Ko su bile „sanjarke“: Žene koje su u srpskom predanju snovima tumačile sudbinu sela
U starim selima Srbije, naročito u Homolju i Staroj planini, verovalo se da postoje žene čiji snovi nisu njihovi lično – već pripadaju svima. Njihova sanjarenja bila su znak bolesti, rođenja, smrti ili promene koja dolazi.
Dok danas sanove često objašnjavamo psihologijom ili ih zaboravljamo čim svane, u nekadašnjoj Srbiji snovi su bili ozbiljna stvar. Postojale su žene koje su bile poznate kao "sanjarke" – tihe, skromne žene za koje se verovalo da kroz san primaju poruke ne za sebe, već za celo selo. Nisu bile vračare, nisu proricali sudbinu, već su ćutke nosile snove koje im je, kako su govorile, „noć dala kad dan nije znao šta da kaže“.
Sanjarke – dar koji nije tražen, ali se nosi
U narodnoj slici sveta, sanjarke nisu birale svoj dar.
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Možda vas zanima:
SRPSKI KAMENOVI SPOTICANJA: Zašto se verovalo da neki kamenovi nose posebnu magijsku moć?
U srpskoj narodnoj tradiciji, određeni kamenovi, poznati kao „kamenovi spoticanja“, smatrani su posebnim predmetima koji poseduju magijske moći. Ovi kamenovi imali su značajnu ulogu u brojnim običajima, ritualima i verovanjima koja su se prenosila kroz generacije, oblikujući narodnu kulturu i verovanja.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Takve žene retko su govorile o svojim snovima same od sebe. Tek kad selo primeti da se nešto „menja u vazduhu“ – kad stoka naglo podivlja, kad ptice rano zamuknu, kad deca postanu nemirna – neko bi ih pitao:
„Šta ti noć rekla, snašo?“
I tada bi sanjarka, bez mnogo objašnjavanja, prenela svoj san.
Snovi koji nisu za pojedinca, već za zajednicu
Sanjarke su sanjale:
- Vodene bujice kad dolazi bolest,
- Vetrove kad dolazi svadba ili rođenje,
- Zatvorena vrata kad sledi smrt,
- Raspršeno seme kad dolazi oskudna godina.
Njihovi snovi su se razlikovali od običnih:
Nisu sanjale lica, imena ili mesta – sanjale su znake.
I znalo se: sanjarka nikada ne tumači svoj san sama – to rade stari ljudi u selu, pred ikonom i svetlom.
Kako su snovi tumačeni
Ako sanjarka sanja crnu pticu iznad sela, to nije bio znak lošeg vremena – već znak da neko nosi tugu koju nije rekao.
Ako sanja zvezdu koja pada iza brda – očekivala se promena vlasti, pastira ili učitelja.
Tumačenja su se radila tiho, u krugu žena, uz čaj od nane i pogaču bez soli – jer reči koje dolaze kroz san nisu za galamu.
Šta je značilo kada sanjarka više ne sanja
Ako sanjarka prestane da sanja ili ne želi da prenese san, to je bio loš znak.
Govoreći: „Noć mi ništa nije rekla.“, poručivala je da je veza između sela i sveta senki prekinuta.
Tada bi ljudi postajali oprezni, izbegavali veća okupljanja i čuvali kućna ognjišta.
Ima li danas sanjarki?
Danas, možda ih više ne prepoznajemo po imenu.
Ali u svakom selu, u svakoj porodici, postoji ona jedna osoba koja zna da kaže:
„Nešto mi teško spava.“
Ona koja oseća kada vetar menja boju, kada reka uspori bez razloga, kada deca tiho spavaju u podne.
I možda se danas više ne pitamo šta sanjarke sanjaju. Ali i dalje osećamo kad se svet promeni preko noći.
I tada, možda je dobro setiti se da su naši stari znali:
Nije san svaki san. I nije svaki snivač isti.
Ovo je najjezivija srpska izreka! Mnogi nisu ni svesni njenog jezivog značenja, korene vuče iz doba Osmajlija
Ova izreka se spominje u našoj poznatoj srpskoj pesmi
Kuda je išao put cara Dušana kroz Srbiju? Tragovima vladara koji je sanjao carstvo
Srpski car Dušan nije imao jednu prestonicu, ni jednu stazu. Njegov put bio je mapa naraslog carstva, isprepleten crkvama, tvrđavama i granama moći koje su se pružale ka jugu i istoku.
Šapat hrasta i krst u kori: Kako drvo postaje sveto u Srbiji?
U srcu srpske tradicije ne stoji crkva, već drvo. Sa uklesanim krstom, zapis čuva uspomene na molitve pod otvorenim nebom i tišinu u kojoj su ljudi verovali da Bog sluša.
Dositej se oduševljavao smokvama, vinovom lozom i znanjem: Iz manastirske tišine u svet ukusa i ideja
Pre nego što će postati prvi ministar prosvete moderne Srbije, Dositej je bio monah koji je pobegao iz manastira, čovek koji je govorio više jezika nego što je imao obuće, i putopisac koji je u isti red stavljao znanje, vrlinu — i dobar zalogaj.
Mnogi misle da je bila najbolji diplomata kojeg je naša zemlja imala: Vreme ne briše ono što je uradila za Srbiju
Istorija pamti najvoljeniju srpsku caricu Milicu koja je učinila ogromnu žrtvu za Srbiju.
Komentari(0)