Odnos Isidore Sekulić i Ive Andrića do danas intrigira: Dok je on voleo ženu koje nema, Isidora mu pisala pisma
Odnos između nobelovca Ive Andrića i književnice Isidore Sekulić predstavlja jedan od najzanimljivijih i najkompleksnijih u istoriji srpske književnosti
O Andriću je bilo dosta izmišljenih priča i tračeva, a neki od njih kažu da nobelovac bio predmet interesovanja velike Isidore Sekulić. Kaže se da se u zaostavštini našeg nobelovca nalazi i jedno Isidorino pismo i dve razglednice.
Isidora Sekulić je pomno pratila kako se predstavljaju ženski likovi, pa je tako prokomentarisala ženske likove u delima Ive Andrića:
- Primitivna, putena, jednolika žena je tu da bi je muškarac vijao, mamio, plašio, lovio i imao; ili da muškarcu pričini neko stradanje i tako krene u njemu pagano ili pravo junaštvo. Žene su sakrivene, sporedne, ispod života, i nisu ličnosti nego jedino pokretne snage.
Možda vas zanima:
IVO ANDRIĆ JE PISAO DOKTORAT O BOSNI, A ODBIO GA JE! Čuveni nobelovac se 10 godina krio od profesora, razlog je potpuno NEVEROVATAN
Nobelovac koga je Srbija obožavala, diplomu nije želeo. Otkrivamo zašto je Andrić izbegavao promociju svog doktorata punu deceniju.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Možda vas zanima:
IVO ANDRIĆ JE PISAO DOKTORAT O BOSNI, A ODBIO GA JE! Čuveni nobelovac se 10 godina krio od profesora, razlog je potpuno NEVEROVATAN
Nobelovac koga je Srbija obožavala, diplomu nije želeo. Otkrivamo zašto je Andrić izbegavao promociju svog doktorata punu deceniju.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Možda vas zanima:
IVO ANDRIĆ JE PISAO DOKTORAT O BOSNI, A ODBIO GA JE! Čuveni nobelovac se 10 godina krio od profesora, razlog je potpuno NEVEROVATAN
Nobelovac koga je Srbija obožavala, diplomu nije želeo. Otkrivamo zašto je Andrić izbegavao promociju svog doktorata punu deceniju.
Četinari koji ne znaju za smrt – Norveška kroz oči Isidore Sekulić
Srpska književnica otkrila je Norvešku pre više od jednog veka, donoseći sa sobom slike fjordova, ribarskih sela i tišinu koja ima glas.
Njihov profesionalni kontakt i uzajamno poštovanje bili su isprepleteni intelektualnim neslaganjima, a njihov uticaj na književnu scenu ostavio je neizbrisiv trag.
Printscreen/Youtube
Ko je bila Isidora Sekulić?
Isidora je rođena 16. februara 1877. godine u selu Mošorin kod Titela. Kako je rano ostala bez majke Ljubice, njen otac Danilo morao je sam da brine o njoj i njenoj braći Predragu i Dmitriju.
Pohađala je "Višu devojačku školu" u Novom Sadu, školovala se i u Somboru. Ali se isticala među vršnjacima po književnosti i znanju jezika, a zbog toga bi je oni često i zadirkivala što je kasnije, velika književnica i zapisivala.
- U školskoj torbici, dolazeći kući, nalazila sam poruke podsmeha, svoje karikature i sve se svodilo na to da zabijam nos u knjigu i da se pravim važna. Ja nisam zabijala nos u knjigu, ali su mi oni oko mene pridavali važnost koju sama sebi nisam davala. Naprotiv, uvlačila sam se u sebe i bežala u poslednje redove, u najtamnije uglove. Osećala sam da smetam, da izazivam svojom željom za znanjem.
Matematiku i prirodne nauke diplomirala je 1892. godine na Pedagoškoj školi u Budimpešti.
Detinjstvo je provela u Rumi, Zemunu i Novom Sadu, a govorila je čak sedam jezika. Prateći put knjiga stiže do Berlina, gde je i doktorirala, ali rana smrt preostalih članova njene porodice totalno joj je preokrenula život.
vikipedija
Ona se zbog svog krhkog zdravlja još više osamila i povukla u sebe.
- Povučena sam i živim među knjigama, umela je da kaže.
Udavala se jednom, u Norveškoj, ali joj je suprug ubrzo preminuo, a poslednja kućica u kojoj je živela imala je malu baštu, i to na Topčiderskom brdu u Beogradu.
