Odnos Isidore Sekulić i Ive Andrića do danas intrigira: Dok je on voleo ženu koje nema, Isidora mu pisala pisma
Odnos između nobelovca Ive Andrića i književnice Isidore Sekulić predstavlja jedan od najzanimljivijih i najkompleksnijih u istoriji srpske književnosti
O Andriću je bilo dosta izmišljenih priča i tračeva, a neki od njih kažu da nobelovac bio predmet interesovanja velike Isidore Sekulić. Kaže se da se u zaostavštini našeg nobelovca nalazi i jedno Isidorino pismo i dve razglednice.
Isidora Sekulić je pomno pratila kako se predstavljaju ženski likovi, pa je tako prokomentarisala ženske likove u delima Ive Andrića:
- Primitivna, putena, jednolika žena je tu da bi je muškarac vijao, mamio, plašio, lovio i imao; ili da muškarcu pričini neko stradanje i tako krene u njemu pagano ili pravo junaštvo. Žene su sakrivene, sporedne, ispod života, i nisu ličnosti nego jedino pokretne snage.
Možda vas zanima:
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Možda vas zanima:
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Možda vas zanima:
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
"Kad sam stao pred Hitlera uspaničio sam se, a stisak njegove ruke..." Andrić zahtevao da nestanu dokazi o susretu koji je Jugoslaviju zavio u crno (FOTO)
„Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi“.
Njihov profesionalni kontakt i uzajamno poštovanje bili su isprepleteni intelektualnim neslaganjima, a njihov uticaj na književnu scenu ostavio je neizbrisiv trag.
Printscreen/Youtube
Ko je bila Isidora Sekulić?
Isidora je rođena 16. februara 1877. godine u selu Mošorin kod Titela. Kako je rano ostala bez majke Ljubice, njen otac Danilo morao je sam da brine o njoj i njenoj braći Predragu i Dmitriju.
Pohađala je "Višu devojačku školu" u Novom Sadu, školovala se i u Somboru. Ali se isticala među vršnjacima po književnosti i znanju jezika, a zbog toga bi je oni često i zadirkivala što je kasnije, velika književnica i zapisivala.
- U školskoj torbici, dolazeći kući, nalazila sam poruke podsmeha, svoje karikature i sve se svodilo na to da zabijam nos u knjigu i da se pravim važna. Ja nisam zabijala nos u knjigu, ali su mi oni oko mene pridavali važnost koju sama sebi nisam davala. Naprotiv, uvlačila sam se u sebe i bežala u poslednje redove, u najtamnije uglove. Osećala sam da smetam, da izazivam svojom željom za znanjem.
Matematiku i prirodne nauke diplomirala je 1892. godine na Pedagoškoj školi u Budimpešti.
Detinjstvo je provela u Rumi, Zemunu i Novom Sadu, a govorila je čak sedam jezika. Prateći put knjiga stiže do Berlina, gde je i doktorirala, ali rana smrt preostalih članova njene porodice totalno joj je preokrenula život.
vikipedija
Ona se zbog svog krhkog zdravlja još više osamila i povukla u sebe.
- Povučena sam i živim među knjigama, umela je da kaže.
Udavala se jednom, u Norveškoj, ali joj je suprug ubrzo preminuo, a poslednja kućica u kojoj je živela imala je malu baštu, i to na Topčiderskom brdu u Beogradu.
Neka od njenih najznačajnijih dela su: Saputnici, Pisma iz Norveške, Iz prošlosti, Đakon Bogorodičine crkve, Kronika palanačkog groblja, Zapisi o mome narodu, Njegošu knjiga duboke odanosti.
Život ove književnice obeležila su dva balkanska i svetska rata, ali je "ona bila dovoljno mudra da se prilagodi tim okolnostima ratne scenografije u kojoj je provela najveći deo života", istakla je jednom prilikom Laura Barna, književnica koja je godinama istraživala život Isidore Sekulić.
Glad i siromaštvo nisu je zaobišli, a zimi se često smrzavala jer nije imala ogreva, i tek bi pred noć, kako kažu, potpalila koju cepanicu koje bi skupljala u šetnji po Topčideru.
