Isplivale tajne Iva Andrića: U njegovoj kući ovo je bilo strogo zabranjeno, njegova pravila morala je da poštuje
Andrić je bio pravedan, ali ponekad i strog, istakla je njegova kućna pomoćnica.
Malo poznate navike i svakodnevne anegdote iz doma Iva Andrića, otkrivene kroz sećanja njegove kućne pomoćnice, osvetljavaju intimnu i ljudsku stranu našeg nobelovca.
Knjiga "Ko je bio Ivo Andrić", koju je priredila Žaneta Đukić Perišić, predstavlja zbir autentičnih sećanja na Andrića iz ugla njegovih savremenika – školskih drugova, prijatelja, pisaca, diplomata, suseda, rođaka, političara i poznanika.
Jutarnji ritual
Možda vas zanima:
ŽIVOT IVE ANDRIĆA U LJUBAVNOM TROUGLU: Kum ga zamolio da mu čuva porodicu, a on mu ZAVEO ŽENU! Oženio se tek u 66. godini
Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u Travniku u porodici Antuna Andrića i Katarine Pejić.
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Možda vas zanima:
ŽIVOT IVE ANDRIĆA U LJUBAVNOM TROUGLU: Kum ga zamolio da mu čuva porodicu, a on mu ZAVEO ŽENU! Oženio se tek u 66. godini
Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u Travniku u porodici Antuna Andrića i Katarine Pejić.
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
Možda vas zanima:
ŽIVOT IVE ANDRIĆA U LJUBAVNOM TROUGLU: Kum ga zamolio da mu čuva porodicu, a on mu ZAVEO ŽENU! Oženio se tek u 66. godini
Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u Travniku u porodici Antuna Andrića i Katarine Pejić.
"Na Drini ćuprija" – most koji priča vekovne priče o ljudima i sudbinama
Remek-delo Ive Andrića, roman koji nas vodi kroz istoriju, sudbine i previranja Balkana, ispričane kroz kamen mosta na Drini.
U pomenutoj knjizi postoji zapis Milosave Puzić, koja je dugo godina bila Andrićeva kućna pomoćnica.
– Svakoga jutra, morala sam gos’n Andrića da probudim tačno u osam sati, ni minut kasnije! Donela bih mu čist bademantil, sa kojim je odlazio u kupatilo. Posle jutarnjih priprema, kupanja i brijanja – čekao ga je vreo čaj. Nije imao omiljeni čaj: štaviše – insistirao je da svakog jutra pije čaj različitog ukusa – jedno je od sećanja Milosava.
Pravedan, ali strog
Andrić je bio pravedan, ali ponekad i strog, dodaje kućna pomoćnica.
– Jednom prilikom, zaboravila sam da uz ćasicu za šećer, koju sam mu servirala pored čaja, donesem kašičicu. Odmah sam to primetila i izvinila se. "Nema izvinjenja Milka, čovek mora biti sabran! Vi ste ovde da brinete o meni i baki – pa to molim vas i radite!"
Da li je gos’n Andrić kod kuće?
Milisava je detaljno i opisivala svakodnevne nobelovčeve aktivnosti.
- Pred izlazak u prvu jutarnju šetnju, koja nije trajala duže od 45 minuta, seo bi na stolicu u velikom predsoblju stana i ja bih mu pomogla da obuje cipele. Izlazio je na velika vrata. (Ja sam imala svoja mala vrata, za poslugu, i koristila sam isključivo njih). Dok je gos’n Ivo šetao, pravila sam ručak i obavezno sveže ceđeni sok – koji je pio po povratku. Tokom prepodneva, Andrić je satima sedeo u sobi i radio. Tada je obično dolazila Vera Stojić, koja mu je pomagala (prim. aut. Stojićeva je bila dugogodišnji Andrićev lični sekretar, kasnije i izvršilac njegovog testamenta i prvi upravnik Zadužbine Ive Andrića, koju je vodila da svoje smrti, decembra 1988. godine). U prepodnevnim satima, često su na vrata dolazili razni ljudi: ja sam otvarala vrata, upitala za ime i prezime i brzo trčala u radnu sobu, da proverim "da li je gos’n Andrić kod kuće"… Ako ih hoće – ja ih onda pustim.
Više puta su ga u šetnji odžeparili
Pomoćnica u svojim zapisima otkriva da se Andriću, tokom dnevnih šetnji, često događalo da bude opljačkan.
- Posle ručka, Andrić se uvek odmarao u svojoj sobi, a oko tri popodne išao u šetnju posle koje ga je opet čekao svež sok. Nekoliko puta se dogodilo da ga u šetnji odžepare. Uđe tako Andrić u kuću, presečenog sakoa ili mantila i kaže: "Milka, ja nemam ništa!" Novčanik ili dokumenta smo obično nalazili posle nekoliko dana pred kućnim vratima: kada kasnije shvate da su odžeparili nobelovca – oni mu dokumenta ili novčanik krišom donesu i ostave na prag stana.
Izuvanje zabranjeno
Zanimljiva je i anegdota vezana za izuvanje gostiju.
– Sećam se, nije davao da se gosti u našoj kući izuvaju. Jednom prilikom, u početku rada u kući Ive Andrića, zamolila sam neke goste da se izuju, bile su im prljave cipele. Andrić me je ukorio: "Aman, Milka, ne priliči da gospodin u odelu ili dama u štikli idu bez obuće, bosi, zato je svet izmislio usisivač!" – navodi Milosava Puzić.
Svakog dana je Vladeta Jerotić radio ove 2 vežbe za mozak: Zbog njih je imao oštro pamćenje, a ne zahtevaju preveliki trud
Za Vladetu Jerotića su ovo bile ključne vežbe za pamćenje.
Ove žene su stajale iza kneza Mihaila: Zajedno sa njim krojile su srpsku istoriju, hteo je da se oženi sestričinom, a Karađorđeva unuka mu ukrala srce
Žene koje su okruživale kneza Mihaila, počev od strine Tomanije pa sve do njegovih velikih ljubavi, imale su često veliki uticaj, kako na njega tako i na politiku i sudbinu Kneževine Srbije.
NEUSPELI POKUŠAJ BIVŠEG VATROGASCA DA UBIJE KRALJA MILANA: Jedan od prevrata na porodicu Obrenović, IVANJDANSKI ATENTAT
Taj atentat ulazi u red prevratničkih akcija protiv lične vladavine Obrenovića i njihovog gušenja političkih sloboda u Srbiji.
NEOBIČAN OBIČAJ SA IVANJDANSKIM VENČIĆEM: Zašto su devojke venčić bacale baš na reku?
Na Ivanjdan, jedan od najlepših letnjih praznika, devojke širom Srbije pravile su posebne venčiće od lekovitog bilja, pa ih zatim puštale niz reku. Ovaj ritual nije bio tek igra – iza njega se krilo duboko verovanje u magičnu moć reke da otkrije budućnost, posebno onu ljubavnu.
Ivanjdan i hod po jutarnjoj rosi: Zašto se 7. jula hoda bos po travi – i šta to leči?
U srpskoj tradiciji, ako ustaneš pre sunca i bosi pređeš kroz rosnu livadu – izlečićeš dušu, telo i snove
Komentari(0)