„Tiha nedelja“: Dan kada se ni dete ne budi pre vremena

Jadranko Žugić

19:00

Kultura 0

U srpskoj tradiciji, nedelja nije bila samo dan odmora, već dan tišine. Dan za sabranost, mir u kući i poštovanje ritma duše – a ne za planove, poslove i galamu.

Tršić
Shutterstock

U starim srpskim domaćinstvima, nedelja je bila poseban dan – ne samo zato što se nije radilo u polju, već zato što se tada kuća smirivala, reč čuvala, a tišina bila važnija od rečenice. Zato se i govorilo: „Nedelja je dan tišine, da čovek sa sobom razgovara.“

Danas, kada se i nedeljom juri po tržnim centrima i obavlja ono što „nismo stigli radnim danima“, možda je pravo vreme da se podsetimo kako su naši stari shvatali ovaj dan – i zašto se u kući nije ustajalo na prvu, nije galamilo, i deca nisu budila pre vremena.

Nedelja kao dan duše

Verovalo se da je nedelja dan kad duša treba da se odmori zajedno s telom. Zato se nije budilo dete naglo, nije se kuvalo pre sunca, niti se palila vatra pre nego što se u tišini „u sebi pređe molitva“. Naročito su starije žene govorile:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

„Kako započneš nedelju, takva ti bude cela sedmica.“

Zato se trudilo da se dan počne mirno, bez psovke, bez buke, bez ljutnje.

Ne pere se, ne šije, ne lomi

U mnogim krajevima Srbije i danas se poštuje pravilo da se nedeljom ne peru veš i sudovi, ne šije i ne lomi ništa u kući. Verovalo se da se time “lomi mir kuće”, i da će se “ceo dom rasipati preko nedelje”.

Nije se ni pozajmljivalo ništa komšijama, jer je to značilo „odneti blagoslov iz kuće“. Ako je baš moralo – ostavljalo se do ponedeljka.

Tišina ujutru, tišina u duši

Posebna pažnja poklanjala se jutru nedelje. Deca nisu budila roditelje, a roditelji nisu zvali decu „dok se sami ne probude“. Verovalo se da san u nedelju ujutru „govori ono što dan neće stići“. Ko se budi s mukom – taj treba da ćuti do doručka. Ko se budi vedar – neka čuva taj osećaj do večeri.

Zato su žene često pre izlaska iz kreveta izgovarale tiho:
„Daj mi, Gospode, mir kakav je dan tvoj.“

Nedelja je za razgovor, ne za raspravu

U porodici se trudilo da se u nedelju ne započinju ozbiljni razgovori, dogovori, pa ni planovi. Čak se i odluke koje su visile u vazduhu ostavljale za ponedeljak, jer se verovalo da je **nedelja dan kad ne treba ništa „rezati“ – ni rečima, ni rukom.“

Kao što se ne reže drvo na dan odmora, tako se ne „seče“ ni duša.

Vreme koje nije izgubljeno, nego vraćeno

Danas kada su svi dani slični, a nedelja samo još jedna radna smena kod kuće, možda je vreme da ponovo učimo od predaka. Tiha nedelja ne mora da bude strogo po pravilima, ali može da bude podsetnik: da smanjimo zvuk, odložimo telefon, ne diramo druge bez razloga – i možda prvi put u nedelji čujemo sebe.

Jer kako su stari govorili:
„Nedelja nije da bi se stiglo – nego da bi se zastalo.“

POVEZANE VESTI
Tagovi:
tiha nedelja stari srpski običaji

Komentari(0)

Loading