Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Kada se pomene "Na Drini ćuprija", ne govori se samo o romanu – govori se o istoriji naroda, vekovima promena i mostu koji je svedok svega. Ovaj nobelom ovenčani roman Ive Andrića nije samo priča o Višegradskoj ćupriji, već ep o Balkanu, o ljudima koji su dolazili, prolazili i ostavljali trag. Kroz vekove, most je bio i spona i granica, i mesto spajanja i razdvajanja.
Inspiracija za roman – most koji pamti vekove
Most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu, koji je u 16. veku sagradio čuveni osmanski neimar Mimar Sinan, poslužio je kao glavni junak romana. Ivo Andrić, koji je odrastao u ovom kraju, bio je inspirisan pričama koje su se prenosile sa kolena na koleno.
Možda vas zanima:
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Možda vas zanima:
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Možda vas zanima:
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Roman prati priču mosta od njegovog nastanka u doba Osmanskog carstva, preko austrougarske vladavine, do Prvog svetskog rata. Na mostu se odvijaju istorijski događaji, ali i lične drame običnih ljudi – trgovaca, begova, kafedžija, vojnika, zanatlija... Svi oni su deo mozaika koji čini ovu vanvremensku priču.
Glavne teme romana – ljudska sudbina kroz vekove
Andrić u ovom delu postavlja velika pitanja o životu, prolaznosti i sudbini:
📖 Most kao simbol – spaja Istok i Zapad, prošlost i budućnost, tradiciju i promene.
📖 Sila istorije – ljudi dolaze i odlaze, ali most ostaje, nepokolebljiv.
📖 Sukob civilizacija – kako su različite kulture uticale na život na Balkanu.
📖 Prolaznost života – most je večan, ali sudbine ljudi koji ga prelaze su prolazne.
Jedan od najpotresnijih delova romana je kada Turci uzimaju decu iz srpskih sela za danak u krvi, među kojima je i kasniji veliki vezir Mehmed-paša Sokolović. Takođe, scena prvog ubistva na mostu, kada mladića bacaju u Drinu, ostaje upečatljiva kao simbol surovosti vremena.
Zašto je "Na Drini ćuprija" jedan od najvažnijih romana srpske književnosti?
📜 Prvi roman iz ovih krajeva koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost (1961).
📜 Realističan prikaz Balkana kroz vekove, sa snažnim likovima i upečatljivim scenama.
📜 Vanvremenska priča – iako govori o prošlosti, njegova poruka je univerzalna.
📜 Pisanje koje očarava – Andrićev stil je jasan, precizan i dubok, gotovo poetski.
Danas, Višegradski most je jedna od najvažnijih kulturno-istorijskih atrakcija u regionu. Uz njega je podignut Andrićgrad, kompleks posvećen delu Ive Andrića, gde posetioci mogu još dublje uroniti u njegov svet.
Kako je roman primljen u svetu?
🌍 Preveden je na više od 30 jezika, a kritičari ga smatraju jednim od najboljih istorijskih romana 20. veka.
🌍 Dobio je Nobelovu nagradu, a Ivo Andrić je postao jedan od najpoznatijih jugoslovenskih pisaca u svetu.
🌍 Inspirisao je mnoga umetnička dela, uključujući pozorišne adaptacije i filmske projekte.
Most koji i danas spaja prošlost i sadašnjost
"Na Drini ćuprija" nije samo roman – to je istorijski testament Balkana. Njegova priča nas uči kako istorija oblikuje živote običnih ljudi, kako vreme prolazi, ali kamen mosta ostaje.
Ako još niste pročitali ovaj klasik, sada je pravi trenutak. A ako ste ga već čitali – možda je vreme da mu se vratite i u njemu pronađete neke nove poruke koje ste ranije propustili.
💡 Šta vama znači "Na Drini ćuprija"? Da li imate omiljenu scenu ili citat iz romana?
Nadežda Petrović: Slikarka koja je život položila za otadžbinu
Rođena u Čačku, školovana u Minhenu, živela između Beograda i Evrope, Nadežda Petrović bila je mnogo više od umetnice. Njene slike i danas krase galerije, a njeno ime vezano je i za hrabrost – jer je u balkanskim i Prvom svetskom ratu dobrovoljno negovala ranjenike, položila svoj život i ušla u legendu.
Gde se ukazala Bogorodica: Priča o manastiru Đunis
Na obali Južne Morave, nadomak Kruševca, podignut je manastir Đunis, posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice, na mestu gde se, po predanju, ukazala Bogorodica.
Gde je bila kula Ivana Kosančića? Čuvar prošlosti i mitsko mesto južne Srbije
Na vulkanskom vrhu Radan planine, iznad Kuršumlije, uzdiže se Ivan kula – srednjovekovno utvrđenje koje istorija vezuje za doba despota Stefana Lazarevića, a narodna predanja da je baš odavde Ivan Kosančić pošao u boj na Kosovu polju.
Misli i dela Svetog Vladike Nikolaja: Glas koji ne prestaje da odjekuje
Episkop, bogoslov, misionar i besednik, Vladika Nikolaj Velimirović ostavio je iza sebe dela i poruke koje i danas nadahnjuju verni narod širom Srbije i sveta.
ZA HRAST U IVANJIČKOM SELU VEZUJU SE MNOGA VEROVANJA: Prema legendi posadila ga je carica Milica i ima urezan krstić FOTO, VIDEO
Najstariji stanovniik ivanjičkog sela Osonica je vremešni hrast na vrhu brda koji na tom mestu odoleva vekovima. Prema legendama koje kruže ovim krajem, posadila ga je carica Milica povlačeći se sa Kosova, na njemu je odavno urezan krstić i drvo se smatra za sveto.
Komentari(0)