KAKO PROVEDEŠ OVA DVA DANA, TAKVA ĆE TI BITI SLEDEĆA GODINA Kako su naši preci dočekivali Miholjdan i Mitrovdan
Dani kada priroda utihne, a duša naroda progovori kroz običaje
Jesen u Srbiji nije samo vreme kada lišće menja boju, već i period bogat dubokim narodnim verovanjima, praznicima i ritualima koji su vekovima čuvali duh zajedništva. Posebno mesto među njima zauzimaju dva velika praznika – Miholjdan i Mitrovdan – koji su za naše pretke predstavljali mnogo više od običnih datuma u kalendaru.
Miholjdan – praznik jeseni i poslednjih toplih dana
Miholjdan se obeležava 12. oktobra i posvećen je Svetom Kirijaku Otšelniku, u narodu poznatijem kao Sveti Miholj. U srpskoj tradiciji, ovo je jedan od najvažnijih jesenjih praznika jer simbolično označava kraj letnjeg perioda i dolazak pravih jesenjih dana.
Možda vas zanima:
Sutra slavimo Mitrovdan: Ovaj običaj treba ispoštovati noć ranije kako bi nas pratili mir i sreća
Ove godine Mitrovdan pada u petak, pa bi valjalo ovaj veliki praznik postiti. Postoji jedan stari običaj da se uoči Mitrovdana, tj. četvrtak veče provede u kući, kako biste čitave godine bili smireni i srećni.
Danas je Miholjdan, praznik kada je dozvoljeno da radite sve, osim jedne stvari: Poštuje se strog običaj, inače...
Običaji i verovanja za Miholjdan - praznik Svetog Kirjaka Otšelnika
Možda vas zanima:
Sutra slavimo Mitrovdan: Ovaj običaj treba ispoštovati noć ranije kako bi nas pratili mir i sreća
Ove godine Mitrovdan pada u petak, pa bi valjalo ovaj veliki praznik postiti. Postoji jedan stari običaj da se uoči Mitrovdana, tj. četvrtak veče provede u kući, kako biste čitave godine bili smireni i srećni.
Danas je Miholjdan, praznik kada je dozvoljeno da radite sve, osim jedne stvari: Poštuje se strog običaj, inače...
Običaji i verovanja za Miholjdan - praznik Svetog Kirjaka Otšelnika
Možda vas zanima:
Sutra slavimo Mitrovdan: Ovaj običaj treba ispoštovati noć ranije kako bi nas pratili mir i sreća
Ove godine Mitrovdan pada u petak, pa bi valjalo ovaj veliki praznik postiti. Postoji jedan stari običaj da se uoči Mitrovdana, tj. četvrtak veče provede u kući, kako biste čitave godine bili smireni i srećni.
Danas je Miholjdan, praznik kada je dozvoljeno da radite sve, osim jedne stvari: Poštuje se strog običaj, inače...
Običaji i verovanja za Miholjdan - praznik Svetog Kirjaka Otšelnika
Narod veruje da ako je vreme lepo na Miholjdan, biće topla jesen, tzv. miholjsko leto. U prošlosti su se ljudi oslanjali na ove znakove prirode kako bi znali kada da završe radove na polju i pripreme se za zimu.
Na ovaj dan se ne radi – naročito se izbegavaju teški fizički poslovi. Veruje se da kućni mir i zdravlje zavise od toga da se praznik provede u slozi i miru. Trpeza je bogata: služe se jesenji plodovi – pečeni krompir, pasulj, pite sa bundevom, i naravno, domaća rakija.
U nekim delovima Srbije Miholjdan se slavi i kao krsna slava, naročito u zapadnoj Srbiji.
Mitrovdan – praznik zaštitnika vojske i stoke
novembar se u Srbiji praznuje kao Mitrovdan, dan posvećen Svetom Dimitriju, zaštitniku vojske i ratnika. U prošlosti, ovaj datum je imao poseban značaj za stočare i vojnike.
Mitrovdan je bio dan kada su se stada vraćala sa planinskih pašnjaka u doline, a u pojedinim krajevima Srbije zaključivani su i poslovi između gazda i nadničara, čime se završavala „radna sezona“.