Neka od njenih najznačajnijih dela su: Saputnici, Pisma iz Norveške, Iz prošlosti, Đakon Bogorodičine crkve, Kronika palanačkog groblja, Zapisi o mome narodu, Njegošu knjiga duboke odanosti.
Život ove književnice obeležila su dva balkanska i svetska rata, ali je "ona bila dovoljno mudra da se prilagodi tim okolnostima ratne scenografije u kojoj je provela najveći deo života", istakla je jednom prilikom Laura Barna, književnica koja je godinama istraživala život Isidore Sekulić.
Glad i siromaštvo nisu je zaobišli, a zimi se često smrzavala jer nije imala ogreva, i tek bi pred noć, kako kažu, potpalila koju cepanicu koje bi skupljala u šetnji po Topčideru.
- Samo da ogrije prste kako bi mogla da piše ili da kuca na pisaćoj mašini, rekla je Barna za BBC na srpskom.
Deci iz komšiluka je držala časove jezika, a oni bi odlazili na obližnju prugu i skupljali komadiće uglja koji bi ispali iz nemačkih vagona vozova, te bi ga ostavljali ispred Isidorine kapije.
- Neretko su joj donosili u šerpicama i povrće iz bašte, jer je Isidora u ratno vreme odbijala da pretvori dvorište u povrtnjak.
A, čak je zbog siromaštva bila je prinuđena i da proda klavir.
- Ona nije bila direktno izložena ratnim borbama, ali je svoja iskustva koja je osećala u svakodnevnom životu najbolje je opisala u zbirci pripovedaka Iz prošlosti koja je objavljena po završetku Prvog svetskog rata, zapisao je Dragan Babić, naučni istraživač.
Ona, kako piše Babić, svedoči životu u porobljenoj domovini i svakodnevnom životu Srba u Vojvodini i Slavoniji pogođenih ratom.
"Digla se kuka i motika", tako je Isidora Sekulić opisala ulazak u Srpsku akademiju nauke i umetnosti.
Ona je pre početka Drugog svetskog rata, u februaru 1939, postala prva žena akademik, na predlog Bogdana Popovića, književnog kritičara i esejiste - čije se mišljenje nikada nije dovodilo u pitanje. Ipak, ostalim akademicima nije bilo po volji da se među njima nađe žena, navodi beogradski list Vreme.
-Da samo znate koliko su tada uvaženi akademici ogorčeno udarali pesnicama o sto na sednici i vikali: "Nećemo žene u Akademiji!" Ipak, ponosim se što sam prva žena u srpskoj Akademiji koja je tamo probila led, govorila je svojevremeno.
Bila je jedina žena među osnivačima srpskog PEN centra (Međunarodno udruženje pesnika, esejista i književnika), a bila je i na predsedničkoj poziciji te organizacije, a istu ulogu imala je i u Udruženju književnika Jugoslavije.
(Blic)
Zimski dani u manastiru: Tišina, oganj i molitva dok napolju veje
Kad sneg prekrije zidine i svet utihne, srpski manastiri postaju mesta u kojima vreme stane. Unutra – tiha vatra, tiša molitva, i duša koja se vraća sebi.
„Tiha nedelja“: Dan kada se ni dete ne budi pre vremena
U srpskoj tradiciji, nedelja nije bila samo dan odmora, već dan tišine. Dan za sabranost, mir u kući i poštovanje ritma duše – a ne za planove, poslove i galamu.
Sveti Arhangel Mihailo: Ko je zapravo Božji vojvoda koga Srbi slave na Aranđelovdan
Aranđelovdan, koji se obeležava 21. novembra, spada među najvažnije slave u srpskom narodu. Sveti Mihailo ne dolazi tiho – on dolazi s mačem, da preseče zlo i zaštiti pravdu.
Kako su naši stari prepoznavali dolazak zime: Zaboravljeni narodni „prognozeri“
Nisu imali aplikacije ni meteorologe, ali su znali – ako mačka legne na leđa, sneg je blizu. A ako dim ide pravo, dani su brojani.
Zašto se u kući ne peva posle zalaska sunca: Tiha pravila srpskog domaćinstva
Stari su govorili – „Ne pevaj uveče, da ne zaplačeš ujutru.“ U toj rečenici nije bilo pretnje, već mudrosti o poštovanju noći, doma i duhovnog mira.
Komentari(0)