Većina ljudi na sahranama baca komad zemlje u grob malo pre nego što grobari počnu da vraćaju ostatak zemlje u raku.
Prilikom bacanja zemlje, izgovara se rečenica: "Neka mu je laka crna zemlja".
Verovatno ste se nekad pitali šta tačno znači ovaj običaj.
Taj čin ima svoje poreklo u magijskoj zaštiti od mrtvih. Kada svi prisutni bace po neki grumen, onda grobari završavaju posao vraćajući svu ostalu zemlju koja je iskopana iz rake preko sanduka pokojnika. U razna vremena na različite načine se štitilo od mrtvih u strahu da se ne povampire.
Možda vas zanima:
OBIČAJ NA SRPSKIM SAHRANAMA: Svi poštuju, a većina ne zna ZNAČENJE
Većina ljudi na sahranama baca komad zemlje u grob malo pre nego što grobari počnu da vraćaju ostatak zemlje u raku.
Ko ne može biti sahranjen uz prisustvo sveštenika
Prema crkvenim pravilima, nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz crkveni obred, uključujući i opelo, čak i ako je u pitanju dete, jer nije postala član crkvene zajednice i nema crkveno ime, objašnjava profesor Dimitrije Kalezić.
Možda vas zanima:
OBIČAJ NA SRPSKIM SAHRANAMA: Svi poštuju, a većina ne zna ZNAČENJE
Većina ljudi na sahranama baca komad zemlje u grob malo pre nego što grobari počnu da vraćaju ostatak zemlje u raku.
Ko ne može biti sahranjen uz prisustvo sveštenika
Prema crkvenim pravilima, nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz crkveni obred, uključujući i opelo, čak i ako je u pitanju dete, jer nije postala član crkvene zajednice i nema crkveno ime, objašnjava profesor Dimitrije Kalezić.
Možda vas zanima:
OBIČAJ NA SRPSKIM SAHRANAMA: Svi poštuju, a većina ne zna ZNAČENJE
Većina ljudi na sahranama baca komad zemlje u grob malo pre nego što grobari počnu da vraćaju ostatak zemlje u raku.
Ko ne može biti sahranjen uz prisustvo sveštenika
Prema crkvenim pravilima, nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz crkveni obred, uključujući i opelo, čak i ako je u pitanju dete, jer nije postala član crkvene zajednice i nema crkveno ime, objašnjava profesor Dimitrije Kalezić.
Živi su pribegavali raznim lukavstvima da bi ovo izbegli. Postoji običaj da se živi ne vraćaju istim putem kojim su i došli na sahranu, ili su zatrpavali kamenjem grob da se pokojnik ne bi povampirio. Bacanje zemlje je slična ritualna radnja.
Svako baca po neki grumen zemlje da zemlja bude teža. Kao odušak savesti je što se kaže da pokojniku bude laka zemlja. U većini naših krajeva se uz grumen zemlje baca i po koji sitan novčić, kojim se na simboličan način, poručuje pokojniku da isti novac ponese nekom pokojniku koji je bio blizak onome ko je novčić bacio, piše Codex.
Gde treba PRESEĆI SLAVSKI KOLAČ, kod kuće ili u crkvi: Dobro je da domaćin uradi ovo za BLAGOSTANJE i zdravlje porodice
Obeležavanje krsne slave u Srbiji prate brojni običaji. Sveća, ikona, kandilo, slavski kolač, ponekad jedan, dva, čak i tri – neke porodice ih seku sve na dan slave, dok druge jedan kolač seku uoči praznika, drugi sutradan, a treći dan posle važnog datuma. A gde je najbolje preseći slavski kolač, kod kuće ili u crkvi?
Mogu li Mia, Tea i Lav da se krste u crkvi? Sveštenik sve objasnio, jedno je najbitnije: "Ako roditelji hoće da budu ORIGINALNI, neka urade ovako"
Nea, Mia, Vid, Lav, Leon...To su samo neka od imena koja roditelji u Srbiji poslednjih nekoliko godina sve češće biraju za svoju novorođenčad, a koja nazivaju i smatraju "modernim". Sada je jedan sveštenik objasnio da li je u našoj pravoslavnoj veri u redu da deci dajemo takva imena, te posavetovao buduće roditelje šta je najbitnije što bi trebalo da urade ukoliko već žele da im naslednici budu "originalni".
Sujeverja našeg naroda – evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba ove stvari raditi
Mnoga sujeverja našeg naroda su se zadržala i do dan danas. Evo zbog čega su naši preci verovali da ne treba da treba da jedete varjačom i sedite na čošku stola!
Ercovi, Ćurani, Lale – evo kako se stanovnici Srbije međusobno zovu
Banaćani su Lale, Čačani Grebići, Paraćince zovu Džigerani, Kruševljane Čarapani, Jagodince Ćurani. Kako su Srbi dobijali nadimke?
RODNA KUĆA STEPE STEPANOVIĆA: Jedan od najistaknutijih srpskih vojvoda u vojničke pohode krenuo iz Kumodraža (VIDEO)
Kuća u kojoj se rodio jedan od najpoznatijih srpskih vojvoda iz Prvog svetskog rata, nalazi se u Kumodražu i potiče iz sredine XIX veka.
Komentari(0)