U vreme kada je Srbija birala svoje heroje na bojnom polju, živote mnogih vodile su i velike porodične priče. Supruga vojvode Živojina Mišića, Lujza (rođena Krikner), bila je obrazovana i odmerena žena nemačkog porekla, čija ljubav prema srpskom oficiru nije samo premostila kulturološke razlike — već je postala simbol hrabrosti, zajedništva i vere u Srbiju.
Od Struganika do vojne akademije
Živojin Mišić rođen je 19. jula 1855. godine u selu Struganik kod Mionice, u siromašnoj, ali poštenoj seoskoj porodici. Osnovnu školu završio je u obližnjem Ribnici, a potom je nastavio školovanje u Kragujevcu. Kasnije je upisao Vojnu akademiju u Beogradu, koju je završio s odličnim uspehom, ističući se znanjem, disciplinom i ozbiljnošću.
Lujza iz prestonice — Nemica koja je postala Srpkinja
Možda vas zanima:
Život posle bojišta: Šta je vojvoda Stepa zatražio umesto privilegija?
Kad je u januaru 1920. godine prešao u zasluženu penziju, vojvoda Stepa Stepanović odbio je državnu penziju od 3 000 dinara jer ju je smatrao prevelikom. Umesto toga, tražio je da mu država na dar pokloni samo njegovog starešinu—kobilu Vilu—konačno spasujući je od odstreljenja
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
Možda vas zanima:
Život posle bojišta: Šta je vojvoda Stepa zatražio umesto privilegija?
Kad je u januaru 1920. godine prešao u zasluženu penziju, vojvoda Stepa Stepanović odbio je državnu penziju od 3 000 dinara jer ju je smatrao prevelikom. Umesto toga, tražio je da mu država na dar pokloni samo njegovog starešinu—kobilu Vilu—konačno spasujući je od odstreljenja
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
Možda vas zanima:
Život posle bojišta: Šta je vojvoda Stepa zatražio umesto privilegija?
Kad je u januaru 1920. godine prešao u zasluženu penziju, vojvoda Stepa Stepanović odbio je državnu penziju od 3 000 dinara jer ju je smatrao prevelikom. Umesto toga, tražio je da mu država na dar pokloni samo njegovog starešinu—kobilu Vilu—konačno spasujući je od odstreljenja
Vitez sa dugim mačem: Kursula, senka koja je sejala strah i poštovanje
U istoriji Prvog srpskog ustanka, ime Jovana Kursule ne stoji među najglasnijima, ali u sećanju naroda odjekuje poput starog groma. Bio je vojvoda, dvobojac, tih i neustrašiv, poznat ne samo po hrabrosti, već i po neobičnoj pojavi i legendama koje su ostale za njim.
Lujza Krikner bila je ćerka beogradskog inženjera Fridriha Kriknera, koji je poreklom bio Švajcarac nemačkog porekla. Rođena je 1865. godine u Beogradu, u protestantskoj porodici kalvinističke tradicije. Uprkos protivljenju roditelja, sa samo šesnaest godina zaljubila se u Živojina Mišića, mladića iz siromašne srpske porodice, oficira pravoslavca. Njena ljubav bila je dovoljno snažna da odbaci ponudu bogatstva — otac joj je uskratio miraz — ali nije mogla da zaustavi njenu odluku da se uda za Živojina.
Od jabuke do venčanja — romansa bez sujete
Kako se priča prenosi, njihovo upoznavanje dogodilo se u jednom beogradskom parku. Živojin je sedeo i čitao knjigu na nemačkom — tako ga je primetila Lujza i prišla mu. Poklonila mu je crvenu jabuku, što je nazvano simbolom njihove buduće ljubavi. U narednim godinama, Živojin je dolazio u Kriknerovu porodicu moleći za Lujzinu ruku. Uprkos otčevoj zabrani, njihova venčanja održana je 30. oktobra 1884. u Vaznesenskoj crkvi u Beogradu.
Život kao slagalica — porodica u ratu i miru
Lujza i Živojin su dobili šestoro dece — tri sina i tri kćerke. Kada je zvanično promenila veru, počela je da se zove Magdalena Mišić, verovatno nakon ubistva sina Aleksandra 1941. godine. Čitav rat provodi daleko od uniformisanog sveta vojvode, često u svom stanu u Beogradu ili u Struganiku, i ostaje uz Živojina do njegovog zadnjeg daha, 20. januara 1921.
Ljubav kao politički čin — veza koja nije popustila
Kriknerovi su bili protestanti, dok je Mišić bio pravoslavac. Uprkos tome, Lujza nije odstupila. Kada joj je otac zapretio da neće dati miraz, ona mu je odgovorila — ostajući poslušna ali čvrsta — da će slediti srce. Živojin je govorio nemački, u činovničkim krugovima su ga smatrali obrazovanim i disciplinovanim, a Lujza ga je prihvatila celog, zato što je verovala u njega i u Srbiju koju je on branio. Njena hrabrost i posvećenost porodici ostali su zapisani kao primer ljubavi koja nadilazi sve prepreke.
Zašto se 23. septembar smatra danom preloma: Jesenja ravnodnevnica kroz prizmu srpskih običaja
Jesen u srpskoj tradiciji nije samo promena godišnjeg doba – ona označava vreme tišine, zahvalnosti i duboke simbolike. Od narodnih verovanja do običaja u selima širom Srbije, ovaj period ima posebno mesto u duši našeg naroda.
Zmaj od Avale : Poslednje reči junaka „Udrite, braćo, za mnom!“
Vasilije Vasa Čarapić, poznat kao Zmaj od Avale, jedan je od najhrabrijih junaka Prvog srpskog ustanka. Rođen u Belom Potoku, ceo svoj život proveo je u borbi protiv Turaka. Poginuo je 1806. godine, predvodeći juriš na Stambol kapiju u Beogradu, ostavivši iza sebe priču koja i danas živi u narodu.
Bitka kod Pločnika 1386 –Dan kada su Lazarevi vitezovi razbili Osmanlije
U istoriji srpskog srednjeg veka, ime Pločnika ne spominje se često, ali ono nosi priču o jednoj od retkih velikih pobeda nad Osmanlijama. Te 1386. godine, na obali Toplice, knez Lazar Hrebeljanović suprotstavio se sultanu Muratu I i izvojevao trijumf koji je dao novu nadu Srbiji, iako je ona bila kratkog daha.
Dok druga braća prodaju mlade, ovaj je uradio nešto zbog čega i muškarci i žene plaču: A njegova sestra nije mogla da dođe do daha
Uglavnom je dever onaj koji kupuje mladu od njenog brata, po pravilu, brat nikada nije zadovoljan sumom jer njegova sestra iliti mlada vredi više, ali ovaj brat učinio je nešto zbog čega nije bilo suvog oka u sobi
Žene na Staroj planini prve bračne noći morale su da budu nevine: U suprotnom čekao ih je užasan ritual pred celim selom, kao i njihove majke
"Majka mi je stalno govorila da će me spaliti na raskrsnici za primer, ako izgubim nevinost pre braka", govori baka sa Stare Palnine.
Komentari(0)