U staroj srpskoj tradiciji dim nije bio samo posledica vatre – bio je poruka, predskazanje i pokazatelj duhovnog stanja kuće i naroda
Kad se nekada ujutru zapali oganj na ognjištu, prvo što se gledalo nije bila vatra, već – dim. U selima širom Srbije, naročito u brdskim i planinskim krajevima, pravac dima imao je duboko simboličko značenje. Ako se dim diže pravo – to je znak mira, blagoslova i zdravlja u kući. Ako ide ukrivo, pada nisko ili „beži“ od kuće – to je, govorili su stari, znak nevolje, nesloge ili nadolazeće bolesti.
Dim kao tihi glas ognjišta
Naši preci nisu imali vremenske prognoze, mobilne aplikacije i kamere – ali su imali oko za detalj i osećaj za prirodu. Dim je bio ogledalo atmosfere – ne samo spoljne, već i unutrašnje. Ako se dim iz kuće diže pravo ka nebu, govorilo se:
Možda vas zanima:
GROBLJE VILA: Zašto se na planini Miroč i danas gasi motor i legenda o najstarijem srpskom vampiru
Miroč, planina na severoistoku Srbije, važi za jednu od najmističnijih, opevana u narodnim pesmama kao dom vilenjaka. Ipak, Miroč i obližnji krajevi kriju mnogo mračniju tajnu – priču o najpoznatijem srpskom vampiru, Savi Savanoviću. Otkrivamo kako je vodenica na reci Rogačici postala ukleto mesto koje meštani izbegavaju i kako se mit o vukodlacima spojio sa pričom o vampiru.
REKA KOЈA GOVORI TUGOM: Legenda o Moravi – zašto se svake godine utopi skoro isti broj ljudi i kako se reka umirivala darovima
Morava, "majka svih srpskih reka", vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala "živim bićem" koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili "rečnu neman" i osigurali plodnost zemlje.
Možda vas zanima:
GROBLJE VILA: Zašto se na planini Miroč i danas gasi motor i legenda o najstarijem srpskom vampiru
Miroč, planina na severoistoku Srbije, važi za jednu od najmističnijih, opevana u narodnim pesmama kao dom vilenjaka. Ipak, Miroč i obližnji krajevi kriju mnogo mračniju tajnu – priču o najpoznatijem srpskom vampiru, Savi Savanoviću. Otkrivamo kako je vodenica na reci Rogačici postala ukleto mesto koje meštani izbegavaju i kako se mit o vukodlacima spojio sa pričom o vampiru.
REKA KOЈA GOVORI TUGOM: Legenda o Moravi – zašto se svake godine utopi skoro isti broj ljudi i kako se reka umirivala darovima
Morava, "majka svih srpskih reka", vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala "živim bićem" koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili "rečnu neman" i osigurali plodnost zemlje.
Možda vas zanima:
GROBLJE VILA: Zašto se na planini Miroč i danas gasi motor i legenda o najstarijem srpskom vampiru
Miroč, planina na severoistoku Srbije, važi za jednu od najmističnijih, opevana u narodnim pesmama kao dom vilenjaka. Ipak, Miroč i obližnji krajevi kriju mnogo mračniju tajnu – priču o najpoznatijem srpskom vampiru, Savi Savanoviću. Otkrivamo kako je vodenica na reci Rogačici postala ukleto mesto koje meštani izbegavaju i kako se mit o vukodlacima spojio sa pričom o vampiru.
REKA KOЈA GOVORI TUGOM: Legenda o Moravi – zašto se svake godine utopi skoro isti broj ljudi i kako se reka umirivala darovima
Morava, "majka svih srpskih reka", vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala "živim bićem" koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili "rečnu neman" i osigurali plodnost zemlje.
Možda vas zanima:
GROBLJE VILA: Zašto se na planini Miroč i danas gasi motor i legenda o najstarijem srpskom vampiru
Miroč, planina na severoistoku Srbije, važi za jednu od najmističnijih, opevana u narodnim pesmama kao dom vilenjaka. Ipak, Miroč i obližnji krajevi kriju mnogo mračniju tajnu – priču o najpoznatijem srpskom vampiru, Savi Savanoviću. Otkrivamo kako je vodenica na reci Rogačici postala ukleto mesto koje meštani izbegavaju i kako se mit o vukodlacima spojio sa pričom o vampiru.
REKA KOЈA GOVORI TUGOM: Legenda o Moravi – zašto se svake godine utopi skoro isti broj ljudi i kako se reka umirivala darovima
Morava, "majka svih srpskih reka", vekovima je donosila život, ali i strahovite poplave i nevolje. Otkrivamo zašto se Morava smatrala "živim bićem" koje traži žrtve i kako su ljudi, po starom običaju, bacali simbolične darove u reku da bi umirili "rečnu neman" i osigurali plodnost zemlje.
