Zdravac je u srpskoj tradiciji mnogo više od ukrasa za slavsku vodicu i svadbene vence. U narodnom verovanju, grančica zdravca pod jastukom štitila je od košmara, mesečarenja i glasova iz sna.
U selima Srbije, zdravac je oduvek bio biljka života. Njegov miris je pratio rođenja, krštenja, svadbe i slave. Ali stari običaji, posebno u brdskim i planinskim krajevima, čuvaju i jednu manje poznatu priču: zdravac je biljka koja štiti san. Grančica upletena u platno i stavljena pod jastuk mogla je, verovalo se, da sačuva snivača od noćnih mora, tuge koja dolazi kroz san, pa čak i od mesečarenja.
Zdravac – biljka tišine i svetlosti
Za razliku od drugih biljaka koje su se koristile za jake, otvorene rituale (kao što su bosiljak ili kopriva), zdravac je bio biljka tihe zaštite.
Nije se uzimao ujutru niti kad je vetar nosio polje.
Bran je pažljivo, tiho, bez buke, najčešće pred sumrak, kada dan i noć menjaju stražu.
Verovalo se da tada zdravac „čuje srce onog za koga je bran.“
Kako je zdravac čuvao snove
Grančica zdravca nije stavljana tek tako.
Pravilo je bilo jednostavno:
- Uvije se u parče belog platna,
- Šapne se ime onoga koga treba da čuva,
- Položi se pod jastuk, s leve strane.
Nije se vezivala. Nije se pritiskala kamenom.
Ona je morala da „diše sa snom“.
Ako bi se grančica osušila u roku od tri dana – znak je bio da je bila teška tuga iznad glave spavača.
Ako bi zdravac ostao zelen duže – govorilo se da je duša pronašla mir na svom jastuku.
Protiv čega je zdravac štitio
U narodnom predanju, zdravac je bio zaštita:
- od loših snova koji ostaju i preko dana,
- od mesečarenja – da duša ne luta kad telo spava,
- od „glasa iz tame“, kako su stariji nazivali noćne more koje dolaze bez slike.
Posebno se koristio kod dece koja bi se budila s krikom, ili kod trudnica koje su sanjale teške snove.
Kako su starije žene čuvale običaj
U mnogim krajevima, posebno oko Rudnika, Levača i Toplice, običaj čuvanja zdravca pod jastukom održavan je i kad su druge tradicije nestajale.
Majke i bake nisu objašnjavale mnogo deci.
Samo bi rekle:
„Neka zdravac spava ispod tebe, da te ništa ne probudi pre nego što treba.“
Zaboravljena tiha zaštita
Danas, kada za nesanicu tražimo tablete, a za loše snove aplikacije za spavanje, retko ko se seti da je nekada jedna grančica, ubrana s poštovanjem, mogla da mirno prenese čoveka kroz noć.
Zdravac možda nije lek po receptu, ali je lek po srcu.
Jer san nije samo san.
San je mesto gde duša ide kad telo miruje.
A zdravac je, govorili su naši stari, najtiši čuvar duše na tom putu.
Zaboravljena prestonica srednjovekovne Srbije: Gde je počela saga o Nemanjićima?
U dolini reke Raške nalaze se ostaci prve srpske prestonice i duhovnog centra iz kojeg je nikla država Nemanjića.
Prijavila se u vojsku kao muškarac: Neispričana priča o Milunki Savić, heroini Balkana
Najodlikovanija žena ratnik u istoriji, čija se hrabrost prepričava, ali čiji život i dalje krije nepoznate strane.
Ko je u stvari bila Kosovka devojka? Svaki Srbin zna za nju, ali niko ne zna priču koja stoji iza ovog remek-dela
Kosovka devojka je opevana kao mlada žena koja posle boja na Kosovu luta po bojnom polju, u potrazi za svojim verenikom.
OVO SU NAJSTARIJA SRPSKA PREZIMENA: Potiču iz 11. veka i svako ima posebno MOĆNO značenje!
Radogostić, Zarubica, Trzin, Hreljić, Zaklan, Bujak, samo su neka od najstarijih srpskih prezimena. Većina njih se pominje u pisanim istorijskim izvorima iz 13, 14. veka, poput Dečanske hrisovulje (darovnice) kojom je Stefan Dečanski deo svojih poseda poklonio istoimenom manastiru.
SPLETKAROŠ, PUSTOLOV I DRŽAVNIK: Njegov ŽIVOT bio je poput FILMA! Znate li ko je bio Milivoje Petrović Blaznavac?
Na putu ka vrhu nije prezao ni od čega: bio je zaverenik, ađutant, prevarant, student hemije, gradonačelnik, pukovnik, upravnik topolivnice, vođa našeg prvog državnog udara i konačno... gospodar
Komentari(0)