Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Dok danas sanove često objašnjavamo psihologijom ili ih zaboravljamo čim svane, u nekadašnjoj Srbiji snovi su bili ozbiljna stvar. Postojale su žene koje su bile poznate kao "sanjarke" – tihe, skromne žene za koje se verovalo da kroz san primaju poruke ne za sebe, već za celo selo. Nisu bile vračare, nisu proricali sudbinu, već su ćutke nosile snove koje im je, kako su govorile, „noć dala kad dan nije znao šta da kaže“.
Sanjarke – dar koji nije tražen, ali se nosi
U narodnoj slici sveta, sanjarke nisu birale svoj dar.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Možda vas zanima:
STARI SRPSKI OBIČAJ: Zašto su mladići nekad otimali devojke?
Otmica za devojku, pa i za samo selo iz koje je devojka je bila velika sramota.
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Takve žene retko su govorile o svojim snovima same od sebe. Tek kad selo primeti da se nešto „menja u vazduhu“ – kad stoka naglo podivlja, kad ptice rano zamuknu, kad deca postanu nemirna – neko bi ih pitao:
„Šta ti noć rekla, snašo?“
I tada bi sanjarka, bez mnogo objašnjavanja, prenela svoj san.
Snovi koji nisu za pojedinca, već za zajednicu
Sanjarke su sanjale:
- Vodene bujice kad dolazi bolest,
- Vetrove kad dolazi svadba ili rođenje,
- Zatvorena vrata kad sledi smrt,
- Raspršeno seme kad dolazi oskudna godina.
Njihovi snovi su se razlikovali od običnih:
Nisu sanjale lica, imena ili mesta – sanjale su znake.
I znalo se: sanjarka nikada ne tumači svoj san sama – to rade stari ljudi u selu, pred ikonom i svetlom.
Kako su snovi tumačeni
Ako sanjarka sanja crnu pticu iznad sela, to nije bio znak lošeg vremena – već znak da neko nosi tugu koju nije rekao.
Ako sanja zvezdu koja pada iza brda – očekivala se promena vlasti, pastira ili učitelja.
Tumačenja su se radila tiho, u krugu žena, uz čaj od nane i pogaču bez soli – jer reči koje dolaze kroz san nisu za galamu.
Šta je značilo kada sanjarka više ne sanja
Ako sanjarka prestane da sanja ili ne želi da prenese san, to je bio loš znak.
Govoreći: „Noć mi ništa nije rekla.“, poručivala je da je veza između sela i sveta senki prekinuta.
Tada bi ljudi postajali oprezni, izbegavali veća okupljanja i čuvali kućna ognjišta.
Ima li danas sanjarki?
Danas, možda ih više ne prepoznajemo po imenu.
Ali u svakom selu, u svakoj porodici, postoji ona jedna osoba koja zna da kaže:
„Nešto mi teško spava.“
Ona koja oseća kada vetar menja boju, kada reka uspori bez razloga, kada deca tiho spavaju u podne.
I možda se danas više ne pitamo šta sanjarke sanjaju. Ali i dalje osećamo kad se svet promeni preko noći.
I tada, možda je dobro setiti se da su naši stari znali:
Nije san svaki san. I nije svaki snivač isti.
NISU MU DALI DA JE VOLI, DOŽIVEO JE JEZIVU SMRT U 29-OJ ŽELJAN NJE: Udali je za drugog, pa i ona doživela GORKU SUDBINU
Jedna od najznačajnijih pesnika romantizma bio je čuveni Branko Radičević, a iako je živeo svega 29 godina, uspeo je iz sebe da ostavi večna dela.
"Beži, ide narodna milicija": Mladi Čačanin Ilija oživeo plavog stojadina iz Žikine dinastije, imao je i poseban razlog za to
U vreme kada su red i mir na ulicama čuvali pripadnici Narodne milicije, a drumovima krstarili prepoznatljivi plavi „stojadini”, svakodnevica je bila znatno drugačija. Upravo tu atmosferu prošlog vremena odlučio je da oživi Ilija Ječmenica, elektroinženjer iz Čačka, koji je potpuno restaurirao jedno ovakvo vozilo, uz zapanjujuću posvećenost detaljima.
OVA SRPSKA IMENA DONOSE SREĆU: Ne zna se koje ima moćnije značenje
Klasična su, prelepa i ne zna se koje ima moćnije značenje
Njoj je Vuk Karadžić do groba bio zahvalan: Prva srpska književnica 3 puta se udavala pa testamentom sve ostavila u šoku
Eustahija Arsić, rođena 14. marta 1776. u Irigu je prva srpska književnica i vlasnica biografije kakvom se ne mogu pohvaliti ni znatno modernije i naprednije kulture u to vreme.
Komentari(0)