Prema crkvenim pravilima, nekrštena osoba ne može biti sahranjena uz crkveni obred, uključujući i opelo, čak i ako je u pitanju dete, jer nije postala član crkvene zajednice i nema crkveno ime, objašnjava profesor Dimitrije Kalezić.
Sveštenici su obavezni da poštuju crkvene kanone, bez obzira na okolnosti, pa tako ne mogu prisustvovati sahranama nekrštenih.
Iako to može izgledati bezosećajno, cilj nije da se umanji vrednost života, već da se poštuje zakon vere.
Kalezić dalje objašnjava da sveštenici takođe ne prisustvuju sahranama samoubica, jer je samoubistvo smatrano najvećim grehom – prekidom odnosa sa Bogom.
Možda vas zanima:
U OVA 3 SLUČAJA SVEŠTENIK NE SLUŽI OPELO POKOJNIKU: Postoji pravilo zašto je tako, a evo kako stoje stvari sa kremiranjem
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Možda vas zanima:
U OVA 3 SLUČAJA SVEŠTENIK NE SLUŽI OPELO POKOJNIKU: Postoji pravilo zašto je tako, a evo kako stoje stvari sa kremiranjem
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
Možda vas zanima:
U OVA 3 SLUČAJA SVEŠTENIK NE SLUŽI OPELO POKOJNIKU: Postoji pravilo zašto je tako, a evo kako stoje stvari sa kremiranjem
Ranije je bilo nezamislivo da sveštenik dođe na sahranu kremiranog, jer hrišćani pravoslavci veruju u svetost i nepovredivost tela, pa se ono zbog toga „predaje zemlji na čuvanje“.
Evo zašto se baca grumen zemlje na sanduk: Svi poštuju običaj, a malo ko zna šta ovo zapravo znači
Bacanje zemlje je često način da se izrazi poslednje poštovanje prema pokojniku
- Nije čest slučaj, ali dešava se da sveštenici ipak održe sahranu samoubicama. Za tako nešto je potreban lekarski nalaz o duševnoj ili mentalnoj bolesti upokojenog. Na osnovu njih, jedino episkop može dati dozvolu da se održi naknadno opelo - zaključio je dr Dimitrije Kalezić.
Što se tiče kremacije, stav Srpske pravoslavne crkve se vremenom promenio.
Ranije se smatralo neprihvatljivim da sveštenik prisustvuje sahrani kremacijom, ali sada je to moguće uz određenu proceduru i dozvolu eparhije, naročito ako kremacija nije bila volja pokojnika, već odluka porodice.
Sveštenici su obavezni da poštuju crkvene kanone, bez obzira na okolnosti, pa tako ne mogu prisustvovati sahranama nekrštenih.
Iako to može izgledati bezosećajno, cilj nije da se umanji vrednost života, već da se poštuje zakon vere.
Kalezić dalje objašnjava da sveštenici takođe ne prisustvuju sahranama samoubica, jer je samoubistvo smatrano najvećim grehom – prekidom odnosa sa Bogom.
Sveštenici su obavezni da poštuju crkvene kanone, bez obzira na okolnosti, pa tako ne mogu prisustvovati sahranama nekrštenih.
Iako to može izgledati bezosećajno, cilj nije da se umanji vrednost života, već da se poštuje zakon vere.
Kalezić dalje objašnjava da sveštenici takođe ne prisustvuju sahranama samoubica, jer je samoubistvo smatrano najvećim grehom – prekidom odnosa sa Bogom.
"Samo su oni dostojni pričesti": Otac Predrag Popović dao prave uslove koji ljudi smeju da prime svetu tajnu
Po rečima oca Predraga Popovića ne postoji obavezujući uslov za pričešće osim krštenja. No ako u Svetom pismu ne piše jasan uslov osim krštenja, to ne znači da svako može da se pričešćuje kako hoće.
„Nečista krv“ Bore Stankovića: Kako je Sofkina sudbina ispričala život u starom Vranju
Roman koji nije samo književno delo, već hronika jedne kulture, mentaliteta i ženske sudbine u patrijarhalnom društvu kraja 19. veka. Sofka iz „Nečiste krvi“ nije samo lik – ona je ogledalo Vranja onog doba.
Slavske šare iz Šumadije: Umetnost crtanja voskom na hlebu koja izumire
U selima oko Kragujevca i Topole, sve do sredine 20. veka negovao se neobičan običaj – ukrašavanje slavskog kolača crtežima od voska. Te šare nisu bile samo ukras, već i molitva, poruka i izraz domaćinske časti. Danas ovu tehniku poznaje samo nekoliko žena u Šumadiji.
Govor duvanja na Pešterskoj visoravni: Kako su pastiri komunicirali zvižducima na vetru
Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde se reči gube u vetru, pastiri su razvili poseban način komunikacije – kroz zvižduke. Ovaj gotovo zaboravljeni običaj nazivan „govor duva“ bio je deo svakodnevice stočara koji su provodili dane na otvorenom, daleko jedni od drugih.
Vojislav Ilić Mlađi i zaboravljena poezija o Šumadiji: stihovi u kojima se čuje miris zemlje i zvuk zvona
Vojislav Ilić Mlađi, često u senci slavnog imenjaka, ostavio je snažan pesnički trag u srpskoj književnosti početkom 20. veka. Njegove pesme o Šumadiji, narodu i običajima danas su nepravedno zaboravljene, iako su svedočanstvo o vremenu u kojem se narodna duša pretakala u stih.
Komentari(0)