Nobelovac čije su reči most između prošlosti i večnosti

Ivo Andrić je jedan od najvećih književnika sa prostora bivše Jugoslavije i jedini srpski nobelovac. Njegova dela oslikavaju sudbine ljudi Balkana, kroz priče o ljubavi, istoriji i sudbinskim previranjima. Andrićeve knjige i danas su nepresušna inspiracija, a njegov književni opus ostaje trajno svedočanstvo o duhu vremena koje je opisivao.
Od Travnika do Beograda – život u znaku mostova
Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u Travniku, tadašnjoj Austro-Ugarskoj. Detinjstvo je proveo u Višegradu, gde je stekao prve književne utiske i inspiraciju za svoje kasnije najpoznatije delo, "Na Drini ćuprija".
Možda vas zanima:

"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.

"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Možda vas zanima:

"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.

"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Možda vas zanima:

"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.

"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Školovao se u Sarajevu, Zagrebu, Krakovu i Beču, gde je studirao književnost i filozofiju. Početkom Prvog svetskog rata, zbog svojih projugoslovenskih stavova, bio je zatvoren, ali ga to nije sprečilo da kasnije postane jedan od najznačajnijih intelektualaca tog vremena.
Nakon rata, započeo je diplomatsku karijeru, radeći kao ambasador Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Međutim, kada je izbio Drugi svetski rat, povukao se iz javnog života i posvetio pisanju, što je rezultiralo njegovim najvažnijim književnim delima.
"Na Drini ćuprija" – roman koji je osvojio svet
Najpoznatije Andrićevo delo, "Na Drini ćuprija", objavljeno je 1945. godine i donelo mu je Nobelovu nagradu za književnost 1961. godine.
Roman prati sudbinu čuvenog mosta Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu i ljudi koji su kroz vekove živeli oko njega. Priča o mostu je zapravo priča o Balkanu – njegovoj istoriji, sukobima, običajima i mentalitetu.
Knjiga je prevedena na više od 50 jezika, a njene poruke o istoriji i ljudskoj sudbini i danas odjekuju među čitaocima širom sveta.
Andrićeva filozofija i stil pisanja
Andrićev stil karakteriše jednostavan, ali snažan narativ, duboka promišljanja o sudbini pojedinca i naroda, kao i često melanholičan ton. Njegove priče su prožete istorijom, filozofijom i psihologijom, a kroz sudbine likova oslikava složenost ljudskih odnosa i istorijskih previranja.
Osim "Na Drini ćuprija", među njegovim najpoznatijim delima su i:
- "Travnička hronika" – priča o sudbini Travnika i njegovih stanovnika tokom Napoleonovih ratova
- "Gospođica" – psihološki roman o škrtosti i usamljenosti
- "Prokleta avlija" – filozofska parabola o zatvoru, sudbini i moći
Beograd – grad u kojem je živeo i stvarao
Ivo Andrić je veći deo svog života proveo u Beogradu, gde je napisao svoja najznačajnija dela. Njegov dom, u Ulici Proleterskih brigada (danas Andrićev venac), danas je muzej posvećen njegovom životu i radu.
U Beogradu se nalazi i Andrićev spomenik, kao i više ulica i institucija koje nose njegovo ime. Njegova književna zaostavština ne samo da je deo srpske i jugoslovenske kulture, već i deo svetske književne baštine.
Zašto čitati Andrića danas?
Andrićeva dela nisu samo istorijski prikazi, već i univerzalne priče o ljudskim sudbinama, moći, ljubavi i patnji. Njegova filozofska promišljanja, bezvremenski citati i duboka analiza balkanskog mentaliteta čine ga piscem koji se uvek iznova otkriva.
Njegove knjige su ogledalo istorije, ali i ljudske duše. Zato, ako još niste, uzmite u ruke neku od Andrićevih knjiga i zakoračite u svet priča koje će vas naterati na razmišljanje.

MUDRE REČI VLADETE JEROTIĆA: Kada je najbolje rezvesti se?
Govorio je o mnogim životnim temama, između ostalog i o braku, razvodu i vaspitanju dece.

Ukrstite dve gitare, nek to bude spomenik: Ispunjena poslednja želja čuvenog Bore Čorbe, na groblju u Čačku podignut jedinstven spomenik za rok legendu
Godinu dana nakon smrti neprežaljene rok legende Bore Đorđevića grad Čačak i porodica postavili su spomenik na grobu legendarnog frontmena “Riblje čorbe“ na Gradskom groblju u Čačku.

Misterija koja još uvek traje: Da li je četničko blago skriveno u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kovčeg pun zlata i dijamanata vrednih preko milion dolara Englezi poslali Draži Mihajloviću
Ovčarsko - kablarska klisura poznata po velikim srednjovekovnim svetinjama, nestvarnoj lepoti, ali i pećini Kađenica u kojoj su Turci ugušuli 300 Srba, među svojim stenama krije još jednu tajnu. Ako je verovati podacima iz arhivske građe, pisanju britanske štampe, ali i pričama starijih meštana na ovom području zakopano je četničko blago koje je Draži Mihajloviću poslala britanska vlada tokom Drugog svetskog rata.

Njegoš i pismo koje nikada nije poslao: Da li je vladika zbog ljubavi hteo da napusti crkvu?
Pesnik, vladar i duhovnik, ali i čovek sa srcem – Njegoš je voleo jednom u životu, toliko da je bio spreman da se odrekne mantije zbog jedne Italijanke

Miholjsko leto i običaji poslednje kosidbe: Kako su se naši preci opraštali od leta uz pesmu, pokošenu travu i rakiju
U srcu srpske jeseni, kad sunce još uvek miluje livade, Miholjsko leto donosi tople dane i duh starih narodnih običaja – poslednju kosidbu i veselje pred dolazak zime
Komentari(0)