U jednom neupadljivom beogradskom podrumu, decenijama su stajale kutije sa rukopisima nobelovca Ive Andrića. Kako su dospele tamo i koje tajne kriju?
Ivo Andrić je za sobom ostavio bogato književno nasleđe, ali malo ko zna da su neki njegovi rukopisi i lični predmeti pronađeni tek decenijama nakon njegove smrti – u jednom mračnom podrumu u srcu Beograda. Ko ih je tamo sakrio i zašto su ostali neotkriveni toliko dugo?
Kako je podrum otkriven?
Priča počinje kada je stari beogradski stan, koji je nekada pripadao bliskom prijatelju Ive Andrića, trebalo da bude renoviran. Kada su majstori krenuli da raščišćavaju podrum, pronašli su kutije pune požutelih papira, knjiga i čak nekih nepoznatih rukopisa sa Andrićevim potpisom.
Možda vas zanima:
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Ivo Andrić – pisac koji je svetu predstavio duh Srbije
Nobelovac čije su reči most između prošlosti i večnosti
Možda vas zanima:
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Ivo Andrić – pisac koji je svetu predstavio duh Srbije
Nobelovac čije su reči most između prošlosti i večnosti
Možda vas zanima:
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Ivo Andrić – pisac koji je svetu predstavio duh Srbije
Nobelovac čije su reči most između prošlosti i večnosti
Šta su sve pronašli unutar kutija?
Među rukopisima, istraživači su otkrili Andrićeve lične beleške, neobjavljene priče i skice koje nikada ranije nisu ugledale svetlost dana. Posebno intrigira pismo koje je navodno pisao tokom Drugog svetskog rata, a koje do sada nije bilo poznato javnosti.
Zašto su rukopisi godinama bili sakriveni?
Postoji nekoliko teorija o tome kako su rukopisi dospeli u podrum i zašto su tamo ostali tako dugo. Neki veruju da ih je Andrićev prijatelj sklonio tokom političkih previranja, bojeći se da bi mogli biti izgubljeni ili konfiskovani. Drugi smatraju da ih je sam Andrić poverio nekome na čuvanje, ali su vremenom jednostavno zaboravljeni.
Moguće novo književno otkriće?
Knjige i rukopisi trenutno se analiziraju u jednom od beogradskih arhiva, a književni kritičari već nagađaju da bi neki od ovih tekstova mogli značajno doprineti našem razumevanju Andrićevog stvaralaštva. Da li nas čeka novo, neobjavljeno delo velikog pisca?
Beograd – grad skrivenih književnih tajni
Ovo otkriće samo potvrđuje da Beograd krije neispričane priče velikih književnika. Možda još negde, u nekom drugom podrumu, čekaju zaboravljeni rukopisi koji bi mogli promeniti našu percepciju srpske književnosti.
Ako ste ljubitelj Andrićevih dela, možda je pravo vreme da obiđete mesta u Beogradu koja su obeležila njegov život – jer ko zna, možda ćete i sami naići na neku skrivenu književnu tajnu!
Ulogom Đine u seriji "Srećni ljudi" očarala je Balkan, a onda se na vrhuncu slave povukla iz javnosti: Doživela je veliku tragediju koju nikad nije prebolela
Đina iz serije "Srećni ljudi" vratila se u javnost nakon duge pauze.
Koren peršuna kao amajlija: Tajni običaj devojaka koje nisu želele da im ljubav „pobegne“
U nekim selima centralne Srbije, devojke su u maju nosile koren peršuna u maloj platnenoj torbici, blizu srca. Verovalo se da ako se čuva u tišini i ne spominje, taj koren „vezuje pogled za pogled“ i čuva voljenog od udaljavanja.
Trag u pepelu: Zašto su žene gledale u ognjište da otkriju ko je „ostavio reč bez glasa“
U narodnom predanju, ognjište nije bilo samo mesto kuvanja i toplote. Ako bi se ujutru u pepelu pojavio trag koji ne pripada nikome iz kuće, verovalo se da je neko došao noću – tiho, bez tela, ali sa porukom.
Sekira ispod kreveta: Verovanje da oštrica čuva od „noćne senke“
U narodnim verovanjima Srbije, posebno u planinskim krajevima, sekira nije služila samo za drva. Uveče bi se stavljala ispod kreveta bolesnika ili deteta koje sanja ružno, da „preseče sen“, umiri duh i zadrži dušu u telu.
Zašto se zdravac bere na Đurđevdansku rosu i čuva do Mitrovdana
U srpskoj narodnoj tradiciji, zdravac ubran na Đurđevdan ima posebnu moć. Taj dan i ta rosa, verovalo se, „zapečate snagu biljke“ i pretvaraju je u zaštitnika doma, zdravlja i porodičnog mira.
Komentari(0)