Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Gusle kao simbol
U srpskom narodu gusle nikada nisu bile samo muzički instrument. One su postale simbol. Njihov zvuk bio je znak okupljanja i sloge, opomena da se ne zaboravi prošlost i podsticaj da se istraje u nevoljama. U kućama gde su postojale gusle, one su stajale na počasnom mestu, kao uspomena na pretke i zavet budućim generacijama.
Kako izgledaju gusle
Možda vas zanima:
Sir u masti – zaboravljena zimnica iz srca Srbije
U vreme kada u seoskim domaćinstvima nije bilo frižidera ni zamrzivača, a mlečni proizvodi su se pravili u većim količinama, domaćice su morale da pronađu način kako da sir ostane jestiv tokom cele godine. Jedan od najstarijih i najpouzdanijih metoda u Srbiji bio je čuvanje sira u svinjskoj masti.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Možda vas zanima:
Sir u masti – zaboravljena zimnica iz srca Srbije
U vreme kada u seoskim domaćinstvima nije bilo frižidera ni zamrzivača, a mlečni proizvodi su se pravili u većim količinama, domaćice su morale da pronađu način kako da sir ostane jestiv tokom cele godine. Jedan od najstarijih i najpouzdanijih metoda u Srbiji bio je čuvanje sira u svinjskoj masti.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Možda vas zanima:
Sir u masti – zaboravljena zimnica iz srca Srbije
U vreme kada u seoskim domaćinstvima nije bilo frižidera ni zamrzivača, a mlečni proizvodi su se pravili u većim količinama, domaćice su morale da pronađu način kako da sir ostane jestiv tokom cele godine. Jedan od najstarijih i najpouzdanijih metoda u Srbiji bio je čuvanje sira u svinjskoj masti.
Kućerak od drveta i duše – Sirogojno, muzej pod otvorenim nebom
Na nadmorskoj visini od gotovo hiljadu metara, u srcu Zlatibora, nalazi se selo Sirogojno. Tu se u tišini brda rađa jedan od najlepših muzeja na otvorenom u Srbiji – „Staro selo“. Kroz drvene kućice, miris dima i škripu podova, posetioci zakorače u prošlost, u vreme kada se živelo jednostavno, a svaka stvar imala svoju priču.
Gusle su jednostavan instrument: imaju drveno telo napravljeno najčešće od javora, kruške ili jasena, preko koga je nategnuta koža jarca ili ovce. Žica je od konjskog repa, a svira se gudalom, takođe napravljenim od konjske dlake. Iako se sastoji od samo jedne žice, gusle proizvode zvuk koji se pamti i prepoznaje.
Guslar – pripovedač i učitelj
Guslar nije bio zabavljač, već pripovedač, učitelj i nosilac kolektivnog sećanja. On je znao stihove epskih pesama, pamćenih i prenošenih s kolena na koleno. Uz gusle, glas guslara bio je glas naroda – o Lazaru i Milošu, o Marku Kraljeviću, o Karađorđu i hajducima.
Njegove pesme nisu bile puka umetnost, već lekcija i podsećanje, uteha i poziv na hrabrost.
Moć predanja i sećanja
Uz gusle su prenošene najvažnije priče – o Kosovskom boju, o stradanjima i pobedama, o pravdi i slobodi. Kada bi guslar zapevao, okupljeni su ćutali, jer je svaki stih bio kao zapis. Tako su gusle postale narodni arhiv, živa enciklopedija istorije i verovanja, u vremenu kada knjiga nije bila dostupna svima.
Zvuk koji budi i povezuje
Zvuk gusala nosi posebnu snagu: jednoličan i dubok, pun odjeka, on stvara osećaj svetog trenutka. U njemu je žal za prošlim, ali i nada za buduće. Zato se verovalo da gusle mogu da probude hrabrost i da povežu ljude u zajedničkom osećanju pripadnosti.
Gusle danas
Iako više nisu deo svakodnevnog života, gusle i dalje traju. One se čuju na saborima i svečanostima, a umetnost guslanja je od 2018. godine upisana na listu nematerijalne kulturne baštine UNESCO-a. Time je potvrđeno ono što je narod znao vekovima: gusle su neprolazna vrednost.
Glas tradicije koji ne prestaje
Gusle su živi simbol narodne duše. One su most između prošlosti i sadašnjosti, između junaka i njihovih potomaka. Dokle god se bude čuo njihov zvuk, priče o hrabrosti, veri i slobodi neće biti zaboravljene.
Misterije Fantasta: Slavonski hrast, tajni tuneli i ikona Uroša Predića
Na severu Bačke, okružen prostranim poljima i zelenim parkom, stoji dvorac Fantast – neobična građevina podignuta početkom 20. veka. Njegova istorija i legende čine ga jednim od najlepših i najtajanstvenijih zdanja u Srbiji.
Vinčanska kultura u Pločniku kod Prokuplja – tajna bakarne sekire stare 7000 godina
Pre više od sedam hiljada godina, u dolini Toplice, nedaleko od Prokuplja, u Pločniku je postojalo naselje koje je bilo deo vinčanske kulture. Upravo tu je pronađena bakarna sekira stara oko 5500 godina p.n.e, dokaz da su ljudi Balkana među prvima na svetu ovladali topljenjem metala i oblikovanjem alata.
Kako je patrijarh Arsenije poveo narod preko Dunava - put od Kosova do Karlovaca
Kraj 17. veka doneo je srpskom narodu velike nevolje, ali i jednog vođu koji ga je poveo u spas. Patrijarh Arsenije III Čarnojević poveo je desetine hiljada ljudi iz starog zavičaja u neizvesnost, upisavši se zauvek u istoriju kao pastir svoga naroda.
Instrument koji priča istoriju: Zašto gusle nisu samo muzika
Nisu gusle samo drvo, koža i jedna žica — one su vekovima bile hronika naroda, učitelj istorije i simbol nepokolebljivog duha. Uz njihov zvuk prenošene su priče, budila se nada i čuvala vera u slobodu.
Nadežda Petrović: Slikarka koja je život položila za otadžbinu
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Komentari(0)