Ako se, pak, dim vuče nisko, leluja, „vraća ka vratima“ ili se rasipa – to je bio znak da nešto nije u redu. Nije se odmah paničilo – ali se znalo da treba da se obrati pažnja: da li je neko bolestan, da li se neko zamerio, da li se u kući ćuti kad ne treba.
Pravac dima – tumačenje po narodnom verovanju
– Dim ide pravo ka nebu – dobro zdravlje, mir u kući, „čista vera“
– Dim se „vraća“ ili ulazi kroz vrata – nečista sila, uvreda ognjišta
– Dim pada nisko uz zemlju – dolazi bolest ili tuga
– Dim ide ka komšiji – znak da će neko „doći da traži pomoć“ ili „da se sretnete sa nekim iz prošlosti“
– Dim ide ka istoku – dobar znak, svetlost i blagostanje
– Dim ka zapadu – opomena, „nešto se gasi“
Ujutru se prvo gleda dim – pa se pije kafa
Ovo su govorile stare žene u Pomoravlju i oko Golije. Kažu da je domaćin znao kako će mu dan proći po prvom dimu iz dimnjaka ili ognjišta. Zato bi stao ispred kuće, s rukama na leđima, i gledao kako se dim ponaša. Ako ide pravo – spokoj. Ako ne – dan se „tihuje“, ne počinje se ništa važno, i pali se tamjan.
Dim i duša domaćina – povezani
Verovalo se da dim „odražava“ dušu onoga ko pali vatru. Ako je domaćin uznemiren, ljut, pogrešno zapali oganj – dim se „mrda, kao da beži“. Ako je smiren i s poštovanjem loži – dim se penje pravo. Zato je loženje ognja bio ritual, a ne tehnički posao.
Kad dim „neće pravo“ – palila se suva šljiva
U nekim krajevima, naročito u Istočnoj Srbiji, kad dim nekoliko dana ide „ukrivo“, domaćice bi stavile sušenu šljivu, bosiljak ili malo zrna soli na žar – da „otpusti zlo“. Verovalo se da dim zna više nego ljudi – i da ako ga „omekšaš“, on će pokazati šta treba da znaš.
Danas dim više niko ne gleda – ali bi možda trebalo
U vremenu kad se dim više ni ne vidi iz dimnjaka, kad su ložišta skrivena, a prozori zatvoreni, izgubili smo jedan od najtiših znakova sveta oko nas. Dim je nekada bio veza sa prirodom, duhovnim svetom i samim sobom. I nije teško – ako imate kamin, šporet, roštilj ili sveću – pogledajte kako dim ide. Možda vam ništa ne kaže. A možda ste samo zaboravili da slušate.
Veliko otkriće kod Prijepolja, arheolozi ostali u čudu: Pronašli pečat koji menja tok celog istraživanja, manastir nije posvećen Svetom Petru i Pavlu, već Svetom Simeonu Mirotočivom
Najnovija arheološka istraživanja sprovedena u manastiru Pustinja kod Prijepolja otkrila su istorijsku istinu koja menja dosadašnja saznanja. Iako se decenijama verovalo da je u pitanju manastir posvećen Svetom Petru i Pavlu, arheolozi su pronašli olovni pečat sa likom Svetog Simeona Mirotočivog, što potvrđuje da je manastir zapravo posvećen ovom svetitelju.
Sveti Luka u srpskom narodu: Dan kada se ne radi, ne svađa i ne kreće na put
Sveti Luka je među najpoštovanijim svecima u srpskom narodu – ne samo kao apostol i lekar, već i kao duhovni štit pred dolazak zime
MILAN SEKULIĆ, GRADITELJ ZGRADA „ALBANIJE" I „POLITKE": Dao je trajni doprinos izgledu Beograda
Kolekcionar Milan Sekulić, pored toga što je Beogradu zaveštao najveću privatnu zbirku ikona, ostavio je veliki trag kao graditelj.
Zašto se nekada govorilo da ne valja jesti iz okrnjenog tanjira: Narodno verovanje koje krije više od praznoverja
Na srpskoj trpezi tanjir nije bio samo za jelo – već i ogledalo kućnog reda, zdravlja i duhovnog blagostanja
Kad se kuća čisti metlom u krug: Zaboravljeni rituali iz srpskih sela koje niko više ne radi
Nekada je metla bila više od alata – njome se nije samo uklanjao prah, već i zlo, bolest i nevolja, ako se koristila u pravo vreme i na pravi način
Komentari(0)