Kažu da je Ivo Andrić izbačen iz masonske lože kad je zaveo ženu svog kuma: Krleža likovao i javno ga ismevao, a onda je dobio hladan tuš
Naš slavni pisac, nobelovac Ivo Andrić, bio je član masonske lože u svojoj mladosti, o čemu danas svedoče navodne pisane izjave samog Andrića o tom iskustvu.
"Kad mi je ponuđeno da stupim u slobodnu zidarsku ložu, bio sam mlad čovek koga nisu privlačili ni društvene zabave ni partijsko-politički život. I vrlo sam rado prihvatio priliku da se nađem u društvu ozbiljnih i dobronamernih ljudi, gde bih mogao, možda, i koristiti zemlji i društvu i usavršavati se i podići lično", piše u izjavi koju je Ivo Andrić dostavio vanrednom komesarijatu za personalne poslove vlade Milana Nedića.
Dokaz da je naš nobelovac pripadao masonima istoričar Nenad Petrović iz Instituta za strategijska istraživanja pronašao je prilikom revizije Nedićeve dokumentacije u Vojnom arhivu. Među odgovorima na tipski upitnik, kakav su dobijale bivše diplomate i drugi osumnjičeni za pripadnost slobodnom zidarstvu, a koji je potpisao vanredni komesar Tanasije Đ. Dinić, nalazi se i izjašnjenje pisano Andrićevom rukom, plavim mastilom na belom papiru.
Zoran Nenezić, autor knjige "Masoni u Jugoslaviji 1764-1980", Andrićevo ime na spiskovima masona pominje u nekoliko navrata, a Petrović navodi i katoličkog teologa Ivana Mužića, koji spominje Andrića među hrvatskim omladincima koji su nadahnuti jugoslovenskim unitarizmom postali masoni.
Možda vas zanima:
IVO ANDRIĆ JE PISAO DOKTORAT O BOSNI, A ODBIO GA JE! Čuveni nobelovac se 10 godina krio od profesora, razlog je potpuno NEVEROVATAN
Nobelovac koga je Srbija obožavala, diplomu nije želeo. Otkrivamo zašto je Andrić izbegavao promociju svog doktorata punu deceniju.
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
Možda vas zanima:
IVO ANDRIĆ JE PISAO DOKTORAT O BOSNI, A ODBIO GA JE! Čuveni nobelovac se 10 godina krio od profesora, razlog je potpuno NEVEROVATAN
Nobelovac koga je Srbija obožavala, diplomu nije želeo. Otkrivamo zašto je Andrić izbegavao promociju svog doktorata punu deceniju.
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
Možda vas zanima:
IVO ANDRIĆ JE PISAO DOKTORAT O BOSNI, A ODBIO GA JE! Čuveni nobelovac se 10 godina krio od profesora, razlog je potpuno NEVEROVATAN
Nobelovac koga je Srbija obožavala, diplomu nije želeo. Otkrivamo zašto je Andrić izbegavao promociju svog doktorata punu deceniju.
JEDAN TELEFONSKI POZIV PREOKRENUO JE ŽIVOT IVE ANDRIĆA: Neverovatne vesti ga nisu uzdrmale, a njegov odgovor ŠOKIRAO sve svedoke
Švedska kraljevska akademija dodelila je 26. oktobra 1961. godine Nobelovu nagradu za književnost srpskom piscu Ivi Andriću. On je do danas ostao jedini naš književnik koji je dobio ovo priznanje.
On između ostalog navodi "da su Ivo Andrić i Gustav Krklec bili isključeni iz masonstva zato što je Andrić bio u ljubavnim odnosima s Krklečevom ženom". Petrović, međutim, kaže da po navedenoj signaturi taj krunski dokument nije uspeo da pronađe.
Branko Lazarević, ugledan književnik i diplomata, posle rata uklonjen s javne scene i isključen iz saveza književnika, u šest decenija skrivanom “Dnevniku jednog nikoga”, slučajno nađenom 2004. u Herceg Novom, piše:
"Andrić je imao izvesne prisnije veze sa ženom Gustava Krkleca, zbog čega je izbačen iz masonerije u koju je, izgleda, ušao zbog karijere". Lazarević piše da je Andrić, kada ga je Krklec pritisnuo, svoju vezu sa njegovom ženom priznao rečima: "Znaš, to je ovako bilo. Rominjala je neka kišica… Pa, tako, onda se i to desilo".
