Zdravac je u srpskoj tradiciji mnogo više od ukrasa za slavsku vodicu i svadbene vence. U narodnom verovanju, grančica zdravca pod jastukom štitila je od košmara, mesečarenja i glasova iz sna.
U selima Srbije, zdravac je oduvek bio biljka života. Njegov miris je pratio rođenja, krštenja, svadbe i slave. Ali stari običaji, posebno u brdskim i planinskim krajevima, čuvaju i jednu manje poznatu priču: zdravac je biljka koja štiti san. Grančica upletena u platno i stavljena pod jastuk mogla je, verovalo se, da sačuva snivača od noćnih mora, tuge koja dolazi kroz san, pa čak i od mesečarenja.
Zdravac – biljka tišine i svetlosti
Za razliku od drugih biljaka koje su se koristile za jake, otvorene rituale (kao što su bosiljak ili kopriva), zdravac je bio biljka tihe zaštite.
Nije se uzimao ujutru niti kad je vetar nosio polje.
Bran je pažljivo, tiho, bez buke, najčešće pred sumrak, kada dan i noć menjaju stražu.
Verovalo se da tada zdravac „čuje srce onog za koga je bran.“
Kako je zdravac čuvao snove
Grančica zdravca nije stavljana tek tako.
Pravilo je bilo jednostavno:
- Uvije se u parče belog platna,
- Šapne se ime onoga koga treba da čuva,
- Položi se pod jastuk, s leve strane.
Nije se vezivala. Nije se pritiskala kamenom.
Ona je morala da „diše sa snom“.
Ako bi se grančica osušila u roku od tri dana – znak je bio da je bila teška tuga iznad glave spavača.
Ako bi zdravac ostao zelen duže – govorilo se da je duša pronašla mir na svom jastuku.
Protiv čega je zdravac štitio
U narodnom predanju, zdravac je bio zaštita:
- od loših snova koji ostaju i preko dana,
- od mesečarenja – da duša ne luta kad telo spava,
- od „glasa iz tame“, kako su stariji nazivali noćne more koje dolaze bez slike.
Posebno se koristio kod dece koja bi se budila s krikom, ili kod trudnica koje su sanjale teške snove.
Kako su starije žene čuvale običaj
U mnogim krajevima, posebno oko Rudnika, Levača i Toplice, običaj čuvanja zdravca pod jastukom održavan je i kad su druge tradicije nestajale.
Majke i bake nisu objašnjavale mnogo deci.
Samo bi rekle:
„Neka zdravac spava ispod tebe, da te ništa ne probudi pre nego što treba.“
Zaboravljena tiha zaštita
Danas, kada za nesanicu tražimo tablete, a za loše snove aplikacije za spavanje, retko ko se seti da je nekada jedna grančica, ubrana s poštovanjem, mogla da mirno prenese čoveka kroz noć.
Zdravac možda nije lek po receptu, ali je lek po srcu.
Jer san nije samo san.
San je mesto gde duša ide kad telo miruje.
A zdravac je, govorili su naši stari, najtiši čuvar duše na tom putu.
Biljka koja „čuva san“: Tajno značenje zdravca u zaštiti od loših snova
Zdravac je u srpskoj tradiciji mnogo više od ukrasa za slavsku vodicu i svadbene vence. U narodnom verovanju, grančica zdravca pod jastukom štitila je od košmara, mesečarenja i glasova iz sna.
Zašto se verovalo da sveća koja se sama ugasi najavljuje nevidljivog gosta?
U starim srpskim domaćinstvima verovalo se da ako se sveća ugasi sama od sebe, to znači da je nevidljivi gost zakoračio u dom. Tišina, poštovanje i poseban ritual paljenja nove sveće bili su način da se kuća zaštiti.
Šuma koja peva pred nevreme: Drevno verovanje da drveće šapatom upozorava na promenu sudbine
U predanjima brdskih krajeva Srbije, šuma nije bila samo priroda. Bila je živo biće koje zna kad dolazi promena. Kada počne da peva bez vetra, govorili su naši stari – nije samo nevreme na putu, već i preokret za one koji umeju da čuju.
Zašto se u narodnom verovanju stolica ne ostavlja prazna za vreme večere: Mesto bez tela, ali s dušom
U starim srpskim domaćinstvima, posebno na selu, prazna stolica za stolom uveče nije bila slučajnost – već poziv. Verovalo se da mesto bez tela može da privuče onoga koga više nema. Ili onoga ko je nekada sedeo tu – ali nije stigao da se oprosti.
Zašto se verovalo da vuk može imati “čovečiju senku”: Priče o ljudima koji su rođeni s vukom uz leđa
U narodnim predanjima Srbije, naročito u brdskim i šumovitim krajevima, postoji verovanje da se poneki čovek ne rađa sam – već s „vukom uz leđa“. Ne da bi bio zver, već da bi nosio snagu, slutnju i tišinu koju drugi ne razumeju.
Komentari(0)