Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Dok danas sanove često objašnjavamo psihologijom ili ih zaboravljamo čim svane, u nekadašnjoj Srbiji snovi su bili ozbiljna stvar. Postojale su žene koje su bile poznate kao "sanjarke" – tihe, skromne žene za koje se verovalo da kroz san primaju poruke ne za sebe, već za celo selo. Nisu bile vračare, nisu proricali sudbinu, već su ćutke nosile snove koje im je, kako su govorile, „noć dala kad dan nije znao šta da kaže“.
Sanjarke – dar koji nije tražen, ali se nosi
U narodnoj slici sveta, sanjarke nisu birale svoj dar.
Možda vas zanima:
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Možda vas zanima:
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Možda vas zanima:
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Možda vas zanima:
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Možda vas zanima:
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Takve žene retko su govorile o svojim snovima same od sebe. Tek kad selo primeti da se nešto „menja u vazduhu“ – kad stoka naglo podivlja, kad ptice rano zamuknu, kad deca postanu nemirna – neko bi ih pitao:
„Šta ti noć rekla, snašo?“
I tada bi sanjarka, bez mnogo objašnjavanja, prenela svoj san.
Snovi koji nisu za pojedinca, već za zajednicu
Sanjarke su sanjale:
- Vodene bujice kad dolazi bolest,
- Vetrove kad dolazi svadba ili rođenje,
- Zatvorena vrata kad sledi smrt,
- Raspršeno seme kad dolazi oskudna godina.
Njihovi snovi su se razlikovali od običnih:
Nisu sanjale lica, imena ili mesta – sanjale su znake.
I znalo se: sanjarka nikada ne tumači svoj san sama – to rade stari ljudi u selu, pred ikonom i svetlom.
Kako su snovi tumačeni
Ako sanjarka sanja crnu pticu iznad sela, to nije bio znak lošeg vremena – već znak da neko nosi tugu koju nije rekao.
Ako sanja zvezdu koja pada iza brda – očekivala se promena vlasti, pastira ili učitelja.
Tumačenja su se radila tiho, u krugu žena, uz čaj od nane i pogaču bez soli – jer reči koje dolaze kroz san nisu za galamu.
Šta je značilo kada sanjarka više ne sanja
Ako sanjarka prestane da sanja ili ne želi da prenese san, to je bio loš znak.
Govoreći: „Noć mi ništa nije rekla.“, poručivala je da je veza između sela i sveta senki prekinuta.
Tada bi ljudi postajali oprezni, izbegavali veća okupljanja i čuvali kućna ognjišta.
Ima li danas sanjarki?
Danas, možda ih više ne prepoznajemo po imenu.
Ali u svakom selu, u svakoj porodici, postoji ona jedna osoba koja zna da kaže:
„Nešto mi teško spava.“
Ona koja oseća kada vetar menja boju, kada reka uspori bez razloga, kada deca tiho spavaju u podne.
I možda se danas više ne pitamo šta sanjarke sanjaju. Ali i dalje osećamo kad se svet promeni preko noći.
I tada, možda je dobro setiti se da su naši stari znali:
Nije san svaki san. I nije svaki snivač isti.
Senka pod pragom: Verovanje da prag kuće skriva sve neizgovorene reči ukućana
U srpskoj narodnoj tradiciji, prag nije bio samo ulaz u kuću. Verovalo se da on upija sve ono što ukućani ne izgovore naglas – suze, tajne, neizrečene molitve – i da kroz njega kuća pamti i ono što ljudi žele da zaborave.
Tajno značenje zvončića: Zašto se verovalo da zvono prvog zvončića čuva ljubav od rastanka
U srpskoj narodnoj tradiciji, prvi ubrani zvončić nije bio samo znak proleća. Verovalo se da onaj ko pokloni zvončić voljenoj osobi stvara nevidljivu vezu koja štiti ljubav od rastanka i zaborava.
Zašto su naši preci verovali da ne smeš brati cvet bez dozvole: Priča o biljkama koje pamte ruku
U srpskoj narodnoj tradiciji branje cveta nije bilo običan čin. Verovalo se da biljke osećaju ruku koja ih kida i da pamte nameru onoga ko ih bere. Ako se cvet obere bez reči i poštovanja, može da donese nemir, bolest ili zaborav.
Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Kad je Meša Selimović ostavio ženu i dete zbog ćerke čuvenog Srbina svi ga odbacili kao krpu: Ovako je zaista skončao, ona je satima grlila njegovo ukočeno telo
"Bosna je teška, teretna zemlja u kojoj nije lako živjeti ako si centimetar viši od ostalih. A meni je sudbina dodelila taj centimetar i osudila na vječno ispaštanje" čuvene su reči Meše Selimovića koje umnogome oslikavaju, zapravo, ceo njegov život.
Komentari(0)