Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Septembar u Srbiji ima posebnu draž. Dani su kraći, jutra hladnija, ali toplo sunce još uvek ume da iznenadi. Taj period se u narodu vekovima naziva Miholjsko leto – kratkotrajni povratak leta pre nego što jesen zavlada u punom sjaju. Upravo tada su naši preci obavljali poslednju kosidbu, a uz nju su dolazili i brojni običaji, verovanja, pesme i zajedništvo koje danas sve ređe srećemo.
Kad sunce zavara: Šta je Miholjsko leto?
Miholjsko leto nastupa najčešće sredinom i krajem septembra, iako se u nekim krajevima može osetiti i u prvoj polovini oktobra. U narodu se verovalo da ako Miholjsko leto bude toplo i vedro, predstoji mirna i blaga jesen, dok su kišni dani nagoveštavali hladnu i oštru zimu.
Narod je govorio: „Ako je Miholjsko leto sunčano, biće dosta oraha i vina“, a žene su tada sušile poslednje lekovite biljke, verujući da sunce u tim danima ima posebnu lekovitu moć.
Običaji poslednje kosidbe – više od posla
U starim selima širom Srbije, poslednja kosidba u godini bila je događaj. Nije se radilo samo o pokosivanu trave – to je bio ritual završetka jednog godišnjeg ciklusa. Domaćin je okupljao kosece, pripremao rakiju, pitu sa sirom i vruće pogače, a žene su plele venčiće od livadskog cveća i stavljale ih na snopove trave.
Običaj je bio da onaj koji poslednji završi red mora da „plati turu“ – simbolično, naravno. To je bio povod za smeh, pesmu i često improvizovana takmičenja u snazi i izdržljivosti. Na kraju dana, okupljalo se celo selo, igralo se kolo ispod snopova, a često su se baš tada rađale i nove ljubavi.
Trava se nije bacala – sve ima svoju svrhu
Verovalo se da prva i poslednja pokošena trava u godini imaju posebnu snagu. Prva se čuvala kao zaštita od bolesti, a poslednja – posebno vezana u snop i ostavljena na tavanu – čuvala se „da zima ne uđe u kuću“.
Stariji su govorili da domaćinstvo koje ne završi kosidbu do Miholjske nedelje „neće imati mira u zimu“ – što je bio jasan podsetnik na ritam prirode i važnost blagovremenog rada.
Jesen dolazi tiho, ali donosi bogatstvo
Dok su se poslednje trave slagale na sušenje, domaćice su započinjale pripreme za zimnicu, muškarci čistili podrume za burad, a deca trčkarala po još toploj zemlji. Sve je mirisalo na plodove, dim i stari red – ono što Miholjsko leto simbolizuje: zahvalnost, kraj rada i početak mira.
Danas, iako mehanizacija i gradski život brišu mnoge od ovih običaja, još uvek ih možemo sresti u planinskim krajevima, na salašima i etno-manifestacijama koje oživljavaju duh predaka.
Čak i vidre znaju da zaplivaju ovom srpskom rekom: Ibar je žila kucavica i simbol grada Kraljeva
Inženjer otkriva šta su najveći rizici za očuvanje njenog biodiverziteta
SUTRA JE MIHOLJDAN: Ne valja raditi po kući, ali jedna stvar je STROGO ZABRANJENA – evo šta donosi Miholjsko leto!
Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Miholjdan, praznik posvećen Prepodobnom Kirijaku Otšelniku. Ovaj svetac, poznat po dugovečnosti i isceliteljskoj moći, označava početak prave jeseni, ali donosi i period topline poznat kao Miholjsko leto.
SRPSKI OBIČAJ ZA SREĆU: Zašto mlada na venčanju OBAVEZNO treba da zgazi mladoženju i šta to znači za brak?
Srpske svadbe su riznica običaja, ali mnogi gosti ostanu zbunjeni kada vide mladu kako gazi mladoženju pred oltarom ili ispred crkve. Nije reč o šali, već o dubokoj etno-tradiciji. Otkrivamo zašto se ovaj ritual smatra ključnim za sreću u braku i ko će "držati konce" u kući.
PROKLETA GRAĐEVINA DORĆOLA: Zbog serije krvavih zločina kuća u Strahinjića Bana važi za UKLETU, a poznati su svi detalji!
Beograd je prepun priča o prokletstvima, ali jedna zgrada na elitnoj lokaciji ima jezivu reputaciju. Iza najelegantnije ulice krije se kuća u kojoj se desilo više krvavih zločina, zbog čega je Dorćolci izbegavaju. Otkrivamo zašto kuća u Strahinjića Bana važi za ukletu.
Teška narodna beda nastala neprijateljskim pljačkanjem utkana u jednu od najlepših pesama Alekse Šantića!
Najveća dela stvarao je krajem 19. i početkom 20.veka
Komentari(0)