Andrić je, inače, Persidi Keršenijević i Gustavu Krklecu bio venčani kum. Premda je svoj privatni život strogo čuvao od očiju javnosti, mnoge stvari o njemu se i danas prepričavaju više u formi trača i nagađanja. Međutim, ako znamo da se Andrić i venčao sa udovicom svog prijatelja, možemo donekle da pretpostavimo kakav je imao odnos prema ženama. Nema sumnje da je Andrić voleo žene i da su žene volele njega, ali i o pravoj naravi odnosa s, recimo, Eugenijom Gojmerac, Zdenkom Marković ili Isidorom Sekulić, znamo vrlo malo. I o ljubavnoj aferi s Krklečevom ženom saznalo se tek iz masonskih izvora.
Andrić se oženio kasno, u 66. godini, s kostimografkinjom Milicom Babić. Ali, poznavao ju je od ranije. Kad je Andrić bio ambasador u Rajhu i Milica je boravila u Berlinu jer je njen suprug Nenad Jovanović tada bio šef jugoslovenskog Presbiroa. Družili su se i Andrić je često zalazio u njihov dom. Možda je već tada planula ljubav.
Priča o trouglu Andrić – Krklec – gđa Krklec zataškavana je i prepričavana decenijama. Kažu da se tom temom naročito dobro zabavljao Miroslav Krleža, koji je napisao i članak "Ko je kome oteo ženu". Likovanje mu je preselo 1961, kada je Nobelov komitet izabrao Andrića, iako je i on bio u užem izboru.
Istoričar Nenad Petrović kaže da je Andrić ostao veran masonskom zakonu ćutanja i da je popunjavajući upitnik Nedićeve vlade „otkrio“ samo ono što su slobodni zidari strogo dozirano puštali u javnost. Ističući da je masonstvo snažno uticalo na političke događaje u 18, 19. i 20. veku, i da po svoj prilici još uvek utiče, Petrović kaže da Andrić, kao pripadnik trećeg stepena (“majstor”), nikada do kraja nije otkrio tajne masona u koje su upućeni samo viši stepeni (najviši je 33. stepen). Ali intriga je ostala i s vremena na vreme zluradi kritičari njome pokušavaju da umanje veličinu jednog od najoriginalnijih književnika 20. veka.
(Većernji)
SKRIVENA PRIČA O VENČANJU: Zašto je Kralj Aleksandar Karađorđević terao goste sa slavlja i ko je "prokleo" krunu
Venčanje Kralja Aleksandra I Karađorđevića i rumunske princeze Marije Hoencolern 1922. godine bio je svetski događaj prve klase – prva velika kraljevska svadba u Beogradu. Otkrivamo zašto su političke tenzije pratile svaki korak slavlja, zašto su gosti bili izbacivani i kako je ta raskošna ceremonija postala uvod u tragičnu sudbinu jugoslovenske krune.
POGAČA ZA VUKOVE: Zašto se na Mratindan u Srbiju ne ide bez obrednog hleba i kako se odvraća hromi vuk od stoke
Mratindan, 24. novembar, u narodu se oduvek obeležavao kao jedan od najopasnijih dana u godini – početak "vučijih dana". Otkrivamo zašto je ovaj praznik, posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, u narodu povezan sa vukovima i šta domaćini moraju da urade kako bi zaštitili svoju stoku od "kriveljana", najopasnijeg hromog vuka.
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Tajna Kapetan-Mišinog zdanja – zašto je najbogatiji Srbin gradio dvor za Karаđorđeviće i kome ga je na kraju poklonio
Kapetan-Mišino zdanje, sedište Rektorata Univerziteta u Beogradu, jedna je od najreprezentativnijih palata 19. veka. Ipak, ova monumentalna građevina krije tajnu: nije građena za obrazovanje, već kao nesuđeni dvor jedne srpske dinastije. Otkrivamo kako je politički preokret prekinuo gradnju i zašto je najbogatiji Srbin svog doba zdanje zaveštao "otečestvu".
KUĆA KOJA NEMA TEMELJ: Zašto je Stara kapetanija u Zemunu izgrađena na samoj ivici reke i kako ju je Dunav spasao od zaborava
Stara Kapetanija u Zemunu je mnogo više od zgrade – ona je simbol Zemuna kao lučkog grada, svedok granice dveju imperija i arhitektonski prkos reci. Otkrivamo kako je zgrada, sagrađena na samoj aluvijalnoj obali Dunava, odolevala vekovima poplavama i kako je njen opstanak dokaz inženjerskog podviga Austrougarske monarhije.
NEVIDLJIVA GRANICA: Zašto se na reci Savi i danas praktikuje "kupanje mrtvih" i ko su bile Savske vodene vile
Reka Sava, moćna i mistična, oduvek je bila granica svetova: od Austrougarske do turske imperije, ali i granica između života i smrti. Otkrivamo drevna paganska verovanja vezana za Savu, mit o njenom imenu i zašto se u krajevima Posavine i danas čuva ritual pranja pokojnika vodom sa reke, kao i legenda o vodenim vilama koje su bile opasnije od utapanja.
Komentari(0)