Đakonije od starog hleba: Zaboravljena jela kad se ništa nije bacalo

Jadranko Žugić

20:00

Gastronomija 0

Kad u kući ostane bajat hleb, danas ga najčešće bacimo. Nekada, to je bio početak najukusnijih jela – prepečenica, popara, prežganica i hlebne pite, koje su mirisale na dom i poštovanje prema svakom zalogaju.

domaći hleb
Shutterstock

U staroj srpskoj kuhinji ni mrvica hleba nije smela da se baci. Hleb je bio svetinja, znak Božjeg blagoslova i ploda rada, i ako bi pao na pod – podizao se, poljubio i stavljao na sto. Zato su domaćice od bajatog hleba pravile čitav niz jela, jednostavnih, ali punih ukusa i smisla.

Ta jela su danas skoro zaboravljena, ali nose najlepšu poruku – da se iz skromnosti rađa mudrost i ukus.

Prepečenice – doručak iz peći

Najpoznatiji način da se iskoristi hleb bio je da se ispeče ponovo. Hleb se sekao na tanke kriške, premazivao mašću ili puterom i solju, pa se pekao na ognjištu, rešetki ili u staroj peći. Kad bi se zarumeneo i zamirisao, služio se uz mleko, sir ili ajvar.

Možda vas zanima:

Prepečenice su bile jutarnji miris kuće, a deca su govorila da „nema boljeg doručka kad se mast zarumeni“.

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Popara – kraljica sirotinjskog stola

Možda vas zanima:

Možda vas zanima:

Popara se pravila od starih parčadi hleba prelivenih ključalom vodom ili mlekom, sa dodatkom masti, putera ili sira. Sve se lagano mešalo dok ne omekša, a zatim se jelo toplo, uz kiselo mleko ili čašu jogurta.
Postojale su i posne popare, samo sa vrelom vodom, prženim lukom i malo soli.
U nekim krajevima su dodavali i šećer – deci za užinu.
Stari su govorili: „Ko zna da napravi poparu, nikad neće biti gladan.“

Prežganica – čorba od ničega

Kad u kući nema mesa ni povrća, domaćica bi napravila prežganicu: na malo masti ili ulja propržilo bi se brašno dok ne zamiriše, zatim bi se dodala voda i malo soli, pa se sve razbilo jajetom ili mlekom.
Čorba bi bila gusta i hranljiva, a deca su je jela „na dušak“.
Neko bi dodao i kockicu starog hleba – da se zgusne i zasiti.

Hlebna pita – slatko jelo za dane posta

Kada je ostajalo mnogo starog hleba, on se ređao u tepsiju, prelivao slatkim mlekom ili razmućenim jajima i šećerom, i pekao dok ne porumeni. U postu se pravila varijanta s orasima, medom i grožđicama, pa je kuća mirisala na skromnu, ali raskošnu trpezu.

Hleb kao svetinja

U svim tim jelima zajedničko je jedno – poštovanje prema hlebu.
Baciti hleb smatralo se grehom, a čak i suve korice čuvale su se za živinu, pse, ili da se prospe u reku „da voda nosi sitost“.
U mnogim kućama još se pamti rečenica:
„Nemoj bacati hleb – ne znaš kad ćeš ga opet želeti.“

Zaboravljeno, ali vredno vraćanja

Danas, kad je bacanje hrane postalo navika, ovi stari recepti podsećaju da su naši stari znali da od ničega naprave nešto. Da je svaka mrvica važna, i da se po ukusu domaće popare meri – ne bogatstvo, nego poštovanje prema životu.

Možda je vreme da ponovo učimo da kuvamo kao oni – sa srcem, iz ostataka, i s poštovanjem prema svakom hlebu na stolu.

POVEZANE VESTI
Tagovi:
stari hleb Recepti

Komentari(0)

Loading