Verovalo se da ako na Mitrovdan padne sneg, zima će biti duga i oštra. Takođe, kako provedeš Mitrovdan, takva će ti biti i cela godina – zato se vodilo računa da se praznik dočeka dostojanstveno i u blagostanju. Pravoslavci koji poste na ovaj dan počinju pripreme za Božićni post.
U mnogim krajevima Srbije i ovaj dan se slavi kao krsna slava, a poznata je i narodna izreka: „Ko slavi Mitrovdan, ne boji se zime.“
Jeseni u prošlosti: vreme duhovnog sklada i zahvalnosti
Za razliku od današnjeg ubrzanog života, jesen nekadašnjeg sela bila je vreme unutrašnjeg mira i zahvalnosti prirodi. Ljudi su bili svesni ciklusa života, poštovali su zemlju i njene plodove, i kroz praznike izražavali zahvalnost i veru u bolju budućnost.
Miholjdan i Mitrovdan nisu bili samo praznici – oni su bili simboli završetka jednog ciklusa i početka pripreme za novi. Kroz običaje, molitve i bogate trpeze, naši preci su održavali duhovnu ravnotežu i porodičnu povezanost koju danas sve češće zaboravljamo.
Zašto ne bismo vratili duh tradicije?
U današnje vreme, kada nas jesen često zatekne u gužvi i stresu, možda je pravi trenutak da se podsetimo starih običaja i dozvolimo sebi da makar na dan, kao naši preci, zastanemo, pomirimo se i zahvalimo.
Jer tradicija nije nešto što pripada prošlosti – ona je most koji nas povezuje sa sobom i sa onima pre nas.
KAKO PROVEDEŠ OVA DVA DANA, TAKVA ĆE TI BITI SLEDEĆA GODINA Kako su naši preci dočekivali Miholjdan i Mitrovdan
Dani kada priroda utihne, a duša naroda progovori kroz običaje
KADA TURCI PRIČAJU SRPSKI A DA TO I NE ZNAJU: Reči koje su preživele vekove
Kada narod živi vekovima u dodiru s drugim narodom, reči postaju mostovi. Srpske reči ulazile su u svakodnevni turski govor, prilagođavale se izgovoru i pisanju, ali nikada nisu nestale. One su preživele promene carstava, padove i uspon civilizacija – i do danas ostale u jeziku miliona ljudi.
Ko su bili srpski zmajevi: Mit, legenda i viteški red
U srpskoj i široj slovenskoj mitologiji zmaj zauzima posebno mesto. Zamišljan je kao natprirodno biće, često krilato, sa zmijolikim telom i sposobnošću da rigne vatru. Ipak, nije bio samo čudovište: u narodnoj mašti imao je i ljudske osobine – mogao je da voli, zavidi, pa čak i da stvara potomstvo.
Mesto gde je kralj Ričard Lavlje Srce vidao rane – mitovi o zakopanom zlatu i misterije bazilike Arača
Smeštena usred banatske ravnice, između Novog Bečeja i Novog Miloševa, Bazilika Arača predstavlja jedan od najtajanstvenijih spomenika srednjovekovne arhitekture u Srbiji. Njene ruševine i danas plene pažnju, podsećajući na vekove kada su u ravnici Banata preplitane religije, narodi i legende.
Kako su ustanici na Ivankovcu pobedili vojsku od 20.000 Osmanlija - Junaštvo Milenka Stojkovića i noćni dolazak Karađorđa
Sudbonosni dani Prvog srpskog ustanka u Moravskoj dolini. Na obroncima brda Ivankovac, nedaleko od Ćuprije, avgusta 1805. godine odigrala se presudna bitka između ustanika i osmanske vojske. Ovaj sukob, poznat kao Bitka kod Ivankovca, bio je prva velika pobeda ustanika nad regularnom turskom vojskom, a njegov značaj bio je ogroman – ulio je narodu samopouzdanje i pokazao da se vekovima sanjana sloboda može izboriti oružjem.
Komentari(0)