U pojedinim selima u Srbiji postoji mnoštvo običaja koji se praktikuju kada se sahranjuju pokojnici. Jedan od njih mnogima nije poznat, ali za njega kažu da je možda čak i jedini koji znači porodici koja sahranjuje svog bližnjeg.
Jedna korisnica mreže X podelila je da je nedavno bila na jednoj sahrani u Valjevu i da je jedna stvar šokirala.
- Da, to sam i ja videla, da se u Valjevu stavljaju pare na sanduk pokojnika, došlo mi je da odem kući - napisala je ona.
Usledilo je mnoštvo komentara, bilo je i onih kojima je ovaj običan čudan, ali je ipak velika većina navela da je taj običaj veoma značajan za porodicu pokojnika.
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
Možda vas zanima:
Zašto se peru ruke po povratku sa sahrane?
Jedan od običaja koji je vezan za groblje jeste obavezno pranje ruku nakon posete.
Zaboravljena slava sela: Kako je izgledala Đurđevdanska noć u Šumadiji
Đurđevdan nekada nije bio samo praznik – bio je prolećni početak, slava sela, miris sveže pokošene trave, pesma pod vedrim nebom i prve vatre koje su paljene da oteraju zimu i prizovu zdravlje.
- U Vojvodini ovog nema, hvala Bogu. Ajde i da pomognu bližnji i ako nema nema, ali da stavljaš pare na sanduk na mrtvog čoveka, ma dajte. Dajte rodbini, a ne ovako - glasi jedan od komentara.
Mnogi smatraju da je to jedan od naših najhumanijih običaja.
- To je naš najhumaniji običaj. Kod nas u selu je oduvek tako. Od tih para se plati sahrana, hrana, deo ode na spomenik. Hvala Bogu pa ne znaš koliko košta grobno mesto i spomenik i koliko se porodica finansijski potroši na lečenje i negu dok je pokojnik bio živ - navela je jedna korisnica.
Sahrana je preskupa, smatraju mnogi.
- Znaš ono kad kažeš “moje saučešće” tako upravo učestvuješ. Negde se nose namirnice, so, brašno, ulje, negde se ostavi novac - glasi jedan od komentara.
Neki kažu da je to bolje, nego kupovati cveće.
- Iskreno, to je najpametniji običaj koji je neko smislio. Naročito kad neko umre iznenada i porodica nije spremna. Sahrane su veoma skupe - navodi se u jednom od komentara.
Ovo žensko ime se danas ne daje devojčicama: Palo je u zaborav, nećete ga nigde čuti
Posmatrano zajedno sa imenima koja vode poreklo iz latinskog jezika, ovde osnova "vita" znači "život"
Ova molitva Presvetoj Bogorodici se izgovara nedeljom! Veruje se da reči donose mir, sreću i blagostanje!
Jake reči molitve Presvetoj Bogorodici nedeljom
MISTERIOZNI KAMENI KRSTOVI ISTOČNE SRBIJE: Zašto su se nekada podizali bez imena pokojnika?
Širom istočne Srbije, naročito u oblastima oko Timoka, Negotina i Zaječara, i danas se mogu videti neobični kameni krstovi bez natpisa, imena ili godina. Za razliku od tipičnih nadgrobnih spomenika, ovi krstovi nisu vezani za konkretne ljude, već predstavljaju deo starog običaja za koji mnogi veruju da potiče još iz predhrišćanskog perioda.
BILJKA KOJA "VRAĆA VID": Kako se vidova trava nekada koristila u srpskoj narodnoj medicini?
Vidova trava, danas skoro zaboravljena biljka, imala je posebno mesto u tradicionalnoj srpskoj narodnoj medicini. Smatrana moćnim lekom za oči i vid, ova biljka bila je deo posebnih rituala i verovanja koja su vekovima praktikovana širom Srbije.
TAJNA PRVOG OTISKA "GORSKOG VIJENCA": Kako je Njegoševo delo skriveno i spaseno od cenzure?
"Gorski vijenac", epsko delo Petra II Petrovića Njegoša, danas je jedan od simbola srpske i crnogorske kulture, ali malo je poznato koliko je dramatična bila njegova štamparska istorija. Prvo izdanje ovog slavnog dela, objavljeno 1847. godine u Beču, štampano je pod izuzetno teškim uslovima i uz veliku tajnost, kako bi se sačuvalo od stroge austrougarske cenzure.
Komentari(0)