Prema crkvenim pravilima, nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz crkveni obred, uključujući i opelo, čak i ako je u pitanju dete, jer nije postala član crkvene zajednice i nema crkveno ime, objašnjava profesor Dimitrije Kalezić.
Sveštenici su obavezni da poštuju crkvene kanone, bez obzira na okolnosti, pa tako ne mogu prisustvovati sahranama nekrštenih.
Iako to može izgledati bezosećajno, cilj nije da se umanji vrednost života, već da se poštuje zakon vere.
Kalezić dalje objašnjava da sveštenici takođe ne prisustvuju sahranama samoubica, jer je samoubistvo smatrano najvećim grehom – prekidom odnosa sa Bogom.
Možda vas zanima:
U OVA 3 SLUČAJA SVEŠTENIK NE SLUŽI OPELO POKOJNIKU: Postoji pravilo zašto je tako, a evo kako stoje stvari sa kremiranjem
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Možda vas zanima:
U OVA 3 SLUČAJA SVEŠTENIK NE SLUŽI OPELO POKOJNIKU: Postoji pravilo zašto je tako, a evo kako stoje stvari sa kremiranjem
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Možda vas zanima:
U OVA 3 SLUČAJA SVEŠTENIK NE SLUŽI OPELO POKOJNIKU: Postoji pravilo zašto je tako, a evo kako stoje stvari sa kremiranjem
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
- Nije čest slučaj, ali dešava se da sveštenici ipak održe sahranu samoubicama. Za tako nešto je potreban lekarski nalaz o duševnoj ili mentalnoj bolesti upokojenog. Na osnovu njih, jedino episkop može dati dozvolu da se održi naknadno opelo - zaključio je dr Dimitrije Kalezić.
Što se tiče kremacije, stav Srpske pravoslavne crkve se vremenom promenio.
Ranije se smatralo neprihvatljivim da sveštenik prisustvuje sahrani kremacijom, ali sada je to moguće uz određenu proceduru i dozvolu eparhije, naročito ako kremacija nije bila volja pokojnika, već odluka porodice.
Sveštenici su obavezni da poštuju crkvene kanone, bez obzira na okolnosti, pa tako ne mogu prisustvovati sahranama nekrštenih.
Iako to može izgledati bezosećajno, cilj nije da se umanji vrednost života, već da se poštuje zakon vere.
Kalezić dalje objašnjava da sveštenici takođe ne prisustvuju sahranama samoubica, jer je samoubistvo smatrano najvećim grehom – prekidom odnosa sa Bogom.
Sveštenici su obavezni da poštuju crkvene kanone, bez obzira na okolnosti, pa tako ne mogu prisustvovati sahranama nekrštenih.
Iako to može izgledati bezosećajno, cilj nije da se umanji vrednost života, već da se poštuje zakon vere.
Kalezić dalje objašnjava da sveštenici takođe ne prisustvuju sahranama samoubica, jer je samoubistvo smatrano najvećim grehom – prekidom odnosa sa Bogom.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Zašto je Stefan Lazarević jedan od najvažnijih vladara srpske istorije -vladar iz reda Zmaja i tvorac Manasije
Među svim vladarima srednjovekovne Srbije, retko ko se ističe kao despot Stefan Lazarević (1377–1427). Sin kneza Lazara i kneginje Milice, naslednik Kosovske tradicije i poslednji veliki vitez srpske srednjovekovne države, Stefan je ostavio neizbrisiv trag u istoriji i kulturi. Njegova vladavina bila je most između izgubljenog carstva Nemanjića i buduće borbe za opstanak pod Osmanlijama.
Tvrđava Zvečan – čuvar severnog Kosova kroz vekove
Na strmoj vulkanskoj kupi iznad reke Ibar, uzdiže se tvrđava Zvečan – jedan od najstarijih i najznačajnijih srednjovekovnih gradova Srbije. Kao strateško uporište i kraljevski dvor Nemanjića, Zvečan je bio svedok uspona srpske države, ali i burnih borbi koje su oblikovale našu istoriju.
Sakriven među stenama Jerme: manastir Poganovo i njegove čuvene legende
Na levoj obali reke Jerme, nedaleko od sela Poganovo, smešten je manastir posvećen Svetom Jovanu Bogoslovu. Sklopljen sa prirodom, među strmim stenama koje se nadvijaju nad rekom, ovaj manastir deluje kao da je iznikao iz samog kamena. Spoj duhovnosti, umetnosti, legendi i prirodnih lepota čini ga jednim od najlepših kutaka jugoistočne Srbije.
Đeravica, Albanska golgota i legende Prokletija - sneg, bol i ponos srpske istorije
Na krajnjem jugozapadu Srbije, Kosovu i Metohiji, na tromeđi sa Crnom Gorom i Albanijom, uzdiže se najdramatičniji planinski venac Balkana – Prokletije. Ove „Uklete planine“ oduvek su budile strahopoštovanje svojim strogim grebenima, večnim snegom i nepristupačnim vrhovima, ali i privlačile one koji žele da osete moć netaknute prirode.
Komentari(0)