- Samo da ogrije prste kako bi mogla da piše ili da kuca na pisaćoj mašini, rekla je Barna za BBC na srpskom.
Deci iz komšiluka je držala časove jezika, a oni bi odlazili na obližnju prugu i skupljali komadiće uglja koji bi ispali iz nemačkih vagona vozova, te bi ga ostavljali ispred Isidorine kapije.
- Neretko su joj donosili u šerpicama i povrće iz bašte, jer je Isidora u ratno vreme odbijala da pretvori dvorište u povrtnjak.
A, čak je zbog siromaštva bila je prinuđena i da proda klavir.
- Ona nije bila direktno izložena ratnim borbama, ali je svoja iskustva koja je osećala u svakodnevnom životu najbolje je opisala u zbirci pripovedaka Iz prošlosti koja je objavljena po završetku Prvog svetskog rata, zapisao je Dragan Babić, naučni istraživač.
Ona, kako piše Babić, svedoči životu u porobljenoj domovini i svakodnevnom životu Srba u Vojvodini i Slavoniji pogođenih ratom.
"Digla se kuka i motika", tako je Isidora Sekulić opisala ulazak u Srpsku akademiju nauke i umetnosti.
Ona je pre početka Drugog svetskog rata, u februaru 1939, postala prva žena akademik, na predlog Bogdana Popovića, književnog kritičara i esejiste - čije se mišljenje nikada nije dovodilo u pitanje. Ipak, ostalim akademicima nije bilo po volji da se među njima nađe žena, navodi beogradski list Vreme.
-Da samo znate koliko su tada uvaženi akademici ogorčeno udarali pesnicama o sto na sednici i vikali: "Nećemo žene u Akademiji!" Ipak, ponosim se što sam prva žena u srpskoj Akademiji koja je tamo probila led, govorila je svojevremeno.
Bila je jedina žena među osnivačima srpskog PEN centra (Međunarodno udruženje pesnika, esejista i književnika), a bila je i na predsedničkoj poziciji te organizacije, a istu ulogu imala je i u Udruženju književnika Jugoslavije.
(Blic)
DA LI SE PRAVILNO KRSTITE PRED IKONOM U CRKVI: Veroučiteljica pokazala kako pravoslavci trebaju da to čine I OTKLONILA NEDOUMICE!
Ne idemo svi u crkvu redovno, to je tačno. Neko nikada iako se izjašnjava kao pravoslavac, neko tek ponekad svrati, neko je tamo o svakom većem prazniku, neko i češće mnogo...
Rahela Ferari – glumica koja je bežala od Gestapoa i preko noći osedela
Kada se spomene ime Rahele Ferari, pred očima oživljavaju likovi baka, majki, komšinica, ali i ozbiljnih žena koje su obeležile pozorište i film. Njena karijera trajala je više od pola veka, a iza sebe je ostavila trag u preko 90 filmskih i televizijskih ostvarenja. Ali, njen život bio je mnogo dramatičniji od uloga koje je igrala.
Šta su zavetine, i kako se razlikuju od krsne slave, i zašto se ovaj običaj čuva u Srbiji
Pored krsne slave, koja je zaštitni znak srpskog naroda, postoji još jedan manje poznat, ali jednako važan običaj – zavetina. To je praznik koji ne slavi pojedinačna porodica, već celo selo ili mahala, u znak zajedničkog zaveta svecu zaštitniku.
Kako je Hajduk Veljko branio Negotin sa „Praskalicom“
Hajduk Veljko Petrović (1780–1813) upamćen je kao neustrašivi vojvoda Prvog srpskog ustanka. Njegova borba za slobodu bila je oličena u topu nadimka „Praskalica“, koji je branio Negotin i krajinu. Ime ovog junaka ostalo je u narodnim pesmama, a njegova junačka smrt postala je simbol nepokolebljive odbrane otadžbine.
MILUNKA SAVIĆ JE BILA BABA OVOM SRPSKOM GLUMCU! Njenog UNUKA je zadesila STRAŠNA bolest o kojoj BRUJALA SRBIJA
Glumac s ponosom ističe da je potomak heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić
Komentari(0)