U vreme kada je Srbija birala svoje heroje na bojnom polju, živote mnogih vodile su i velike porodične priče. Supruga vojvode Živojina Mišića, Lujza (rođena Krikner), bila je obrazovana i odmerena žena nemačkog porekla, čija ljubav prema srpskom oficiru nije samo premostila kulturološke razlike — već je postala simbol hrabrosti, zajedništva i vere u Srbiju.
Od Struganika do vojne akademije
Živojin Mišić rođen je 19. jula 1855. godine u selu Struganik kod Mionice, u siromašnoj, ali poštenoj seoskoj porodici. Osnovnu školu završio je u obližnjem Ribnici, a potom je nastavio školovanje u Kragujevcu. Kasnije je upisao Vojnu akademiju u Beogradu, koju je završio s odličnim uspehom, ističući se znanjem, disciplinom i ozbiljnošću.
Lujza iz prestonice — Nemica koja je postala Srpkinja
Možda vas zanima:
Lujza je zbog Vojvode Mišića pobegla od kuće, promenila veru i ime: "Nemam više ni kap Nemačke krvi" rekla je posle ovog
Najlepšu ljubavnu priču ima Živojin Mišić. Način na koji je on našao svoju Lujzu, oženio je i usrećio ostavlja bez teksta
Peca je vlasnik najneobičnijeg muzeja u Srbiji, retke vrste litografskih stena nalaza se u njegovoj kolekciji
Kamenjem iz Struganika sagrađena opera u Beču
Možda vas zanima:
Lujza je zbog Vojvode Mišića pobegla od kuće, promenila veru i ime: "Nemam više ni kap Nemačke krvi" rekla je posle ovog
Najlepšu ljubavnu priču ima Živojin Mišić. Način na koji je on našao svoju Lujzu, oženio je i usrećio ostavlja bez teksta
Peca je vlasnik najneobičnijeg muzeja u Srbiji, retke vrste litografskih stena nalaza se u njegovoj kolekciji
Kamenjem iz Struganika sagrađena opera u Beču
Možda vas zanima:
Lujza je zbog Vojvode Mišića pobegla od kuće, promenila veru i ime: "Nemam više ni kap Nemačke krvi" rekla je posle ovog
Najlepšu ljubavnu priču ima Živojin Mišić. Način na koji je on našao svoju Lujzu, oženio je i usrećio ostavlja bez teksta
Peca je vlasnik najneobičnijeg muzeja u Srbiji, retke vrste litografskih stena nalaza se u njegovoj kolekciji
Kamenjem iz Struganika sagrađena opera u Beču
Lujza Krikner bila je ćerka beogradskog inženjera Fridriha Kriknera, koji je poreklom bio Švajcarac nemačkog porekla. Rođena je 1865. godine u Beogradu, u protestantskoj porodici kalvinističke tradicije. Uprkos protivljenju roditelja, sa samo šesnaest godina zaljubila se u Živojina Mišića, mladića iz siromašne srpske porodice, oficira pravoslavca. Njena ljubav bila je dovoljno snažna da odbaci ponudu bogatstva — otac joj je uskratio miraz — ali nije mogla da zaustavi njenu odluku da se uda za Živojina.
Od jabuke do venčanja — romansa bez sujete
Kako se priča prenosi, njihovo upoznavanje dogodilo se u jednom beogradskom parku. Živojin je sedeo i čitao knjigu na nemačkom — tako ga je primetila Lujza i prišla mu. Poklonila mu je crvenu jabuku, što je nazvano simbolom njihove buduće ljubavi. U narednim godinama, Živojin je dolazio u Kriknerovu porodicu moleći za Lujzinu ruku. Uprkos otčevoj zabrani, njihova venčanja održana je 30. oktobra 1884. u Vaznesenskoj crkvi u Beogradu.
Život kao slagalica — porodica u ratu i miru
Lujza i Živojin su dobili šestoro dece — tri sina i tri kćerke. Kada je zvanično promenila veru, počela je da se zove Magdalena Mišić, verovatno nakon ubistva sina Aleksandra 1941. godine. Čitav rat provodi daleko od uniformisanog sveta vojvode, često u svom stanu u Beogradu ili u Struganiku, i ostaje uz Živojina do njegovog zadnjeg daha, 20. januara 1921.
Ljubav kao politički čin — veza koja nije popustila
Kriknerovi su bili protestanti, dok je Mišić bio pravoslavac. Uprkos tome, Lujza nije odstupila. Kada joj je otac zapretio da neće dati miraz, ona mu je odgovorila — ostajući poslušna ali čvrsta — da će slediti srce. Živojin je govorio nemački, u činovničkim krugovima su ga smatrali obrazovanim i disciplinovanim, a Lujza ga je prihvatila celog, zato što je verovala u njega i u Srbiju koju je on branio. Njena hrabrost i posvećenost porodici ostali su zapisani kao primer ljubavi koja nadilazi sve prepreke.
Zabranjena jabuka iz parka: Kako je počela romansa vojvode Mišića i Lujze
U vreme kada je Srbija birala svoje heroje na bojnom polju, živote mnogih vodile su i velike porodične priče. Supruga vojvode Živojina Mišića, Lujza (rođena Krikner), bila je obrazovana i odmerena žena nemačkog porekla, čija ljubav prema srpskom oficiru nije samo premostila kulturološke razlike — već je postala simbol hrabrosti, zajedništva i vere u Srbiju.
Evo šta vam dođe šurnjaja, a šta svojak: Pojašnjenje rodbinskih odnosa koje u Srbiji niko ne može da pohvata
Donosimo vam pojašnjenje rodbinskih odnosa koje mogu da zbune ljude.
Kako je nastala slavska sveća iz Požarevca: Tajne tradicionalne izrade koje se prenose kroz generacije
Saznajte zanimljivu priču o požarevačkim majstorima koji vekovima prave jedinstvene slavske sveće, važne simbole srpske duhovnosti i tradicije
Lilanje – drevni običaj iz Homolja gde deca pale baklje da oteraju zle sile
Upoznajte neobičan običaj iz Homoljskog kraja, u kojem plamene baklje simbolično štite zajednicu od zlih duhova i nesreća
Čuveni Krst sa tri prsta iz manastira Žiča: Kako je simbol srpstva opstao uprkos brojnim uništenjima?
Saznajte fascinantnu istoriju krsta iz manastira Žiča koji je vekovima bio simbol jedinstva i istrajnosti srpskog naroda
Komentari(0)