Možda vas zanima:
SVAKA SRPKINJA OVO MORA DA ZNA DA NAPRAVI! Brza domaća pogača bez kvasca – gotova za samo 20 minuta, a DŽABAKA
Ova pogača se priprema za manje od pola sata, sa sastojcima koje sigurno već imate u kuhinji.
Recept: Prpeć – zaboravljena vojvođanska pogača sa mašću i alevom paprikom
Hrskava korica, bogat ukus i miris detinjstva iz ravnice
Zbog straha od vukova, Mratindan je bio dan pun strogih tabua, koji su se odnosili pre svega na žene i kućne poslove. Verovalo se da bi se izbeglo "probadanje" ili "oslobađanje" vukova:
Zabrana rada: Na Mratindan se ništa ne daje iz kuće, ne prede se vuna, ne šije se i ne koristi se igla. Krojači i obućari takođe odmaraju.
Zaštita stoke: Stoka, posebno ovce, tog dana se nije smela izvoditi iz torova i štala. U nekim krajevima Zapadne Srbije, obavljali su se obredi tihe žrtve (klalo se crno pile ili petao) kako bi se prizvala zaštita.
Iako se obredna pogača, poput one za Božić, na Mratindan nije pravila, obredni hleb i molitva su bili ključni. Verovalo se da domaćin kuće na Mratindan mora preuzeti sve kućne poslove na sebe da bi obezbedio prosperitet porodici. Ako bi to odbio, godina bi bila nepovoljna.
Mratindan je tako svedočanstvo drevnog strahopoštovanja prema prirodi i vuku, kao moćnom protivniku i zaštitniku.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
POSLEDNJA VEČERA U DVORU: Šta je Kralj Aleksandar zaista jeo pre nego što je ubijen i tajna poslednje želje za suprugu
Atentat na Kralja Aleksandra I Karađorđevića u Marseju 1934. godine bio je jedan od najdramatičnijih događaja 20. veka. Otkrivamo malo poznate, emotivne detalje iz njegovih poslednjih sati: šta je jeo, o čemu je razmišljao i kakav je bio emotivni rastanak sa Kraljicom Marijom pred polazak.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Komentari(0)