Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Gusle kao simbol
U srpskom narodu gusle nikada nisu bile samo muzički instrument. One su postale simbol. Njihov zvuk bio je znak okupljanja i sloge, opomena da se ne zaboravi prošlost i podsticaj da se istraje u nevoljama. U kućama gde su postojale gusle, one su stajale na počasnom mestu, kao uspomena na pretke i zavet budućim generacijama.
Kako izgledaju gusle
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Možda vas zanima:
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Zašto je kafana institucija srpske tradicije – mesto gde se rađala umetnost i politika
Srpska kafana nije samo prostor za obedovanje i druženje – ona je vekovima bila mesto okupljanja, dogovora i stvaranja. U kafanama su se donosile važne odluke, pisale pesme, pevale sevdalinke i guslarske pesme, a mnogi naši umetnici, političari i boemi upravo su u njima pronalazili inspiraciju.
Gusle su jednostavan instrument: imaju drveno telo napravljeno najčešće od javora, kruške ili jasena, preko koga je nategnuta koža jarca ili ovce. Žica je od konjskog repa, a svira se gudalom, takođe napravljenim od konjske dlake. Iako se sastoji od samo jedne žice, gusle proizvode zvuk koji se pamti i prepoznaje.
Guslar – pripovedač i učitelj
Guslar nije bio zabavljač, već pripovedač, učitelj i nosilac kolektivnog sećanja. On je znao stihove epskih pesama, pamćenih i prenošenih s kolena na koleno. Uz gusle, glas guslara bio je glas naroda – o Lazaru i Milošu, o Marku Kraljeviću, o Karađorđu i hajducima.
Njegove pesme nisu bile puka umetnost, već lekcija i podsećanje, uteha i poziv na hrabrost.
Moć predanja i sećanja
Uz gusle su prenošene najvažnije priče – o Kosovskom boju, o stradanjima i pobedama, o pravdi i slobodi. Kada bi guslar zapevao, okupljeni su ćutali, jer je svaki stih bio kao zapis. Tako su gusle postale narodni arhiv, živa enciklopedija istorije i verovanja, u vremenu kada knjiga nije bila dostupna svima.
Zvuk koji budi i povezuje
Zvuk gusala nosi posebnu snagu: jednoličan i dubok, pun odjeka, on stvara osećaj svetog trenutka. U njemu je žal za prošlim, ali i nada za buduće. Zato se verovalo da gusle mogu da probude hrabrost i da povežu ljude u zajedničkom osećanju pripadnosti.
Gusle danas
Iako više nisu deo svakodnevnog života, gusle i dalje traju. One se čuju na saborima i svečanostima, a umetnost guslanja je od 2018. godine upisana na listu nematerijalne kulturne baštine UNESCO-a. Time je potvrđeno ono što je narod znao vekovima: gusle su neprolazna vrednost.
Glas tradicije koji ne prestaje
Gusle su živi simbol narodne duše. One su most između prošlosti i sadašnjosti, između junaka i njihovih potomaka. Dokle god se bude čuo njihov zvuk, priče o hrabrosti, veri i slobodi neće biti zaboravljene.
TAJNA IZGUBLJENOG POKLONA: Zašto je Kraljica Marija prodavala nakit i gde je nestao njen prsten
Kraljica Marija Karađorđević (1900–1961) bila je najvoljenija srpska kraljica, poznata po skromnosti i humanosti. Otkrivamo zašto je u egzilu morala da se odrekne najvrednijeg porodičnog nakita i kako je njen dijamantski broš, poklon od Kralja Aleksandra, prodat da bi se pomoglo srpskim ratnim zarobljenicima.
BEOGRAD NA STUBOVIMA: Tajna Palate Albanija – kako je prvi soliter preživeo bombe uprkos lošem terenu i protestima
Palata Albanija, prva zgrada koja je Beogradu podarila vertikalu, dominira Terаzijama, ali malo ko zna da su Beograđani strahovali da će se urušiti. Otkrivamo zašto je cela čaršija pričala da je teren "proklet" i kako je inženjerski podvig armiranog betona spasio soliter od potpunog uništenja.
SVETI TOMA, SEDI DOMA: Praznik Nevernog Tome donosi kišu, štiti od vukova, a evo zašto danas svi zanatlije staju sa radom
Danas, 19. oktobra, obeležava se Tomindan, veliki hrišćanski praznik posvećen Svetom apostolu Tomi. Iako ga svi znaju kao "Nevernog Tomu", on se poštuje kao zaštitnik zanatlija i svetac koji donosi kišu. Otkrivamo zašto se na Tomindan nikuda ne ide i kakva je stara izreka ključna za današnji dan.
BEOGRADSKA IKONA: Soliter koji je prekršio sve zakone, kako je nastala "Beograđanka" i zašto se bunila cela arhitektonska elita
Palata Beograd, poznatija kao "Beograđanka", dominira panoramom grada, ali malo ko zna za njen kontroverzan nastanak. Otkrivamo zašto je njena visina razbesnela arhitekte, kako je prekršila urbanističke zakone i zašto je ova zgrada, uprkos svemu, preživela NATO bombardovanje, postavši trajni simbol prestonice.
Komentari(0)