Ivo Andrić je nobelovac čiji je život bio dramatičniji od njegovih romana. Malo je poznato da se krio tokom Drugog svetskog rata i kako je u samici napisao svoja najveća dela. Ovo je priča o tajnom podvigu velikog pisca.
Nobelovac koga je Srbija obožavala, diplomu nije želeo. Otkrivamo zašto je Andrić izbegavao promociju svog doktorata punu deceniju.
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Naš slavni pisac, nobelovac Ivo Andrić, bio je član masonske lože u svojoj mladosti, o čemu danas svedoče navodne pisane izjave samog Andrića o tom iskustvu.
Život našeg nobelovca bio je prepun avantura. O njemu se danas pričaju mnoge priče koje polako prerastaju u legende. Jedna od njih je i ona sa tajnom apartmana 144 u Sokobanji.
Jer ako je Kaja Milenković oslobodioce posmatrala kroz prizmu sopstvene traume, odnosno ubicu svoje sestre, kako je mogla da doživi Andrića i njegov posleratni angažman s oslobodiocima?
Srbi na zapadu Balkana su vekovima prihvatali rimokatoličku veru, nekada dobrovoljno da bi mogli da budu ravnopravni građani sa ostalim katoličkim narodima, a nekada i silom kao što se događalo u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Dubrovnik je bio najvažnije uporište Srba katolika.
Andrić je bio pravedan, ali ponekad i strog, istakla je njegova kućna pomoćnica.
Slavni roman Miloša Crnjanskog, "Seobe", možda nikada ne bi ugledao svetlo dana da ga od uništenja nije spasao upravo Ivo Andrić, tadašnji mladi činovnik Ministarstva spoljnih poslova.
Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u Travniku u porodici Antuna Andrića i Katarine Pejić.
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Nobelovac čije su reči most između prošlosti i večnosti
U jednom neupadljivom beogradskom podrumu, decenijama su stajale kutije sa rukopisima nobelovca Ive Andrića. Kako su dospele tamo i koje tajne kriju?
Tragovi pisca kroz vreme
Odnos između nobelovca Ive Andrića i književnice Isidore Sekulić predstavlja jedan od najzanimljivijih i najkompleksnijih u istoriji srpske književnosti