IVO ANDRIĆ JE PISAO DOKTORAT O BOSNI, A ODBIO GA JE! Čuveni nobelovac se 10 godina krio od profesora, razlog je potpuno NEVEROVATAN
Nobelovac koga je Srbija obožavala, diplomu nije želeo. Otkrivamo zašto je Andrić izbegavao promociju svog doktorata punu deceniju.
Veliki pisac, diplomata, mudrac, a istovremeno – večiti student? Iako je doktorirao u Gracu 1924. godine, veliki Ivo Andrić aktivno je izbegavao da preuzme svoju doktorsku diplomu i učestvuje u ceremoniji. Ova tajna, malo poznata široj javnosti, krije ključ za razumevanje neobične ličnosti čoveka koji je ceo svoj život proveo između reči i tišine.
Otkrivamo zašto je čuveni nobelovac deset godina izbegavao formalnost, a razlog je iznenađujući i potpuno neočekivan za čoveka njegovog intelektualnog kalibra.
Veliko delo o Bosni: Doktorat kao temelj genija
Andrić je doktorirao na Univerzitetu u Gracu na temu "Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine" ("Die Entwicklung des geistigen Lebens in Bosnien unter der Einwirkung der türkischen Herrschaft"). Ovaj rad, koji je položio sa najvećom ocenom ("summa cum laude"), nije bio samo formalni uslov za zvanje, već je predstavljao i temelj celog njegovog kasnijeg književnog stvaralaštva – u njemu su začete ideje koje će kulminirati u "Travničkoj hronici" i "Na Drini ćupriji".
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Možda vas zanima:
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
"Peva Lepa Lukić Od izvora dva putića, a Andrić kaže..." Reakcija našeg nobelovca na pesmu kraljice narodne muzike i danas se prepričava
Živu uspomenu na Ivu Andrića čuva prvi komšija sa Andrićevog venca 8, slikar Dimitrije Diško Marić.
Doktorat je Andrić uspešno odbranio u junu 1924. godine. Njegovi profesori su bili oduševljeni. Čekao ga je samo jedan korak do pune titule: svečana promocija diplome.
NEVEROVATAN RAZLOG zašto se krio od diplome
Iako je bio uspešan diplomata i već priznat pisac, Andrić je patio od ekstremne stidljivosti i treme od javnog nastupa. Upravo je taj, skoro komičan, strah bio razlog za odlaganje:
Andrić je izbegavao svečanu promociju doktorata punih deset godina jer je protokol ceremonije zahtevao da se doktor obrati publici prigodnim govorom.
Knjiga "Andrić i Gospođa" Jelene V. Đurković (koja obrađuje Andrićevu prepisku) otkriva da je on na sve načine pokušavao da izbegne i odloži taj trenutak. Njegova averzija prema izlaganju pred ljudima bila je jača od želje za formalnom titulom.
Tek 1934. godine, pod pritiskom službenih okolnosti i diplomatske karijere, morao je da pristane na formalnost. Diploma mu je konačno uručena 24. novembra 1934. godine, deset godina nakon odbrane, i to pod posebnim uslovima.
Stidljivost nobelovca: Više od obične treme
Ovaj manir stidljivosti pratio ga je kroz ceo život. Iako je primao najviše počasti, uvek je bio rezervisan i tih.
Njegova čuvena beseda povodom dobijanja Nobelove nagrade 1961. godine ("Priča i pričanje") predstavlja jedan od retkih javnih govora. Ipak, i taj govor je delovao više kao poetska meditacija nego klasičan javni nastup.
Priča o desetogodišnjem odlaganju formalnosti zbog straha od govora otkriva ljudsku stranu velikog genija. Ivo Andrić je bio dokaz da najveća dela nastaju u tišini, daleko od scene, i da snaga reči nema veze sa jačinom glasa.
Poznati ženskaroš Crnjanski je nakon svake prevare išao kući da ispriča ženi: Ona ga izdržavala, a ove njene reči bole
Supruga Miloša Crnjanskog je važila za najlepšu Beograđanku, ukrao joj je srce na fakultetu i ludo ga je volela do kraja života iako nije bio svetac u braku
ONO KAD SRBIN PRAVI SVADBU: Zašto mlada na venčanju treba da zgazi mladoženju?
Srbi su odavno poznati po negovanju različitih običaja, a posebno su specifični oni koji se odnose na razna slavlja. Posebno se u Srbiji pompezno prave svadbe. U selima je još uvek aktuelno određena vrsta utrkivanja ko će napraviti veću svadbu "o kojoj će se pričati".
Najbolje ideje za kišni dan u Beogradu – gde otići kada pada kiša
Kiša u Beogradu ne mora da znači i dosadan dan. Umesto da odustanete od planova, glavni grad nudi mnoštvo mesta i aktivnosti u kojima možete uživati pod krovom. Od muzeja i galerija, preko toplih kafića, do pozorišta i tržnih centara – Beograd ima skrivena utočišta koja kišne dane pretvaraju u nezaboravno iskustvo.
KAKO PROVEDEŠ OVA DVA DANA, TAKVA ĆE TI BITI SLEDEĆA GODINA Kako su naši preci dočekivali Miholjdan i Mitrovdan
Dani kada priroda utihne, a duša naroda progovori kroz običaje
KADA TURCI PRIČAJU SRPSKI A DA TO I NE ZNAJU: Reči koje su preživele vekove
Kada narod živi vekovima u dodiru s drugim narodom, reči postaju mostovi. Srpske reči ulazile su u svakodnevni turski govor, prilagođavale se izgovoru i pisanju, ali nikada nisu nestale. One su preživele promene carstava, padove i uspon civilizacija – i do danas ostale u jeziku miliona ljudi.
Komentari(0)