Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Dok danas sanove često objašnjavamo psihologijom ili ih zaboravljamo čim svane, u nekadašnjoj Srbiji snovi su bili ozbiljna stvar. Postojale su žene koje su bile poznate kao "sanjarke" – tihe, skromne žene za koje se verovalo da kroz san primaju poruke ne za sebe, već za celo selo. Nisu bile vračare, nisu proricali sudbinu, već su ćutke nosile snove koje im je, kako su govorile, „noć dala kad dan nije znao šta da kaže“.
Sanjarke – dar koji nije tražen, ali se nosi
U narodnoj slici sveta, sanjarke nisu birale svoj dar.
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Možda vas zanima:
“Pojilo” – običaj iz Vojvodine koji povezuje komšije i jača zajedništvo
Zaboravljena tradicija okupljanja koja je bila srce sela
Zašto se u Pomoravlju i dalje "kiti vodeničko kolo"? – Običaj stariji od pesme
Magični ritual koji spaja vodu, plodnost i zajedništvo
Takve žene retko su govorile o svojim snovima same od sebe. Tek kad selo primeti da se nešto „menja u vazduhu“ – kad stoka naglo podivlja, kad ptice rano zamuknu, kad deca postanu nemirna – neko bi ih pitao:
„Šta ti noć rekla, snašo?“
I tada bi sanjarka, bez mnogo objašnjavanja, prenela svoj san.
Snovi koji nisu za pojedinca, već za zajednicu
Sanjarke su sanjale:
- Vodene bujice kad dolazi bolest,
- Vetrove kad dolazi svadba ili rođenje,
- Zatvorena vrata kad sledi smrt,
- Raspršeno seme kad dolazi oskudna godina.
Njihovi snovi su se razlikovali od običnih:
Nisu sanjale lica, imena ili mesta – sanjale su znake.
I znalo se: sanjarka nikada ne tumači svoj san sama – to rade stari ljudi u selu, pred ikonom i svetlom.
Kako su snovi tumačeni
Ako sanjarka sanja crnu pticu iznad sela, to nije bio znak lošeg vremena – već znak da neko nosi tugu koju nije rekao.
Ako sanja zvezdu koja pada iza brda – očekivala se promena vlasti, pastira ili učitelja.
Tumačenja su se radila tiho, u krugu žena, uz čaj od nane i pogaču bez soli – jer reči koje dolaze kroz san nisu za galamu.
Šta je značilo kada sanjarka više ne sanja
Ako sanjarka prestane da sanja ili ne želi da prenese san, to je bio loš znak.
Govoreći: „Noć mi ništa nije rekla.“, poručivala je da je veza između sela i sveta senki prekinuta.
Tada bi ljudi postajali oprezni, izbegavali veća okupljanja i čuvali kućna ognjišta.
Ima li danas sanjarki?
Danas, možda ih više ne prepoznajemo po imenu.
Ali u svakom selu, u svakoj porodici, postoji ona jedna osoba koja zna da kaže:
„Nešto mi teško spava.“
Ona koja oseća kada vetar menja boju, kada reka uspori bez razloga, kada deca tiho spavaju u podne.
I možda se danas više ne pitamo šta sanjarke sanjaju. Ali i dalje osećamo kad se svet promeni preko noći.
I tada, možda je dobro setiti se da su naši stari znali:
Nije san svaki san. I nije svaki snivač isti.
Milutin Milanković: profesor koji je promenio svetsku nauku iz kućnog pritvora
Ime Milutina Milankovića (1879–1958) danas stoji u udžbenicima širom sveta. Matematičar, klimatolog i astronom, on je tvorac teorije o klimatskim ciklusima koji zavise od Zemljine orbite i nagiba – tzv. Milankovićevi ciklusi. Ono što ovu priču čini posebnom jeste činjenica da je osnove svojih proračuna razradio u vreme kada je bio interniran tokom Prvog svetskog rata.
Ko je bio Marko Kraljević i zašto je Šarac uvek uz njega : Zaštitnik sirotinje i junak pesama
Marko Kraljević (oko 1335–1395) bio je istorijski vladar Prilepa, ali u narodnoj tradiciji prerastao je u epskog junaka. Njegovo ime i podvizi ušli su u pesme, priče i legende, gde je predstavljen kao zaštitnik sirotinje, neustrašivi ratnik i simbol slobode. U središtu svake priče uz njega je njegov verni konj – Šarac.
Kako je Srbin pravoslavac napisao HRVATSKU HIMNU?
Činjenica da je Josif Runjanin bio pravoslavni Srbin često se zanemaruje ili osporava, a njegovo ime se u Hrvatskoj neretko menja u u Josip.
OVO O VELJKU BULAJIĆU I BATI ŽIVOJINOVIĆU SIGURNO NISTE ZNALI: Bili su VIŠE OD KOLEGA, 1 ime ih je ZAUVEK POVEZALO
Veliko prijateljstvo između legendarnog glumca i slavnog reditelja s vremenom je postalo još čvršće.
Neustrašivi bard : glas koji je odjekivao scenom i filmom
Kada se pomene ime Ljube Tadića (1929–2005), prva asocijacija gotovo svakog ljubitelja pozorišta i filma jeste – glas. Dubok, autoritativan, prodoran, bio je njegovo najmoćnije oružje. Uz njega, išla je i pojava koja je plenila – visoka figura, snažan izraz i stav glumca koji nikada nije poznavao strah na sceni.
Komentari(0)